Теодора Велика Комнина
| Теодора | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1253. |
| Датум смрти | 1285. |
| Место смрти | Синоп, |
| Породица | |
| Родитељи | Манојло I Велики Комнин Rusudan of Georgia, Empress of Trebyzond |
| Династија | Велики Комнини |
| Трапезунтска царица | |
| Период | 1284—1285. |
| Претходник | Јован II Велики Комнин |
| Наследник | Јован II Велики Комнин |
Теодора Велики Комнин (грч. Θεοδώρα Μεγάλη Κομνηνή) је била трапезунтска царица од 1284. до 1285. из династије Великих Комнина. Уз грузијску помоћ на кратко је збацила са власти полубрата цара Јована II.
Теодора Велика Комнин (грч. Θεοδωρα Μεγαλη Κομνηνη, Теодора Велика Комнина), (пре 1253– после 1285), била је царица од Трапезунтског царства од 1284. до 1284. године.Ћерка цар Манојла I од Трапезунта и царице Русудан, грузијске принцезе.[1] Иако је неки сматрају другом супругом цара Манојла I, Мишел Куршански тврди да је Русудан можда једноставно била његова љубавница.[2] Куршанскис такође напомиње да су докази недовољни да би се утврдило да ли је Теодора била идентична са једном од Трапезунтских принцеза принцеза која се спомиње у Хроници епископа Стефана која се удала за племића или краља Грузије, или је била монахиња — слично као што је Ана Анахотлу била пре њене узурпације у следећем веку.[3]
Године 1284, уз помоћ грузијског краља Имеретије, Давида VI Нарина, успела је да преузме престо од свог полубрата, цара Јована II.[4] Цар Јован II се можда склонио у Триполис.[5] Убрзо након тога била је поражена и Јован II је повратио свој престо, али је она успела да влада довољно дуго да је ковала своје новчиће. Неколико врста сребрних аспри и бронзаних номизми доказ су да је она била једина царица Трапезунта која је ковала новац.[6] Њена судбина након Јованове рестаурације је непозната. Побегла је из Трапезунта 1285. и након тога нестаје из историје; можда је отишла у изгнанство у Грузију, отаџбину своје мајке.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Michael Panaretos, Chronicle, ch. 8. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019., p. 7
- ^ Kuršanskis, "L'usurpation de Théodora Grande Comnène", Revue des études byzantines, 33 (1975), pp. 198f
- ^ Kuršanskis, "L'usurpation", p. 200.
- ^ William Miller, Trebyzond (1969). The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut., p. 30
- ^ Kuršanskis, "L'usurpation", p. 203.
- ^ Warwick Wroth, Catalogue of the Coins of the Vandals, Ostrogoths and Lombards and of the Empires of Thessalonica, Nicaea and Trebyzond in the British Museum. . London: Trustees of the British Museum. 1911., pp. lxxx, 277 has only an example of the asper; Otto Retowski, Die Münzen der Komnen von Trapezunt, 1910 (Braunschweig: Klinkhardt & Biermann, 1974), pp. 132-134 shows two examples of both asper and nomisma.
- ^ Jackson Williams, Kelsey (2007). "A Genealogy of the Grand Komnenoi of Trebyzond". Foundations: The Journal of the Foundation for Mediaeval Genealogy. 2 (3): 175. hdl:10023/8570. ISSN 1479-5078.
Литература[уреди | уреди извор]
- William Miller, Trebyzond (1969). The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut.
- Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut.
- Радивој Радић (2022). Историја Трапезунтског царства. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-20766-1.
