Сезонско алергијско запаљење вежњаче ока
Сезонски алергијско запаљење вежњаче ока | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | офталмологија |
МКБ-9-CM | 372.14 |
DiseasesDB | 30842 |
MedlinePlus | 001031 |
MeSH | D003233 |
Сезонско алергијско запаљење вежњаче ока једно је од обољење ока које се чешће јавља код особа које имају неку од алергијских болести. Симптоми се јављају везано за сезону алергена (нпр у време цветања биљака), а оно што разликује алергијски од акутног, вирусног или бактеријског коњунктивитиса је интензиван свраб у очима. Болест обично захвата оба ока и најчешће је праћена натеченим капцима.[1]
Етиологија[уреди | уреди извор]
Болест се обично јавља када вежњача дође у додир са алергенима који се сезонски налазе у ваздуху. Обично се ради о полену и семену трава. Врло често људи који имају овакву алергију имају и алергијски ринитис.
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Сезонско алергијско запаљење вежњаче ока представља неуобичајен и непримерен одговор имуног система организма на разноврсне антигене са којима је организам дошао у додир. Антиген је било која супстанца коју организам препознаје као „страну”, а самим тим и потенцијално штетну, и против ње ствара антитела, као неку врсту одбрамбеног механизма који нам омогућава заштиту од свега што организам сматра опасним.[1]
Према томе алергени су антигени који изазивају алергијске болести, које настају након додира алергена и организма, и у којима се организам брани производњом заштитних антитела, имуноглобулина, који су специфични за сваки алерген (зато је и свака алергијска болест специфична).
Реакција између алергена и специфичног антитела назива се алергијском реакцијом. Она у зависно о врсти ткива у којем се одвија алергијска реакција, ослобађаа многобројне и разноврсне материје (хистамин, протеаза, хепарин, фактор активације тромбоцита, итд), које потом оштећују и/или разарају ткиво и одговорне су за настанак симптома алергијских болести ока.[1]
Време потребно да се развије преосетљивост на антиген, односно да организам створи антитела и да се алергијска болест коњуктиве манифестује, назива се период сензибилизација, и може различито да треаје.[1]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Најчешћи симптоми и знаци ове болести која захвата оба ока (који се за разлику од други неалергијских запаљења вежњаче обично се јављају једнострано), су:
- Лак оток подручја око очију,
- Црвенило, свраб и сузење очиу.
Клиничка слика је често праћена и симптомима од стране носа као што је: оток носне слузнице, кијање, цурење из носа и свраб.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Како је свака алергијска реакција изазвана посебним алергеном, главни циљ дијагнозе је проналажење тога алергена. Алерген може бити биљка која расте у одређеном периоду године, попут траве или полена или нека друга материја као нпр. псеће длаке, лекова или хране. Како алерген може изазвати алергијску реакцију када дође у додир са кожом или оком, када је удахнут, поједен или убодом унесен у кожу, пажљивом сарадњом лекара и пацијената треба дијагностички утврдити пут уноса алергена у организам.[2]
- Крвни тестови
Тестови могу помоћи при одређивању да ли су симптоми повезани с алергијом и који је алерген одговоран. Узорак крви може садржати мноштво еозинофила, врсте крвних ћелија које се у повећаном броју налазе код многих алергијских реакција.
Данас се најчешће користе тестови из крви за одређивање укупне количине ИгЕ антитела (РИСТ), или ниво специфичних ИгЕ антитела на одређене алергене (РАСТ).
- Одређивање укупних ИгЕ антитела у крви (РИСТ), заснова се на чињеници да се количина ИгЕ антитела у серуму здравих особа мења током живота и да може бити повећана код алергијских, паразитских и злоћудних болести.
- Одређивање специфичних ИгЕ антитела у крви (РАСТ), омогућава утврђивање количине специфичних ИгЕ антитела, која се стварају у телу болесника на појединачне алергене (инхалаторним или нутритивне). Ове вредности изражавају се најчешће у мерним јединицама IU/ml.
Разред | Специфични ИгЕ (IU/ml) | Тумачење резултата специфичних ИгЕ |
---|---|---|
0 | 0,00 - 0,34 | Није мерљив ниво ИгЕ |
1 | 0,35-0,69 | Минимална количина ИгЕ |
2 | 0,70-3,49 | Мала количина ИгЕ |
3 | 3,50- 17,49 | Умерена количина ИгЕ |
4 | 17,90- 49,90 | Велика количина ИгЕ |
5 | 50,00-100,0 | Врло велика количина ИгЕ |
6 | > 100 | Изузетно велика количина ИгЕ |
- Кожни тестови
Кожни тестови су најбољи за одређивање врсте алергена. За кожне тестове, праве се разблажени раствори екстраката дрвећа, трава, полена, прашина, животињских длака, отрова инсекта, хране и појединих лекова, који се појединачно, у малим количинама наносе на или у кожу пацијента. Ако је особа алергична на једну или више тих материја, место на којем је иницирана та супстанца развија се оток и осип (налик на уртикарију уз околно црвенило) унутар 15 до 20 минута.
- Радиоалергосорбент тест.
Када се кожно тестирање не може извести или је опасно, због бурне реакције, може се користити радиоалергосорбент тест. Радиоалергосорбент тест (РАСТ) мери нивоа ИгЕ специфичних за поједине алергене у крви, што може помоћи при дијагнози алергијске кожне реакције, сезонске алергијске упале носне слузокоже или алергијске астме.
Оба су теста високо специфична и тачна, премда је кожни тест обично нешто мало тачнији и често, јефтинији а резултати се могу очитати одмах.
Терапија[уреди | уреди извор]
Излечење сезонског алергијског коњуктивитис постиже се идентификацијом одговорног алергена и десензибилизација организма, али је у пракси то врло тешко постићи јер велики број алергена може бити узрок настанака алергијске реакције. Смиривање симптома болести најчешће се постиже локалном применом антихистаминика и нестероидних антиинфламаторних лекова.
Међутим, централно место у терапији имају:
- Сстабилизатори мембране мастоцита (кромолини, лодоксамид, кеторолак и левокабастиндин, натријум хромогликат, лодокамид) чији је терапијски ефекат значајан, а примена могућа у току дужег временског периода без нежељених дејстава.
- Кортикостероидима - чија примена је препоручена само за тешке клиничке форме ове болести, за ограничени временски период (неколико недеља) уз пажљиви надзор, јер могу изазвати повишени притисак у очима, мрену и опортунистичке инфекције.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Ventocilla, Mark. „Allergic Conjunctivitis”. WebMD, 2017. Приступљено 9. 5. 2017.
- ^ Expert Panel Report 3 (EPR-3): Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma-Summary Report 2007. J Allergy Clin Immunol. 2007 Nov. 120(5 Suppl):S94-138.
- ^ Tarle-Bajić, Nives. „Alergološko testiranje (određivanje specifičnih IgE antitijela) iz krvi”. ultrazvuk-tarle.hr. Приступљено 9. 5. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Alergijski konjuktivitis, kako ublažiti tegobe - PharmaMedica.rs
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |