Пређи на садржај

Шкода Т-32

С Википедије, слободне енциклопедије
Ш-I-Д (Т-32)

Ш-I-Д (Т-32) на паради из 1940.
Ш-I-Д (Т-32) на паради из 1940.

Основне карактеристике
Земља порекла Чехословачка
Намена танкета
Произвођач Шкода
Почетак производње 1936-1937.
Повучен из употребе 1941.
Први корисник Краљевина Југославија
Број примерака 8[1]
Брзина на путу 41 km/h
Досег 250 km
Димензије и маса
Дужина 3.58 m
Ширина 1.95 m
Висина 1.76 m
Тежина 4.8 t
Опрема
Главно наоружање топ од 37 mm
Споредно наоружање лаки митраљез од 7.92 mm код возача
Оклоп 5-22 mm
Снага (КС) 60 КС
Посада
Посада 2

Ш-I-Д (Т-32) је чехословачка танкета из периода пре Другог светског рата које је користила моторизована коњица Краљевине Југославије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Нова Чехословачка држава, настала 1918, наследила је од Аустроугарске само неколико старих оклопних кола Ланциа, али и импресивну војну индустрију на челу са фабриком Шкода. Почињући од нуле, 1923-1930. Шкода и Татра произвеле су мањи број оклопних аутомобила ОА-23, ОА-27 и ОА-30, а након 1930. већа пажња посвећена је развоју тенкова.

Без искуства у производњи тенкова, чехословачке фабрике почеле су са развојем танкета. Крајем 20-их година, фабрика ЦКД постала је конкурент Шкоди, и 1930. убедила је војску да купи 4 британске танкете Викерс Карден-Лојд Мк VI, обезбедивши лиценцу за њихову производњу. Унапређена верзија производила се у ЦКД 1933-1934. као Танкета модел 33. У исто време, Шкода је направила своју верзију танкете, Ш-I-Д (Т-32) наоружану топом од 37 mm : произведено је свега 8 комада, који су продати краљевини Југославији.[1]

Чехословачка оклопна возила до немачке окупације 1939.
Производња до 1933 1934 1935 1936 1937 1938 1939
ОА-23
9
-
-
-
-
-
-
ОА-27
15
-
-
-
-
-
-
ОА-30
-
51
-
-
-
-
-
Танкета модел 33
-
70
-
-
-
-
-
Шкода Т-32
-
-
-
-
8
-
-
АХ-IV
-
-
-
50
-
83
-
ЛТ-34
-
-
20
30
-
-
-
ЛТ-35
-
-
-
15
262
-
-
ТНХ серија
-
-
-
40(ТНХ)
15(Р-2)
10(ТНХ)
61(Р-2)
7(ЛТП)
50(Р-2)
17(ЛТП)
24(ЛТХ)

Оклопне снаге краљевине Југославије

[уреди | уреди извор]

Почетком 30-их година, војска краљевине Југославије имала је 2 коњичке дивизије, од којих се свака састојала од по 2-3 коњичке бригаде (свака са 2 коњичка пука, артиљеријским дивизионом и батаљоном бициклиста). Планирано је да се свакој дивизији прикључи по један моторизовани пук, и са тим циљем почела је набавка оклопних возила у иностранству.

Главни проблем био је наћи страног добављача. Француска је одбијала да прода модерна оклопна возила, нудећи уместо њих застарела возила којих је имала и сувише. Од Француске, Југославија је 1920-1930. набавила око 56 старијих тенкова Рено ФТ-17, неке на продају, а неке на поклон у виду војне помоћи, а 1935. купљено је још 54 релативно модерна лака тенка Рено Р-35. Током 1933/1934. југословенска војска је тестирала неколико пољских (ТК-3) и чешких (Танкета модел 33) танкета које нису задовољиле постављене захтеве, па је октобра 1934. наручено ново возило од фабрике Шкода са задатим карактеристикама (углавном јаче оружје и чеони оклоп од 30 mm). Прототип, танкета Ш-I-Д, тестирана је почетком 1936. и наручено је 8 комада. Танкете су испоручене у лето 1937. и примљене у службу под именом "Брза борна кола Т-32", док је већа поруџбина (108 возила), планирана за 1939, отказана због немачке окупације Чехословачке. Тако су оклопне снаге краљевине Југославије уочи Априлског рата имале 110 тенкова и 8 танкета.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Т-32 састојао се од четвртасте оклопне кабине са командном куполом на крову. Предња оклопна плоча била је дебела 22 mm, бочне 15, а задња 10 mm - све спојено закивцима. Двочлана посада осматрала је околину кроз два осматрачка капка на предњој страни, док се наоружање састојало од топа Шкода А3 калибра 37 mm[1] (са 42 метка) и митраљеза ЗБ30 калибра 7,92 mm (са 1000 метака).[2]

Т-32 била је добро наоружана и оклопљена за танкету: оклоп дебљине 12 mm сматран је довољним да одбије пушчане метке на растојању већем од 50 m, и противоклопна зрна калибра 7,92 mm на растојању већем од 100 m, док је топ калибра 37 mm био супериорнији од наоружања немачких тенкова Панцер I и Панцер II и равноправан са наоружањем Панцера III.[1] Свих 8 танкета биле су део Ескадрона Оклопних Кола у Коњичкој официрској школи у Земуну, где су међу војницима биле познате као Шкода Ш-И-Д.[2]

Априлски рат

[уреди | уреди извор]

Током Априлског рата, Ескадрон је чувао земунски аеродром 6-10. априла, а затим је упућен према Нишу. Три танкете напуштене су успут због кварова (једна још у Београду), а преостале су 12. априла ступиле у борбу са Немцима код Тополе, бранећи прилаз Београду. У том окршају Немци су изгубили 3 тенка и једно оклопно возило, док је југословенска страна изгубила 3 танкете заједно са командантом ескадрона, капетаном Душаном Радовићем. Преостале 2 танкете заробљене су од Немаца у Младеновцу.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Ness 2002, стр. 63–66
  2. ^ а б в г „Škoda Š-I-D (T-32)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 5. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 63—66. ISBN 978-000711228-9.