Србица (Кичево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Србица
мкд. Србица
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКичево
Становништво
 — (2002)1.862
Географске карактеристике
Координате41°35′00″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 41.583333° СГШ; 21° ИГД / 41.583333; 21Координате: 41°35′00″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 41.583333° СГШ; 21° ИГД / 41.583333; 21
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина770 м
Србица на мапи Северне Македоније
Србица
Србица
Србица на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6254
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаKI

Србица (мкд. Србица) је сеоско насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Србица припада општини Кичево.

Географија[уреди]

Насеље Србица је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 15 km североисточно.

Рељеф: Србица се налази у горњем делу историјске области Кичевија. Село је положено у источном делу Кичевског поља, у долини реке Темнице, а источно се издиже планина Человица. Надморска висина насеља је приближно 770 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја[уреди]

У прошлости, село Србицу насељавају Срби, о чему говори и запис у једној манастирској књизи у кичевском манастиру свете Богородице Пречисте, где пише: „у време игумана Гаврила јеромонаха, сироче из села Србница, година 1811. март 20.”.[1]. Жупи Србица припадао је некада православни манастир Св. Арханђела Гаврила, који је касније уништен. Насеље - прњавор уз манастир се назвало Арханђео.

У селу је била православна црква Св. Николе који су порушили Албанци. На црквишту је подигнута основна школа у којој се настава изводи на албанском језику. За време Другог светског рата албански окупатор је насеље назвао Скендербегово.[2]

Село Србица-Арханђео се спомиње у турском попису из 1467/68. године, као део Кичевске нахије са 80 домаћинстава, 3 нежење и 3 удовице, све хришћани.[3]

Према подацима из 1873. године, село је било познато и као Србиската и имало је 158 домаћинстава са 400 становника муслимана и 92 становника хришћана.[4] Према подацима Васила К`нчова 1900. године, село је имало 850 становника муслимана (Македонци-муслимани или Помаци).[5] За време другог светског рата, Балисти су село преименовали у Кастритери.[6]

Србица је старо средњевековно насеље у којем су судећи по имену живели Срби. Пописано је 1476-1477. године у њему 88 српских хришћанских домова. Некада је ту било и 300 домаћинстава, а надомак тог стратешки важног места је постојала тврђава и православни храм посвећен Св. Николи. За време Турака исељавају се Срби, а они који остају бивају асимиловани. Од таквих настају поисламљени Срби тзв. Торбеши. Албанци се ту масовно досељавају из области Мат у Северној Албанији. Последњи Хришћани становници 5-6 породица се услед албанских зулума, исељавају око 1900. године у Кичево и поречко место Девич.[7]

Становништво[уреди]

По попису становништва из 2002. године, Србица је имала 1.862 становника.

Претежно становништво у насељу су Албанци (99%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Петров, Гьорче. Материали по изучванието на Македония. Печатница Вълковъ, София. стр.347
  2. ^ Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995.
  3. ^ Турски документи за историјата на македонскиот народ кн.4, Методија Соколоски, д-р Александар Стојановски, Скопје 1971, стр.271
  4. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр.90-91.
  5. ^ Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, с.255
  6. ^ Трифуновски, Јован, Кичевска котлина : насеља и становништво, 1968 г
  7. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1965. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]