2-фуранон
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
5H-furan-2-on
| |
| Други називи
фуран-2-он, γ-кротонолактон, β-анђелика лактон, бутенолид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.128 |
| КЕГГ[1] | |
| МеСХ | бутенолиде |
| |
| Својства | |
| C4H4O2 | |
| Моларна маса | 84,07336 |
| Густина | 1,185 g/cm3, tečnost |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
2-Фуранон је хетероциклично органско једињење. Он се класификује као лактон. Ова безбојна течност се колоквијално назива "бутенолид". Као класа једињења, супституисани деривати се називају бутенолиди. Они се заправо не припремају из 2-фуранона.
Синтеза и реакције
[уреди | уреди извор]2-Фуранон се припрема оксидацијом фурфурала:[5]
Он постоји у равнотежи са таутомером 2-хидроксифураном, који служи као интермедијар у интерконверзији између β- и α-фуранона. β форма је стабилнија. Интерконверзија је катализована базом.
2-Фуранони се могу конвертовати у фуране путем двостепног процеса, редукцијом којој следи дехидрација.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Sigma-Aldrich Chemicals Product detail
- ^ Нäсман, Јан Х. (1993). „3-Метхyл-2(5Х)-фураноне”. Орг. Сyнтх.; Цолл. Вол., 1, стр. 396