Фрига
Фрига или Фриг је једно од кључних божанстава у нордијској митологији, богиња мудрости, брака, мајчинства и дома, а као заштитница породице и чувар дома, Фрига симболизује бригу за најмилије, али и мудрост у одлучивању. Фрига има способност да види судбине свих живих бића, али не открива то. Била је једна од централних фигура у Асгарду. Била је кћи Фјоргина (богиња земље) и Одинова супруга, са којим је имала сина Балдера.[1]
Живи у дворани Fensail (Фенсалир, мочварна дворана), а њене слупкиње тамо су Лин, Фула и Гна. Лин је задужена да бди над онима које Фрига жели да заштити. Фула носи Фригин ковчег, води рачуна о њеној обући и некад се саветује са њом. Гна је Фригин гласоноша и има коња Хофвапнија који је носи преко свих девет светова и он може да трчи и по копну и по води и по ваздуху.
Фрига се, баш као и њој слично божанство Фреја често описује као чаробница или велва. Велве могу да промене ток догађаја прекрајајући мрежу судбине. Обе богиње поседују плашт од соколових пера који им омогућава да се претворе у ту птицу.
По исландским бајкама, Фрига је покушала да спаси живот свог сина, али није успела. То је најпознатији мит везан за њу је када је богиња послала Хермода да доведе Балдра, вољеног бога светлости и правде, из Хелхајма. Након што га је његов слепи брат Ходр случајно убио Балдрова душа је завршила у Хелином царству, а остали богови су покушали да га поврате из подземља. Хел је пристала да га пусти и омогући му повратак само ако плачу сва жива и нежива бића на свету. Богови су пристали и Хермод је обишао свет, тражећи од свих створења да изразе жаљење, али једна џиновска вештица по имену Ток, за коју се веровало да је Локи у другом облику, је одбила да тугује одбио, што је запечатило Балдрову судбину и онемогућило његов повратaк.[2]
Германски народи су је звали Фрија или Фреа, одакле и назив на енглеском за петак (Friday).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
