Србица (Кичево)
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Кичево |
| Становништво | |
| — (2002) | 1.862 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 35′ 00″ С; 21° 00′ 00″ И / 41.583333° С; 21° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 770 m |
  Србица Србица на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6254 |
| Позивни број | (+389) 45 |
| Регистарска ознака | KI |
Србица (мкд. Србица) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Србица припада општини Кичево.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Србица је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 15 km североисточно.
Рељеф: Србица се налази у горњем делу историјске области Кичевија. Село је положено у источном делу Кичевског поља, у долини реке Темнице, а источно се издиже планина Человица. Надморска висина насеља је приближно 770 метара.
Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја[уреди | уреди извор]
У прошлости, село Србицу насељавају Срби, о чему говори и запис у једној манастирској књизи у кичевском манастиру свете Богородице Пречисте, где пише: „у време игумана Гаврила јеромонаха, сироче из села Србница, година 1811. март 20.”.[1]. Жупи Србица припадао је некада православни манастир Св. Арханђела Гаврила, који је касније уништен. Насеље - прњавор уз манастир се назвало Арханђео.
У селу је била православна црква Св. Николе који су порушили Албанци. На црквишту је подигнута основна школа у којој се настава изводи на албанском језику. За време Другог светског рата албански окупатор је насеље назвао Скендербегово.[2]
Село Србица-Арханђео се спомиње у турском попису из 1467/68. године, као део Кичевске нахије са 80 домаћинстава, 3 нежење и 3 удовице, све хришћани.[3]
Према подацима из 1873. године, село је било познато и као Србиската и имало је 158 домаћинстава са 400 становника муслимана и 92 становника хришћана.[4] Према подацима Васила К`нчова 1900. године, село је имало 850 становника муслимана (Македонци-муслимани или Помаци).[5] За време другог светског рата, Балисти су село преименовали у Кастритери.[6]
Србица је старо средњовековно насеље у којем су судећи по имену живели Срби. Пописано је 1476-1477. године у њему 88 српских хришћанских домова. Некада је ту било и 300 домаћинстава, а надомак тог стратешки важног места је постојала тврђава и православни храм посвећен Св. Николи. За време Турака исељавају се Срби, а они који остају бивају асимиловани. Од таквих настају поисламљени Срби тзв. Торбеши. Албанци се ту масовно досељавају из области Мат у Северној Албанији. Последњи Хришћани становници 5-6 породица се услед албанских зулума, исељавају око 1900. године у Кичево и поречко место Девич.[7]
Становништво[уреди | уреди извор]
По попису становништва из 2002. године, Србица је имала 1.862 становника.
Претежно становништво у насељу су Албанци (99%).
Већинска вероисповест у насељу је ислам.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Петров, Гьорче. Материали по изучванието на Македония. Печатница Вълковъ, София. стр.347
- ^ Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995.
- ^ Турски документи за историјата на македонскиот народ кн.4, Методија Соколоски, д-р Александар Стојановски, Скопје 1971, стр.271
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр.90-91.
- ^ Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, с.255
- ^ Трифуновски, Јован, Кичевска котлина : насеља и становништво, 1968 г
- ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1965. године
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
