Синалко

С Википедије, слободне енциклопедије
Синалко
Типбезалкохолно пиће
Земља пореклаДуизбург, Немачка
Уведен1902. год.; пре 122 године (1902)
Веб-сајтwww.sinalco.com
Реклама синалка на зиду зграде у Берлину, 1909
Издање Синалка AG, објављено 22. марта 1923[1]

Синалко (нем. Sinalco) јесте популарни бренд безалкохолног пића које се први пут на тржишту нашло 1902. године. Продаје се у преко 40 земаља. Синалко је најстарији бренд безалкохолног пића у Европи. Производи га Синалко интернационал (нем. Sinalco International), компанија са седиштем у немачком граду Дуизбургу.

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1902, немачки научник Фридрих Едуард Билц измислио је „Билц браузе” (нем. Bilz Brause), шербет-прах, те почео да га продаје у партнерству са индустријалистом Францом Хартманом. Како су почеле да се појављују имитације, они су одржали наградно такмичење за име бренда — одабрано је било „синалко” (нем. Sinalco), што је скраћеница за лат. sine alcohole (досл. „без алкохола”). Као један од првих брендова безалкохолног пића, синалко је почео да се извози широм света — поготово у Јужну Америку и на Средњи исток. Знак робне марке, црвени круг, регистрован је 1937. године. Карактеристично обликована флаша изашла је 1950-их, а нови облик добила је поткрај века.[2] Поред оригиналног синалка с наранџом, компанија данас флашира и синалко колу те неколико других врста безалкохолних пића. У Немачкој је трећи најпопуларнији безалкохолни напитак — после фанте и спрајта.[3]

Производи[уреди | уреди извор]

Основна производна линија Синалка укључује следеће напитке:

  • синалко кола
  • синалко наранџа
  • синалко битер лемон
  • синалко лимун-лимета
  • синалко клауди лимун
  • синалко ’специјални’
  • синалко јабука
  • синалко росо (црвена наранџа и маракуја)
  • синалко фреско (лимун и зова)
  • синалко карибико

Поред овога, Синалко флашира и енергетске напитке, чајеве и воду.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Braun, Hans (1996). Historic Stock Certificates Europe (1 изд.). стр. 302. ISBN 9783874393966. 
  2. ^ http://www.sinalco.com/ – Sinalco official site
  3. ^ „Getränkebranche: Sinalco, Fanta und Co kämpfen um den Brausemarkt”. handelsblatt.com. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 27. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ernst-August Elbrächter: Innovationen und ihre Vermarktung. Zur Geschichte der Sinalco von 1902 bis 1997. Eine Dokumentation; у: Lippische Mitteilungen aus Geschichte und Landeskunde, 2001, стр. 321 ff.
  • Jürgen Helfricht: Friedrich Eduard Bilz. Naturheiler, Philosoph, Unternehmer. Notschriften Radebeul 2012, ISBN 978-3-940200-74-7.
  • Rainer Müller-Broders: Sinalco – Eine alkoholfreie Erfolgstory. у: AK-Express, №. 127, април—јун 2008, стр. 4–14.
  • Judith Pfannenmüller: Globale Brause made in germany. у: w&v, №. 34, 21. 8. 2008, стр. 26/27

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Синалко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синалко&oldid=27006451”