2-Аминотиофенол

С Википедије, слободне енциклопедије
2-Аминотиофенол
Називи
Преферисани IUPAC назив
2-Аминобензен-1-тиол
Други називи
  • 2-Аминобензентиол
  • 2-Аминотиофенол (више се не препоручује)
  • о-Амино-бензентиол
  • 1-Амино-2-меркаптобензен
  • 2-Амино-1-меркаптобензен
  • 2-Меркаптоанилин
  • о-Аминобензентиол
  • о-Аминотиофенол
  • о-Меркаптоанилин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.798
EC број 205-277-3
  • c1ccc(c(c1)N)S
Својства
C6H7NS
Моларна маса 125,19 g·mol−1
Агрегатно стање безбојна материја (нечисти узорци су обојени)
Густина 1,200 g/cm3
Тачка топљења 26 °C (79 °F; 299 K)
Тачка кључања 234 °C (453 °F; 507 K)
лоw
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

2-Аминотиофенол је органосумпорно једињење са формулом C6Х4(СХ)(НХ2). Овај материјал је безбојна уљаста материја, мада нечисти узорци могу да буду обојени. 2-Аминотиофенол је растворан у органским растварачима и у базној води. Он је прекурсор бензотиазолне класе једињења, нека од којих су биоактивна, или су боје. Изомери аминотиофенола су 3-аминотиофенол и 4-аминотиофенол.

2-Аминотиофенол се може припремити у два корака, полазећи од реакције анилина са угљен дисулфидом, чему следи хидролиза резултирајућег меркаптобензотиазола.[3] Он се исто тако може добити путем редукције 2-нитробензенсулфонил хлорида у присуству цинка.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Chedekel, Miles R.; Sharp, Dale E.; Jeffery, Gary A. (1980). „Synthes is ofo-Aminothiophenois”. Synthetic Communications. 10 (3): 167—173. doi:10.1080/00397918008064218.