Осој (Кичево)
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Кичево |
Становништво | |
— 2002. | 593 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 31′ 44″ С; 20° 55′ 53″ И / 41.5289° С; 20.9314° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 670 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 6250 |
Позивни број | (+389) 45 |
Регистарска ознака | KI |
Осој (мкд. Осој) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Осој припада општини Кичево.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Осој је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 4 km северозападно.
Осој се налази у историјској области Кичевија, око града Кичева. Село се сместило на југозападним падинама планине Бистре, док се југоисточно од насеља пружа Кичевско поље. Надморска висина насеља је приближно 670 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је између 1868-1874. године (или до 1877)[1] радила српска народна школа.[2]
Према подацима из 1873. године, у селу је било 12 домаћинстава и 36 становника, од којих су сви били хришћанске вероисповести.[3] Према подацима Васила Кнчова из 1900. године, у насељу је живело 250 становника (сви хришћанске вероисповести).[4] На етничкој карти Северозападне Македоније израђеној 1929. године Афанасиј Селишчев је приказао Осој као бугарско село.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]Осој је према последњем попису из 2002. године имало 593 становника,[6].
Етнички састав:
Националност | Укупно |
Македонци | 397 (66,95%) |
Роми | 169 (28,50%) |
Албанци | 67 (11,30%) |
Срби | 2 (0,34%) |
остали | 28 (4,72%) |
Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Археолошки локалитети[7]:
- Јачмиште — гробље из касног средњег века
- Латинска Црква — насеље и гробље из средњег века
- Мићо Костенче — гробље из средњег века
- Раздол — гробље из касног античког доба
- Црквиште — насеље из касног античког доба
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, pp. 90-91.
- ^ Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 256, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Афанасий Селищев. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929.
- ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Коцо 1996.
Литература
[уреди | уреди извор]- Коцо, Димче (1996). Археолошка карта на Северна Македонија. Скопје: МАНУ. ISBN 978-9989-101-06-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.kicevo.gov.mk Званична страница општине Кичево Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2020)