2-Метилнафтален

2-Метилнафтален
Називи
	IUPAC назив 2-Metilnaftalen
	Други називи β-метилнафтален
Идентификација
CAS број	91-57-6;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	6788;
ECHA InfoCard	100.001.890
PubChem C ID	7055;
	SMILES CC1=CC2=CC=CC=C2C=C1; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C11H10
Моларна маса	142,20 g·mol−1
Магнетна сусцептибилност (χ)	-102.6·10−6 цм3/мол
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

2-Метилнафтален је полициклични ароматични угљоводоник (ПАХ).

НАСА је 2014. најавила знатно проширену базу података^[3]^[4] за детекцију и надгледање ПАХ једињења, укључујући 2-метилнафтален, у свемиру. Према НАСА научницима, преко 20% угљеника у свемиру је у облику ПАХ једињења, могућих почетних материјала за формирање живота.^[3] Претпоставља се да су се ПАХ једињења формирала непоредно након Великог праска, и стога су изобилна у свемиру,^[5]^[6]^[7] и асоцирају се са новим звездама и ексопланетама.^[3]

Неколико ензима биодеградира 2-метилнафтален у анаеробним условима.^[8]^[9]

Види још

1-Метилнафтален

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в Hoover, Rachel (21. 2. 2014). „Need to Track Organic Nano-Particles Across the Universe? NASA's Got an App for That”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2014.
^ Staff (29. 10. 2013). „PAH IR Spectral Database”. NASA. Приступљено 12. 3. 2014.
^ Carey, Bjorn (18. 10. 2005). „Life's Building Blocks 'Abundant in Space'”. Space.com. Приступљено 3. 3. 2014.
^ Hudgins, Douglas M.; Bauschlicher Jr, Charles W.; Allamandola, L. J. (10. 10. 2005). „Variations in the Peak Position of the 6.2 μm Interstellar Emission Feature: A Tracer of N in the Interstellar Polycyclic Aromatic Hydrocarbon Population”. Astrophysical Journal. 632: 316—332. doi:10.1086/432495. Приступљено 3. 3. 2014.
^ Allamandola, Louis; et al. (13. 4. 2011). „Цосмиц Дистрибутион оф Цхемицал Цомплеxитy”. НАСА. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2014)
^ Мецкенстоцк, Раинер У.; Манфред Бöхм (2004), „Анаеробиц деградатион оф полyцyцлиц ароматиц хyдроцарбонс”, ФЕМС Мицробиологy Ецологy (12): 27—36, дои:10.1016/ј.фемсец.2004.02.019
^ Аннwеилер, Ева; Арне Матерна (2000), „Анаеробиц Деградатион оф 2-Метхyлнапхтхалене бy а Сулфате-Редуцинг Енрицхмент Цултуре”, ФЕМС Мицробиологy Ецологy, 66 (12): 5329—5333, дои:10.1128/АЕМ.66.12.5329-5333.2000

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[NASA-20140221-3] а ^б ^в Hoover, Rachel (21. 2. 2014). „Need to Track Organic Nano-Particles Across the Universe? NASA's Got an App for That”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2014.

[PAH-20131029-4] Staff (29. 10. 2013). „PAH IR Spectral Database”. NASA. Приступљено 12. 3. 2014.

[SP-20051018-5] Carey, Bjorn (18. 10. 2005). „Life's Building Blocks 'Abundant in Space'”. Space.com. Приступљено 3. 3. 2014.

[AJ-20051010-6] Hudgins, Douglas M.; Bauschlicher Jr, Charles W.; Allamandola, L. J. (10. 10. 2005). „Variations in the Peak Position of the 6.2 μm Interstellar Emission Feature: A Tracer of N in the Interstellar Polycyclic Aromatic Hydrocarbon Population”. Astrophysical Journal. 632: 316—332. doi:10.1086/432495. Приступљено 3. 3. 2014.

[NASA-20110413-7] Allamandola, Louis; et al. (13. 4. 2011). „Цосмиц Дистрибутион оф Цхемицал Цомплеxитy”. НАСА. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2014)

[8] Мецкенстоцк, Раинер У.; Манфред Бöхм (2004), „Анаеробиц деградатион оф полyцyцлиц ароматиц хyдроцарбонс”, ФЕМС Мицробиологy Ецологy (12): 27—36, дои:10.1016/ј.фемсец.2004.02.019

[9] Аннwеилер, Ева; Арне Матерна (2000), „Анаеробиц Деградатион оф 2-Метхyлнапхтхалене бy а Сулфате-Редуцинг Енрицхмент Цултуре”, ФЕМС Мицробиологy Ецологy, 66 (12): 5329—5333, дои:10.1128/АЕМ.66.12.5329-5333.2000

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]