2-Аминотиофенол
Називи | |
---|---|
Преферисани IUPAC назив
2-Аминобензен-1-тиол | |
Други називи
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.004.798 |
EC број | 205-277-3 |
| |
Својства | |
C6H7NS | |
Моларна маса | 125,19 g·mol−1 |
Агрегатно стање | безбојна материја (нечисти узорци су обојени) |
Густина | 1,200 g/cm3 |
Тачка топљења | 26 °C (79 °F; 299 K) |
Тачка кључања | 234 °C (453 °F; 507 K) |
лоw | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
2-Аминотиофенол је органосумпорно једињење са формулом C6Х4(СХ)(НХ2). Овај материјал је безбојна уљаста материја, мада нечисти узорци могу да буду обојени. 2-Аминотиофенол је растворан у органским растварачима и у базној води. Он је прекурсор бензотиазолне класе једињења, нека од којих су биоактивна, или су боје. Изомери аминотиофенола су 3-аминотиофенол и 4-аминотиофенол.
2-Аминотиофенол се може припремити у два корака, полазећи од реакције анилина са угљен дисулфидом, чему следи хидролиза резултирајућег меркаптобензотиазола.[3] Он се исто тако може добити путем редукције 2-нитробензенсулфонил хлорида у присуству цинка.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Chedekel, Miles R.; Sharp, Dale E.; Jeffery, Gary A. (1980). „Synthes is ofo-Aminothiophenois”. Synthetic Communications. 10 (3): 167—173. doi:10.1080/00397918008064218.