1,2-Дихлоропропан
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
1,2-Dihloropropan
| |
| Други називи
Пропилен дихлорид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.001.048 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C3H6Cl2 | |
| Моларна маса | 112,98 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Безбојна течност |
| Мирис | Сличан хлороформу |
| Густина | 1,156 g/cm3 |
| Тачка топљења | −100 °C (−148 °F; 173 K) |
| 0,26 g/100 mL (на 20 °C) | |
| Опасности | |
| Р-ознаке | Р11 Р20/22 |
| С-ознаке | С16 С24 |
| Тачка паљења | 16 °Ц (61 °Ф; 289 К) |
| 557 °Ц (1.035 °Ф; 830 К) | |
| Експлозивни лимити | 3.4%-14.5%[5] |
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
860 мг/кг (миш, орал) 1947 мг/кг (пацов, орално) 2000 мг/кг (заморац, орално)[6] |
ЛЦ50 (ЛЦ50)
|
2000 ппм (пацов, 4 хр) 720 ппм (миш, 10 хр) 2980 ппм (пацов, 8 хр)[6] |
| САД здравствене границе излагања (НИОСХ): | |
ПЕЛ (дозвољиво)
|
ТWА 75 ппм (350 мг/м3)[5] |
РЕЛ (препоручено)
|
Ца[5] |
ИДЛХ (непосредна опасност)
|
Ца [400 ппм][5] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
1,2-Дихлоропропан је органско једињење које се класификује као органохлорид. Он је безбојна, запаљива течност, која се добија као нуспроизвод при производњи епихлорохидрина.[7]
Употреба[уреди | уреди извор]
1,2-Дихлоропропан је интермедијар у продукцији перхлороетилена и других хлорисаних хемикалија.[7] Он се некад користио као фумигант земљишта, хемијски интермедијер, као и индустријски растварач у средствима за скидање боје и лаковима али су неке од тих употреба прекинуте.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 1,2-Dichloropropane at Sigma-Aldrich
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0534
- ^ а б „Пропyлене дицхлориде”. Иммедиателy Дангероус то Лифе анд Хеалтх. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ).
- ^ а б Россберг, Манфред; Лендле, Wилхелм; Пфлеидерер, Герхард; Тöгел, Адолф; Дрехер, Еберхард-Лудwиг; Лангер, Ернст; Рассаертс, Хеинз; Клеинсцхмидт, Петер; Страцк, Хеинз; Цоок, Рицхард; Бецк, Уwе; Липпер, Карл-Аугуст; Торкелсон, Тхеодоре Р.; Лöсер, Ецкхард; Беутел, Клаус К.; Манн, Тревор (2006). „Цхлоринатед Хyдроцарбонс”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 3527306730. дои:10.1002/14356007.а06_233.пуб2..
- ^ „ToxFAQs for 1,2-Dichloropropane”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2017. г. Приступљено 05. 12. 2012.