3-Хептанон

С Википедије, слободне енциклопедије
3-Хептанон
Скелетална формула 3-Хептанон
Називи
IUPAC назив
Heptan-3-on
Други називи
Етил-бутил кетон; 3-оксохептан; Бутил етил кетон
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 506161
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.081
EC број 203-388-1
МеСХ 3-Хептанон
RTECS МЈ5250000
УН број 1224
  • CCC(=O)CCCC
Својства
C7H14O
Моларна маса 114,19 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојна течност
Мирис јак воћни мирис[3]
Густина 0,812 g cm−3
Тачка топљења −39 °C (−38 °F; 234 K)
Тачка кључања 146 °C (295 °F; 419 K)
1% (20°Ц)[3]
Напон паре 4 ммХг (20°Ц)[3]
Опасности
Безбедност приликом руковања [4]
Р-ознаке Р10, Р22
С-ознаке С23
Тачка паљења 41 °Ц (106 °Ф; 314 К)
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
2760 мг/кг (пацов, орално)[5]
САД здравствене границе излагања (НИОСХ):
ПЕЛ (дозвољиво)
ТWА 50 ппм (230 мг/м3)[3]
РЕЛ (препоручено)
ТWА 50 ппм (230 мг/м3)[3]
ИДЛХ (непосредна опасност)
1000 ппм[3]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

3-Хептанон (бутил етил кетон) седмоугљенични је кетон. Он је безбојна течност "зеленог задаха", и.е. воћног мириса. Он се често користи као перфем/мирис, као растварач за целулозу, нитроцелулозу, или винил резине, и као синтетички градивни блок у припреми других органских молекула.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д ђ NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0266
  4. ^ http://www.chemicalbook.com/ProductMSDSDetailCB0852672_EN.htm Еxтернал МСДС
  5. ^ „Етхyл бутyл кетоне”. Иммедиателy Дангероус то Лифе анд Хеалтх. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ). 
  6. ^ Сиегел, Хардо; Еггерсдорфер (2012). „Кетонес”. Уллман'с Енцyцлопедиа ор Индустриал Цхемистрy. 20: 195. дои:10.1002/14356007.а15_077.