Осој (Кичево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осој
мкд. Осој
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКичево
Становништво
 — (2002)593
Географске карактеристике
Координате41°31′44″ СГШ; 20°55′53″ ИГД / 41.5289° СГШ; 20.9314° ИГД / 41.5289; 20.9314Координате: 41°31′44″ СГШ; 20°55′53″ ИГД / 41.5289° СГШ; 20.9314° ИГД / 41.5289; 20.9314
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина670 м
Осој на мапи Северне Македоније
Осој
Осој
Остали подаци
Поштански број6250
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаKI

Осој (мкд. Осој) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Осој припада општини Кичево.

Географија[уреди]

Насеље Осој је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 4 km северозападно.

Осој се налази у историјској области Кичевија, око града Кичева. Село се сместило на југозападним падинама планине Бистре, док се југоисточно од насеља пружа Кичевско поље. Надморска висина насеља је приближно 670 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Историја[уреди]

У месту је између 1868-1874. године (или до 1877)[1] радила српска народна школа.[2]

Према подацима из 1873. године, у селу је било 12 домаћинстава и 36 становника, од којих су сви били хришћанске вероисповести.[3] Према подацима Васила Кнчова из 1900. године, у насељу је живело 250 становника (сви хришћанске вероисповести).[4] На етничкој карти Северозападне Македоније израђеној 1929. године Афанасиј Селишчев је приказао Осој као бугарско село.[5]

Становништво[уреди]

Осој је према последњем попису из 2002. године имало 593 становника,[6].

Етнички састав:

Националност Укупно
Македонци 397 (66,95%)
Роми 169 (28,50%)
Албанци 67 (11,30%)
Срби 2 (0,34%)
остали 28 (4,72%)

Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Знаменитости[уреди]

Археолошки локалитети[7]:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Дело", Београд 1899. године
  3. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, pp. 90-91.
  4. ^ Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 256, Приступљено 17. 4. 2013.
  5. ^ Афанасий Селищев. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929.
  6. ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 15, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.
  7. ^ Коцо 1996.

Литература[уреди]

  • Коцо, Димче (1996). Археолошка карта на Северна Македонија. Скопје: МАНУ. ISBN 978-9989-101-06-9. 

Спољашње везе[уреди]