НБА финале 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Финале НБА 2022.)
Финале НБА 2022.
Званични лого финала НБА 2022.
ДогађајНБА сезона 2021/22.
Голден Стејт вориорси Бостон селтикси
Западна конференција Источна конференција
4 2
Датум2. јун — 17. јун 2022.
СтадионЧејс центар и ТД Гарден, Сан Франсиско и Бостон
← 2021
2023 →

Финале НБА 2022. је била финална серија у 76. НБА сезони 2021/22, и играла се између првака Западне конференције Голден Стејт вориорса, и првака Источне конференције Бостон селтикса. Серија се игра у 4 добијена меча, од којих је први почео 2. јуна у Чејс центру у Сан Франсиску.[1] Евентуална седма утакмица би се играла у Сан Франсиску 19. јуна, пошто Вориорси имају предност домаћег терена због већег броја победа у регуларном току сезоне.[2]

Ове две екипе су раније играле финале 1964. године, када је Бостон победио тада Сан Франсиско вориорсе са 4:1.[3]

Селтикси су до сада 23 пута играли финале, од којих су освојили 17, док је ово Вориорсима 13. учешће уз 6 победе. Бостон је последњи пут играо финале 2010. године, у поразу од Лејкерса 4:3, док су Вориорси 2019. изгубили од Репторса 4:2.

После шест утакмица, Вориорси у победом у ТД Гардену у Бостону резултатом 103:90 освојили лигу. МВП финала је био Стефен Кари, који је то звање први пут освојио, док су Вориорси са 7 освојених титула и званично трећа најбоља екипа после Лејкерса и Бостона, закључно са овим финалом.

Немања Бјелица и Дејан Милојевић су као играч односно помоћни тренер такође освојили победнички прстен као чланови Голден Стејта. Бјелица је после Дарка Миличића 2004, Пеђе Стојаковића 2011, и Огњена Кузмића 2015 четврти Србин који је постао шампион НБА као играч. Милојевић је други српски тренер, након Игора Кокошкова 2004.[4]

Гари Пејтон II је освајањем титуле постао још један кошаркаш чији је и отац био шампион НБА. Његов отац Гари Пејтон је са Мајами хитом освојио лигу 2006. године против Далас маверикса.

Састави екипа[уреди | уреди извор]

Голден Стејт вориорси[уреди | уреди извор]

Голден Стејт Вориорси — тренутни састав
Играчи Тренери
Поз. # Име Висина Маса Датум рођења
К 8 Србија Бјелица, Немања 2,09 m 106 kg 9. 5. 1988. Србија*
Б 2 Сједињене Америчке Државе Кјоза, Крис (ДЛ) 1,8 m 79 kg 25. 11. 1995. Флорида*
Б 30 Сједињене Америчке Државе Кари, Стефен 1,88 m 84 kg 14. 3. 1988. Дејвидсон*
К 23 Сједињене Америчке Државе Грин, Дрејмонд 1,98 m 104 kg 4. 3. 1990. Мичиген стејт*
К 9 Сједињене Америчке Државе Игодала, Андре 1,98 m 98 kg 28. 1. 1984. Аризона*
К 00 Демократска Република Конго Куминга, Џонатан 2,01 m 102 kg 6. 10. 2002. Патрик — Њу Џерзи*
К 1 Сједињене Америчке Државе Ли, Дејмион 1,96 m 95 kg 21. 10. 1992. Лујвил*
К 5 Сједињене Америчке Државе Луни, Кевон 2,06 m 101 kg 6. 2. 1996. UCLA
Б 4 Сједињене Америчке Државе Муди, Мозес 1,96 m 96 kg 31. 5. 2002. Арканзас*
Б 0 Сједињене Америчке Државе Пејтон II, Гари 1,91 m 88 kg 1. 12. 1992. Орегон Стејт*
Б 3 Сједињене Америчке Државе Пул, Џордан 1,93 m 88 kg 19. 6. 1999. Мичиген*
К 32 Сједињене Америчке Државе Портер Млађи, Ото 2,03 m 90 kg 3. 6. 1993. Џорџтаун*
Б 11 Сједињене Америчке Државе Томпсон, Клеј 1,98 m 100 kg 8. 2. 1990. Вашингтон Стејт*
К 95 Сједињене Америчке Државе Тоскано-Андерсон, Хуан 1,98 m 95 kg 10. 4. 1993. Маркет*
Б 12 Сједињене Америчке Државе Ведерспун, Квиндери (ДЛ) 1,91 m 93 kg 10. 9. 1996. Мисисипи Стејт*
К 22 Канада Вигинс, Ендру 2,01 m 89 kg 23. 2. 1995. Канзас*
Ц 33 Сједињене Америчке Државе Вајзман, Џејмс 2,13 m 109 kg 31. 3. 2001. Мемфис*
Главни тренер
Помоћни тренери


Легенда
  • (К) Капитен
  • (Ц) Центар
  • (НП) Непотписан пик
  • (СА) Слободан агент
  • (С) Суспендован
  • (ДЛ) Тренутно у Д лиги
  • Повређен Повређен

Тим • Преласци
Последњи прелазак: 25. април 2022.

Бостон селтикси[уреди | уреди извор]

Бостон Селтикси — тренутни састав
Играчи Тренери
Поз. # Име Висина Маса Датум рођења
К 7 Сједињене Америчке Државе Браун, Џејлен 1,98 m 101 kg 24. 10. 1996. Беркли*
К 8 Сједињене Америчке Државе Фитс, Малик 1,96 m 104 kg 4. 7. 1997. Сент Мери*
К 30 Сједињене Америчке Државе Хаузер, Сем 2,01 m 98 kg 8. 12. 1997. Вирџинија*
КЦ 42 Доминиканска Република Хорфорд, Ал 2,06 m 109 kg 3. 6. 1986. Флорида*
КЦ 40 Сједињене Америчке Државе Корнет, Лук 2,18 m 113 kg 15. 7. 1995. Вандербилт*
К 4 Сједињене Америчке Државе Морган, Џуван 2,01 m 105 kg 17. 4. 1997. Индијана*
К 26 Сједињене Америчке Државе Несмит, Арон 1,96 m 98 kg 16. 10. 1999. Вандербилт*
Б 11 Сједињене Америчке Државе Причард, Пејтон 1,85 m 88 kg 28. 1. 1998. Орегон*
К 37 Сједињене Америчке Државе Рајан, Мет (ДЛ) 2,01 m 98 kg 17. 4. 1997. Чатануга*
Б 36 Сједињене Америчке Државе Смарт, Маркус 1,93 m 100 kg 6. 3. 1994. Оклахома Стејт*
Б 13 Сједињене Америчке Државе Стаускас, Ник 1,98 m 94 kg 7. 10. 1993. Мичиген ichigan*
К 0 Сједињене Америчке Државе Тејтум, Џејсон 2,03 m 95 kg 3. 3. 1998. Дјук*
КЦ 27 Њемачка Тајс, Данијел 2,06 m 111 kg 4. 4. 1992. Немачка
Б 97 Сједињене Америчке Државе Томас, Бродрик (ДЛ) 1,96 m 84 kg 28. 1. 1997. Труман Стејт*
Б 9 Сједињене Америчке Државе Вајт, Дерик 1,93 m 86 kg 2. 7. 1994. Колорадо*
К 12 Сједињене Америчке Државе Вилијамс, Грант 1,98 m 107 kg 30. 11. 1998. Тенеси*
КЦ 44 Сједињене Америчке Државе Вилијамс III, Роберт 2,06 m 108 kg 17. 10. 1997. Тексас A&M*
Главни тренер
Помоћни тренери


Легенда
  • (К) Капитен
  • (Ц) Центар
  • (НП) Непотписан пик
  • (СА) Слободан агент
  • (С) Суспендован
  • (ДЛ) Тренутно у Д лиги
  • Повређен Повређен

Тим • Преласци
Последњи прелазак: 9. април 2022.

Утакмице[уреди | уреди извор]

Прва утакмица[уреди | уреди извор]

Ал Хорфорд је предводио Селтике са 26 поена у свом дебију у финалу, постигавши резултат 4:4 у четвртој четвртини.

Након што је одиграо 141 утакмицу плеј-офа без наступа у финалу НБА, Ал Хорфорд је помогао Бостону и предводио свој тим са 26 поена, укључујући и серију од 8 узастопних поена како би свом тиму донео вођство у четвртој четвртини пошто су Селтикси били бољи Голден Стејта 40 : 16.[5] Џејлен Браун је такође помогао у серији од 17: 0 у четвртој четвртини, постигавши 10 од своја 24 поена у тој четвртини. Џејсон Тејтум је имао лош учинак у шуту, 3/17 и постигао је 12 поена, [6] али је завршио са рекордних 13 асистенција, што је највише икада за играча у његовом дебију у финалу.[7] Остала четири стартера Бостона су шутирала 30/50 (60%) у игри, заједно са шутирањем 12/23 (52%) за три поена, пошто су Селтикси погодили својих првих седам покушаја за три поена у четвртом.[8] Маркус Смарт је додао 18 поена, а Дерик Вајт је са клупе ушао и постигао 21 поен.[9]

За Вориорсе, Стефен Кари је одлично почео, постигао је 21 поен и шутирао 6/8 за три поена у првој четвртини, што је највише тројки у једној четвртини у историји финала.[10] Поред тога, 21 поен је био највише у једној четвртини од 22 Мајкла Џордана у четвртој четвртини четврте утакмице 1993.[11] Међутим, Кари се мучио до краја утакмице, шутирајући 5/16 у последње три четвртине, док су Вориорси одували вођство од 92 : 80 у четвртој четвртини.[12] Упркос томе што је сакупио 11 скокова, Дрејмонд Грин је шутирао само 2/12 из поља и 0/3 на слободним бацањима, изашавши из игре због фаула на минут до краја утакмице.[13]

Повратак Селтикса био је највећи у финалу након три четвртине откако су Чикаго Булси надокнадили заостатак од 15 поена и победили Портланд Трејл Блејзерсе у 6. утакмици 1992.[14] Победа је такође донела рекорд Селтикса на 8 : 2 у гостима у плеј-офу, док су Вориорси пали на 9 : 1 код куће. Оба тима су такође остварила комбиновано 40 тројки, највише икада у финалној утакмици НБА лиге, надмашивши претходни рекорд од 35 постигнутих 2017.[15]

2. јун
18:00 по времену у Сан Франсиску 		Извештај Бостон селтикси 120, Голден Стејт вориорси 108 Чејс центар, Сан Франсиско
Гледаоци: 18.064
Судије:
  • 8 Марк Дејвис
  • 10 Џон Гобл
  • 60 Џејмс Вилијамс
 У Србији: Арена спорт
Четвртине: 28–32, 28–22, 24–38, 40–16
Поени: Ал Хорфорд 26
Скокови: Џејлен Браун 7
Асистенције: Џејсон Тејтум 13 		Стефен Кари 34
Дрејмонд Грин 11
три играча по 5
Бостон води, 1–0

Друга утакмица[уреди | уреди извор]

5. јун
17:00 по времену у Сан Франсиску 		Извештај Бостон селтикси 88, Голден Стејт вориорси 107 Чејс центар, Сан Франсиско
Гледаоци: 18.064
Судије:
  • 15 Зек Зарба
  • 25 Тони Брадерс
  • 58 Џош Тивен
 У Србији: Арена спорт
Четвртине: 30–31, 20–21, 14–35, 24–20
Поени: Џејсон Тејтум 28
Скокови: Ал Хорфорд 8
Асистенције: Маркус Смарт 5 		Стефен Кари 29
Кевон Луни 7
Дрејмонд Грин 7
Серија изједначена, 1–1
Стефен Кари је постигао највише поена (29) за Вориорсе у другој утакмици НБА финала

Утакмица је била прилично уједначена на полувремену, Селтикси су губили 2 поена са 50:52. Међутим Вориорси су у својој чувеној трећој четвртини победили са 21 поеном разлике, 35:14, што се на крају испоставила као недостижна предност. При крају треће четвртине је Џордан Пул погодио тројку са око 12m удаљености за Голден Стејт. Бостон је имао и велики број изгубљених лопти, укупно 19, од којих су њихови противници направили 33 поена.

Хорфорд је постигао само 2 поена из 4 шута на утакмици, за разлику од прве утакмице, када је постигао 26. Стеф Кари је био најбољи стрелац Вориорса са укупно 29 поеена.

Трећа утакмица[уреди | уреди извор]

8. јун
21:00 (у САД) 		Извештај Голден Стејт вориорси 100, Бостон селтикси 116 TD Garden, Бостон
Гледаоци: 19.156
Судије:
  • 48 Скот Фостер
  • 16 Дејвид Гатри
  • 61 Кортни Киркланд
 ABC у САД, Арена спорт у Србији
Четвртине: 22–33, 34–35, 33–25, 11–23
Поени: Стефен Кари 31
Скокови: Луни, Вигинс по 7
Асистенције: Ото Портер Млађи 4 		Џејлен Браун 27
Роберт Вилијамс III 10
Џејсон Тејтум 9
Бостон води, 2–1
Jaylen Brown (лево) and Џејсон Тејтум (десно) су постигли укупно 53 поена, а Тејтум је постигао 15 од својих 26 у другом полувремену.[16]

Браун је постигао 27 поена, а Тејтум 26 у победи Бостона резултатом 116 : 100 за вођство у серији од 2 : 1. Селтикси су водили са чак 18 поена у првом полувремену, али је Голден Стејт поново скочио у трећој четвртини, надмашивши Бостон са 33 : 25 иза 15 поена Карија. Вориорси су накратко повели са 83 : 82, али су Селтикси на крају периода вратили резултатом 93 : 89. Бостон је у четвртој четвртини надиграо Голден Стејт са 23 : 11.[17] Селтикси су били физички физички тим са више поена у рекету и више скокова.[18] Роберт Вилијамс III из Бостона имао је 10 скокова и четири од седам блокова тима.[18]

Кари је завршио са 31 поеном и шест тројки, а Томпсон је додао 25 поена и пет тројки.[17] Грин је имао два поена, четири скока и три асистенције пре него што је морао да изађе из игре због фаулова други пут у серији.[19] Постао је први играч у историји финала који је морао да изађе након најмање 34 минута игре са мање од пет поена, пет скокова и пет асистенција.[20] Кари се повредио крајем четврте када му је Хорфорд пао на ногу док је јурио лопту.[17] Следећег дана, Кари је био уверен да ће играти у четвртој утакмици, рекавши да је то „само толеранција на бол са којом се морате суочити“. Рекао је да није била тако лоша као повреда која га је спречила у последњих 12 утакмица регуларне сезоне када му се Бостонов Смарт преврнуо преко ноге када су кренули на изгубљену лопту.[21]

Четврта утакмица[уреди | уреди извор]

10. јун
21:00 у Бостону 		Извештај Голден Стејт вориорси 107, Бостон селтикси 97 TD Garden, Бостон
Гледаоци: 19.156
Судије:
  • #19 Џејмс Кејперс
  • #5 Кејн Фицџералд
  • #42 Ерик Луис
 САД: ABC, Србија: Арена спорт
Четвртине: 27–28, 22–26, 30–24, 28–19
Поени: Стефен Кари 43
Скокови: Ендру Вигинс 16
Асистенције: Дрејмонд Грин 8 		Џејсон Тејтум 23
Роберт Вилијамс III 12
Џејсон Тејтум 6
Серија изједначена, 2 : 2
Голден Стејт је почео четврту четвртину са серијом 11 : 3 након што је главни тренер Стив Кер (на слици) одлучио да замени Дрејмонда Грина за Кевона Лунија .

Кари је постигао 43 поена и имао 10 скокова у победи од 107 : 97 и изједначио серију 2 : 2. Постигао је два коша током серије од 10 : 0 за Вориорсе у четвртој четвртини, претворивши предност Бостона од четири поена у вођство Голден Стејта од 100 : 94. Одиграо је 41 минут и постигао 14 од 26 шутева на утакмици, укључујући 7 од 14 на тројке.[22] Ендру Вигинс је додао 17 поена и рекордних 16 скокова за Вориорсе.[23]

Голден Стејт је променио своју стартну поставу, заменивши Кевона Лунија Отом Портером млађим. Кари, и Тејтум из Селтикса су обојица постигли по 12 поена у првој четвртини, која је завршена вођством Бостона од 28 : 27. Браун је постигао 10 поена у другој четвртини, чиме су Селтикси повели са 54 : 49 на полувремену. Кари је постигао 14 у трећој за 33 у четвртој. Тимови су били нерешени на 86 са осам минута до краја.[24] Бостон је водио 94 : 90 са око пет минута до краја, али је постигао кош само још једном, на 1:18 до краја.[22][24] Голден Стејт их је надмашио са 17 : 3 да би завршио утакмицу, а Кари их је сам надмашио са 10 : 3.[23]

Кари је постао трећи играч Вориорса са најмање 40 поена и 10 скокова у финалној утакмици, придруживши се Рику Барију (1967) и Кевину Дуранту (2018). Такође се придружио Џордану и Леброну Џејмсу као једини играчи од 34 или више година који су постигли 40 или више поена у финалу НБА лиге.[25] Грин је постигао два поена при шуту 1 од 7, али је додао девет скокова, осам асистенција и четири украдене лопте.[26][27] Тренер Голден Стејта Стив Кер га је оставио на клупи у делу четврте четвртине, док је Луни остао на паркету због његових скокова —11 за 28 минута.[28] Вориорси су губили четири поена на око седам минута до краја када је Грин повучен, а онда су направили серију од 11 : 3 током наредна четири минута пре него што се Грин вратио.[29][30] Тејтум је завршио са 23 поена и 11 скокова, али је током целе четврте четвртине постигао само један кош. Браун је постигао 21 поен, а Вилијамс 12 скокова за Селтике.[31]

Пета утакмица[уреди | уреди извор]

June 13
18:00 у Сан Франсиску 		Извештај Бостон селтикси 94, Голден Стејт вориорси 104 Чејс центар, Сан Франсиско
Гледаоци: 18.064
Судије:
  • #8 Марк Дејвис
  • #25 Тони Брадерс
  • #58 Џош Тивен
 САД:ABC, Србија: Арена спорт
Четвртине: 16–27, 23–24, 35–24, 20–29
Поени: Џејсон Тејтум 27
Скокови: Џејсон Тејтум 10
Асистенције: Браун и Тејтум по 4 		Ендру Вигинс 26
Ендру Вигинс 13
Стефен Кари 8
Голден Стејт води, 3–2
Ендру Вигинс је био најбољи играч Вориорса на мечу уз 26 поена и 13 ухваћених, уз солидан дефанзивни учинак
Тренер Селтикса Име Удока, и његов стручни штаб, су на овом мечу одлучили да играју агресивнију одбрану на Карију.
Маркус Смарт и Селтикси су играли агресивну одбрану на Карију, и ограничили га на 16 поена уз 0/9 тројки.

Стеф Кари је у претходним мечевима одиграо врхунске партије, и у свакој је био водећи стрелац своје екипе. Стручни штаб Селтикса предвођен тренером Имеом Удоком је одлучио да агресивније чува Карија, па је он у складу са тим био много јаче чуван. Бостон га је чешће удвајао ван линије за 3 поена, а Маркус Смарт је играо фластер на њему.[32] То је дало учинка, пошто је Кари промашио свих својих 9 покушаја за три поена, чиме је прекинуо свој низ од 233 утакмица заредом, укључујући редовну сезону и плејоф, у којима је дао бар једну тројку.[33] Меч је завршио са 16 поена и 8 асистенција.

Међутим остатак Вориорса је одиграо јако добро. Ендру Вигинс је играо добру одбрану на Џејсону Тејтуму, и имао је јако добар, помало можда и неочекиван, нападачки учинак. Постигао је 26 поена уз 13 скокова, није погодио ниједну тројку из 6 покушаја, али је за 2 шутирао 12/17. Клеј Томпсон је дао 21 поен уз 5 тројки из 11 покушаја. Дрејмонд Грин је дао 8 поена, ухватио 7 лопти, и асистирао 6 пута, а због 6 личних је завршио меч на 3:01 до краја меча. Битан је био учинак одбране Вориорса, коју су чинили Томпсон, Вигинс, и Гари Пејтон II.[34]

Код Селтикса су по поенима најбољи били Тејтум, Браун и Смарт. Тејтум је одиграо добар меч са 27 поена уз 10 ухваћених, и 5/9 датих тројки. Џејлен Браун је постигао 18 поена и имао 9 ухваћених лопти, али је и лоше шутирао: укупан шут из игре је био 5/18, није погодио ниједну од 6 тројки, а 8 од својих 18 поена је дао из слободних бацања, које је шутирао 8/10. Смарт је играо добру одбрану на Карију, а уз то је дао 20 поена уз 3/6 тројки. Међутим свако од њих је имао и доста изгубљених лопти: Тејтум и Смарт по 4, а Браун 5.[34] Роберт Вилијамс је имао солидан одбрамбени учинак, а постигао је 10 поена уз шут 4/5, и имао 8 ухваћених. Хорфорд је дао 9 поена и имао 9 ухваћених лопти.[34]

Џордан Пул и Гари Пејтон II су укупно постигли 29 поена са клупе за Вориорсе, а Пејтон је имао и значајну дефанзивну улогу.

Учинак клупе Голден стејта је био јако значајан. Цела Бостонова клупа је укупно постигла 10 поена, док су Вориорси дали 31 поен са клупе.[32] Дерик Вајт је имао добар учинак на почетку серије, али је на овом мечу био без погодака из игре уз 4 шута, и убацио је 1 поен из бацања за 21 минут на паркету. Грант Вилијамс је имао 3 поена, 2 ухваћене и 2 блока. Са друге стране је Џордан Пул убацио 14 поена уз 3/6 тројки, док је Гари Пејтон II имао 15 поена уз шут из игре 6/8, 5 ухваћених и 3 украдене лопте, и одиграо је значајну дефанзивну улогу. Луни је додао 2 поена, а Немања Бјелица је одиграо скоро 5 минута, и ухватио је једну лопту, а није уопште шутирао.[34]

Шеста утакмица[уреди | уреди извор]

June 13
18:00 у Сан Франсиску 		Извештај Голден Стејт вориорси 103, Бостон селтикси 90 TD Garden, Бостон
Гледаоци: 19.156
Судије:
  • #15 Зек Зарба
  • #16 Дејвид Гатри
  • #10 Џон Гобл
 САД:ABC, Србија: Арена спорт
Четвртине: 27–22, 27–17, 22–27, 27–24
Поени: Стефен Кари 34
Скокови: Дрејмонд Грин 12
Асистенције: Дрејмонд Грин 8 		Браун 34
Ал Хорфорд 14
Маркус Смарт 9
Голден Стејт је освојио титулу победом у финалној серији од 4–2
Стефен Кари је добио свој први МВП финала, са просечно 31,2 поена по утакмици у серији.

Улазећи у утакмицу, Голден Стејт је имао 0–3 у завршним утакмицама на гостовању, а Селтикси су били 3–0 када су се суочили са елиминацијом.[35] Бостон је повео са 14 : 2 на почетку утакмице, али су постигли само један кош у последњих 3:30 прве четвртине, а Голден Стејт је водио 27 : 22 на крају прве четвртине.[36] Вориорси су изнудили 12 изгубљених лопти у првом полувремену и искористили низ од 21–0 да би повели са 54 : 39 на полувремену.[37] Низ од 21–0 била је најдужа таква серија у модерној историји финала.[38] Повећали су своје вођство на 22, пре него што су Селтикси дошли до 76 : 66 после три четвртине.[39] Голден Стејт је задржао вођство током четврте четвртине и победом у утакмици резултатом 103 : 90, освојио своју четврту НБА титулу у осам сезона.[40] Ово је био други пут да је гостујући тим освојио НБА првенство у Бостону, а претходни освајач титуле су били Лос Анђелес Лејкерси 1985. године.[41]

Посета Белој кући[уреди | уреди извор]

Освајачи НБА лиге традиционално посећују Белу кућу и председника САД у неком каснијем периоду након освајања титуле. Та традиција је била прекинута током председничког мандата Доналда Трампа, у периоду 2017–20, да би Милвоки бакси 8. новембра 2021. поново посетили Белу кућу и Џоа Бајдена.[42] По окончању финала је Џо Бајден са званичног Твитер налога честитао Вориорсима и Карију, и свечано их позвао у посету. Барак Обама је преко телефона такође честитао победу Стефу Карију. Вориорси су 2015. били у посету председнику, док су 2017. и 2018. бојкотовали.[43]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Celtics, Warriors face off in opener of 2022 NBA Finals”. nba.com. NBA. 2. јун 2022. Приступљено 2. јун 2022. 
  2. ^ „SUNDAY, JUNE 19TH, 2022 8:00 PM ET Game 7: If Necessary Celtics @ Warriors Chase Center, San Francisco, CA”. nba.com. NBA. Приступљено 2. јун 2022. 
  3. ^ „1964 NBA Finals Warriors vs. Celtics”. basketball-reference.com. Basketball Reference. Приступљено 2. јун 2022. 
  4. ^ Branimir Smilić (17. јун 2022). „Zasad šestorica – Bjelica i Milojević na listi srpskih NBA šampiona”. rs.n1info.com. N1. Приступљено 17. јун 2022. 
  5. ^ Young, Ryan. „Al Horford finally reaches NBA Finals after record 141 playoff games”. Yahoo Sports. Приступљено 3. 6. 2022. 
  6. ^ He, Eric. „Jayson Tatum's message to Celtics before Game 1 fourth-quarter vs. Warriors”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 10. 06. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  7. ^ „Tatum's message to Celtics before fourth-quarter comeback”. NBC Sports. 2. 6. 2022. Приступљено 3. 6. 2022. 
  8. ^ Bontemps, Tim (3. 6. 2022). „'Resilient' Boston Celtics make first seven 3-pointers in 4th quarter to rally and stun Golden State Warriors in Game 1 of NBA Finals”. ESPN.com. Приступљено 3. 6. 2022. 
  9. ^ Siegel, Brett (3. 6. 2022). „2022 NBA Finals: What Celtics Game 1 Victory Against Golden State Means For Rest Of Series”. Sports Illustrated. Приступљено 3. 6. 2022. 
  10. ^ Botkin, Brad. „Stephen Curry sets NBA Finals record with six 3-pointers in historic first quarter of Warriors-Celtics Game 1”. CBS Sports. Приступљено 3. 6. 2022. 
  11. ^ „Celtics have huge 4th, beat Warriors in Game 1 of NBA Finals”. ESPN.com. Приступљено 3. 6. 2022. 
  12. ^ Bailey, Andy. „Buying or Selling Hottest Takes From Celtics vs. Warriors 2022 NBA Finals Game 1”. Bleacher Report. Приступљено 3. 6. 2022. 
  13. ^ Klopfer, Brady (2. 6. 2022). „Player grades: Warriors vs. Celtics Game 1”. SB Nation. Приступљено 3. 6. 2022. 
  14. ^ „Celtics have huge 4th, beat Warriors in Game 1 of NBA Finals”. ESPN. Приступљено 3. 6. 2022. 
  15. ^ Botkin, Brad (3. 6. 2022). „NBA Finals 2022: Celtics, Warriors combine for record 40 3-pointers as Boston steals wild Game 1 shootout”. CBS Sports. Приступљено 3. 6. 2022. 
  16. ^ „How the Celtics defeated the Warriors in Game 3 of the NBA Finals”. The Athletic. 14. 6. 2022. Приступљено 16. 6. 2022. 
  17. ^ а б в „Celtics beat Warriors 116 : 100, take 2 : 1 lead in NBA Finals”. ESPN. AP. 8. 6. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 
  18. ^ а б Ganguli, Tania (9. 6. 2022). „Tough, Physical Play Giving Boston a Finals Edge on Golden State”. The New York Times. Приступљено 10. 6. 2022. 
  19. ^ Selbe, Nick (9. 6. 2022). „Draymond Green Says He Played 'Like S---' in Warriors' Game 3 Loss”. Sports Illustrated. Приступљено 10. 6. 2022. 
  20. ^ McGregor, Gilbert (9. 6. 2022). „I played 'like s—': Warriors' Draymond Green offers blunt assessment of historically poor NBA Finals performance in Game 3 vs. Celtics”. Sporting News. Приступљено 11. 6. 2022. 
  21. ^ Kenney, Madeline (9. 6. 2022). „NBA Finals: Warriors star Steph Curry 'confident' he'll play in Game 4”. The Mercury News. Приступљено 10. 6. 2022. 
  22. ^ а б Golen, Jimmy (10. 6. 2022). „Curry scores 43 to beat Boston, Warriors tie NBA Finals 2–2”. Associated Press. Приступљено 11. 6. 2022. 
  23. ^ а б Hass, Trevor (11. 6. 2022). „10 stats to know following Celtics-Warriors Game 4”. Boston.com. Приступљено 11. 6. 2022. 
  24. ^ а б Ganguli, Tania (11. 6. 2022). „Stephen Curry's Spectacular Night Fuels Key Win Over Celtics”. The New York Times. Приступљено 11. 6. 2022. 
  25. ^ Ganguli, Tania (11. 6. 2022). „Stephen Curry's Spectacular Night Fuels Key Win Over Celtics”. The New York Times. Приступљено 11. 6. 2022. 
  26. ^ Golen, Jimmy (10. 6. 2022). „Curry scores 43 to beat Boston, Warriors tie NBA Finals 2–2”. Associated Press. Приступљено 11. 6. 2022. 
  27. ^ Rubin, Shayna (10. 6. 2022). „Draymond Green not 'thrilled' about fourth quarter benching in Game 4 win”. The Mercury News. Приступљено 11. 6. 2022. 
  28. ^ Hass, Trevor (11. 6. 2022). „10 stats to know following Celtics-Warriors Game 4”. Boston.com. Приступљено 11. 6. 2022. 
  29. ^ Hass, Trevor (11. 6. 2022). „10 stats to know following Celtics-Warriors Game 4”. Boston.com. Приступљено 11. 6. 2022. 
  30. ^ Robb, Brian (11. 6. 2022). „Steve Kerr's willingness to bench Draymond Green in Game 4 is bad news for Celtics in NBA Finals”. MassLive. Приступљено 14. 6. 2022. 
  31. ^ Golen, Jimmy (10. 6. 2022). „Curry scores 43 to beat Boston, Warriors tie NBA Finals 2–2”. Associated Press. Приступљено 11. 6. 2022. 
  32. ^ а б Brett Siegel (14. јун 2022). „3 Things We Learned From Celtics-Warriors NBA Finals Game 5 On Monday”. si.com (на језику: енглески). Sports Illustrated. Приступљено 23. септембар 2022. 
  33. ^ Botkin, Brad (13. 6. 2022). „Warriors-Celtics NBA Finals: Why Stephen Curry's snapped 3-point streak bodes well for Golden State in Game 6”. NBC Sports. Приступљено 14. 6. 2022. 
  34. ^ а б в г Basketball Reference (13. јун 2022). „2022 NBA Finals Game 5: Boston Celtics at Golden State Warriors Box Score, June 13, 2022”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 23. септембар 2022. 
  35. ^ Andrews, Kendra (17. 6. 2022). „Golden State Warriors finish off Boston Celtics for fourth NBA title in eight years”. ABC News. Приступљено 17. 6. 2022. 
  36. ^ Ganguli, Tania (16. 6. 2022). „1st Quarter: Golden State closes with a run to take the lead, 27–22”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2022. 
  37. ^ Cacciola, Scott (16. 6. 2022). „Halftime: Celtics fight back, but Golden State leads, 54–39”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2022. 
  38. ^ „NBA Finals 2022: Warriors' 21–0 run vs. Celtics in Game 6 the league's longest in past 50 years”. cbssports.com. 16. 6. 2022. Приступљено 17. 6. 2022. 
  39. ^ Deb, Sopan (16. 6. 2022). „3rd Quarter: Celtics slice into Golden State's lead, but trail, 76–66”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2022. 
  40. ^ „Warriors beat Celtics 103–90 to win 4th NBA title in 8 years”. ESPN. AP. 16. 6. 2022. Приступљено 16. 6. 2022. 
  41. ^ Aldridge, David. „A Celtics opponent last won a title in Boston in 1985. Here's how Lakers did it”. The Athletic. Приступљено 17. 6. 2022. 
  42. ^ Aamer Madhani - Associated Press (8. новембар 2021). „BUCKS CELEBRATE CHAMPIONSHIP WITH WHITE HOUSE VISIT”. nba.com (на језику: енглески). Приступљено 6. октобар 2022. 
  43. ^ Zach Koons (18. јун 2022). „Joe Biden Shares Message for Steph Curry, Warriors After NBA Finals Win”. si.com (на језику: енглески). Sports Illustrated. Приступљено 6. октобар 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

NBA finals by the numbers

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=НБА_финале_2022.&oldid=25883384”