Агарицомyцетес

С Википедије, слободне енциклопедије

Агарицомyцетес
Временски распон: Барремиан–пресент
Аманита мусцариа (Агарицалес)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Фунги
Тип: Басидиомyцота
Подтип: Агарицомyцотина
Класа: Агарицомyцетес
Доwелд (2001)[1]
Подкласе/редови

Агарицомyцетидае

Агарицалес (32 фам., 410+ ген.)
Амyлоцортициалес (1 фам., 14 ген.)
Атхелиалес (1 фам., 22 ген.)
Болеталес (16 фам., 95+ ген.)
Јаапиалес (1 фам., 1 ген.)
Лепидостроматалес (1 фам., 3 ген.)

Пхалломyцетидае

Геастралес (1 фам., 8 ген.)
Гомпхалес (3 фам., 18 ген.)
Хyстерангиалес (5 фам., 18 ген.)
Пхаллалес (2 фам., 26 ген.)

инцертае седис (без поткласа)

Аурицулариалес (6–7 фам., 30+ ген.)
Цантхареллалес (7 фам., 39 ген.)
Цортициалес (3 фам., 30+ ген.)
Глоеопхyллалес (1 фам., 7 ген.)
Хyменоцхаеталес (3 фам., 50+ ген.)
Полyпоралес (9 фам., ~200 ген.)
Руссулалес (12 фам., 80+ ген.)
Себациналес (1 фам., 8 ген.)
Стереопсидалес (1 фам., 2 ген.)
Тхелепхоралес (2 фам., 18 ген.)
Трецхиспоралес (1 фам., 15 ген.)
Тремеллодендропсидалес (1 фам., 1 ген.)

Агарицомyцетес су класа гљива у дивизији Басидиомyцота. Таксон је приближно идентичан оном који су за Хомобасидиомyцетес (алтернативно назван холобасидиомицете) дефинисали Хибет & Торн,[2] са укључивањем Аурицулариалес и Себациналес. Укључује не само гљиве које формирају печурке, већ и већину врста које се налазе у застарелим таксонима Гастеромyцетес и Хомобасидиомyцетес.[3] Унутар пододељења Агарицомyцотина, које већ искључује гљивице смути и рђе, Агарицомyцетес се могу даље дефинисати искључивањем класа Тремелломyцетес и Дацрyмyцетес, које се генерално сматрају желе гљивама. Међутим, неколико некадашњих „желеастих гљива”, као што је Аурицулариа, класификовано је у Агарицомyцетес. Према процени из 2008. године, Агарицомyцетес обухватају 17 редова, 100 породица, 1147 родова и око 21000 врста.[4] Савремене молекуларне филогенетске анализе су од тада коришћене да помогну у дефинисању неколико нових редова у Агарицомyцетес: Амyлоцортициалес, Јаапиалес,[5] Стереопсидалес,[6] анд Лепидостроматалес.[7]

Еволуција[уреди | уреди извор]

Једна студија 5.284 врсте са филогенијом кичме заснованом на 104 генома[8] предложила је следеће датуме еволуције:

Агарицомyцетидае ~185 милиона година (174 милиона година192 милиона година)
Цантхареллалес 184 милиона година  (144 милиона година261 милиона година)
Агарицалес 173 милиона година  (160 милиона година-182 милиона година)
Хyменоцхаеталес 167 милиона година (130 милиона година180 милиона година)
Болеталес 142 милиона година (133 милиона година153 милиона година)

Фоссил рецорд[уреди | уреди извор]

Плодна тела Агарицомyцетес су изузетно ретка у фосилним записима, и класа не претходи [[Еарлy Цретацеоус]|раној креди]] (пре 146–100 милиона година).[9] Најстарији фосил Агарицомyцетес, који датира из доње креде (130–125 Ма) је Qуатсинопоритес. То је фрагмент пороидног плодног тела са карактеристикама које сугеришу да би могао бити члан породице Хyменоцхаетацеае.[10] На основу анализе молекуларног сата, процењује се да су Агарицомyцетес стари око 290 милиона година.[11]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Савремена молекуларна филогенетика сугерише следеће односе:[12]

друте басидиомyцетес (спољашње групе)

Агарицомyцетес

Цантхареллалес

Себациналес

Аурицулариалес

Стереопсидалес

Пхалломyцетидае

Геастралес

Хyстерангиалес

Гомпхалес

Пхаллалес

Трецхиспоралес

Хyменоцхаеталес

Тхелепхоралес

Полyпоралес

Цортициалес

Јаапиалес

Глоеопхyллалес

Руссулалес

Агарицомyцетидае

Агарицалес

Болеталес

Амyлоцортициалес

Лепидостроматалес

Атхелиалес

Родови инцертае седис[уреди | уреди извор]

У Агарицомyцетес постоји много родова који нису класификовани ни у један ред или породицу. Они укључују:

Референцес[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доwелд А. (2001). Просyллабус Трацхеопхyторум, Тентамен сyстематис плантарум васцулариум (Трацхеопхyта) [Ан аттемптед сyстем оф тхе васцулар плантс]. Мосцоw, Руссиа: ГЕОС. стр. 1—111. ИСБН 978-5-89118-283-7. 
  2. ^ Хиббетт ДС, Тхорн РГ (2001). МцЛаугхлин ДЈ, et al., ур. Тхе Мyцота, Вол. VII. Парт Б., Сyстематицс анд Еволутион. Берлин, Германy: Спрингер-Верлаг. стр. 121—168. 
  3. ^ Хиббетт ДС; et al. (2007). „А хигхер левел пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе Фунги”. Мyцологицал Ресеарцх. 111 (5): 509—547. ЦитеСеерX 10.1.1.626.9582Слободан приступ. ПМИД 17572334. С2ЦИД 4686378. дои:10.1016/ј.мyцрес.2007.03.004. 
  4. ^ Кирк ПМ, Цаннон ПФ, Минтер ДW, Сталперс ЈА (2008). Дицтионарy оф тхе Фунги (10тх изд.). Wаллингфорд, УК: ЦАБ Интернатионал. стр. 12–13. ИСБН 978-0-85199-826-8. 
  5. ^ Биндер M, Ларссон КХ, Матхенy ПБ, Хиббетт ДС (2010). „Амyлоцортициалес орд. нов. анд Јаапиалес орд. нов.: Еарлy дивергинг цладес оф Агарицомyцетидае доминатед бy цортициоид формс”. Мyцологиа. 102 (4): 865—880. ПМИД 20648753. С2ЦИД 23931256. дои:10.3852/09-288. 
  6. ^ Сјöквист Е, Пфеил БЕ, Ларссон Е, Ларссон К-Х (2014). „Стереопсидалес – а неw ордер оф мусхроом-форминг фунги”. ПЛОС ОНЕ. 9 (8): е106204. Бибцоде:2014ПЛоСО...995227С. ПМЦ 4002437Слободан приступ. ПМИД 24777067. дои:10.1371/јоурнал.поне.0095227Слободан приступ.  опен аццесс публицатион - фрее то реад
  7. ^ Ходкинсон БП, Монцада Б, Лüцкинг Р (2014). „Лепидостроматалес, а неw ордер оф лицхенизед фунги (Басидиомyцота, Агарицомyцетес), wитх тwо неw генера, Ертзиа анд Сулзбацхеромyцес, анд оне неw специес, Лепидострома wинклерианум”. Фунгал Диверситy. 64 (1): 165—179. С2ЦИД 17382765. дои:10.1007/с13225-013-0267-0. 
  8. ^ Варга Т, Кризсáн К, Фöлди C, Дима Б, Сáнцхез-Гарцíа M, Сáнцхез-Рамíрез С, Сзöллőси ГЈ, Сзаркáнди ЈГ, Папп V, Алберт L, Андреопоулос W, Ангелини C, Антонíн V, Баррy КW, Боугхер НЛ, Буцханан П, Буyцк Б, Бенсе V, Цатцхесиде П, Цховатиа M, Цоопер Ј, Дäмон W, Десјардин D, Финy П, Гемл Ј, Харидас С, Хугхес К, Јусто А, Карасиńски D, Каутманова I, Кисс Б, Коцсубé С6, Котиранта Х, ЛаБутти КМ, Лецхнер БЕ, Лииматаинен К, Липзен А, Лукáцс З, Михалтцхева С, Моргадо ЛН, Нисканен Т, Ноорделоос МЕ, Охм РА, Ортиз-Сантана Б, Овребо C, Рáцз Н, Рилеy Р, Савцхенко А, Схирyаев А, Сооп К, Спирин V, Сзебенyи C, Томшовскý M, Туллосс РЕ, Уехлинг Ј, Григориев IV, Вáгвöлгyи C, Папп Т, Мартин ФМ, Миеттинен О, Хиббетт ДС, Нагy ЛГ (2019) Мегапхyлогенy ресолвес глобал паттернс оф мусхроом еволутион. Нат Ецол Евол
  9. ^ Киецксее, Анна Пхилие; Сеyфуллах, Леyла Ј.; Дöрфелт, Хеинрицх; Хеинрицхс, Јоцхен; Сüß, Херберт; Сцхмидт, Алеxандер Р. (2012). „Пре-Цретацеоус Агарицомyцетес yет то бе дисцоверед: Реинвестигатион оф а путативе Триассиц брацкет фунгус фром соутхерн Германy”. Фоссил Рецорд. 15 (2): 85—89. дои:10.1002/ммнг.201200006Слободан приступ. 
  10. ^ Смитх, С.Y.; Цуррах, Р.С.; Стоцкеy, Р.А. (2004). „Цретацеоус анд Еоцене пороид хyменопхорес фром Ванцоувер Исланд, Бритисх Цолумбиа”. Мyцологиа. 96 (1): 180—186. ЈСТОР 3762001. ПМИД 21148842. дои:10.2307/3762001. 
  11. ^ Флоудас D.; Биндер, M.; Рилеy, Р.; Баррy, К.; Бланцхетте, Р.А.; Хенриссат, Б.; Мартíнез, АТ.; Отиллар, Р.; Спатафора, Ј.W.; Yадав, Ј.С.; Аертс, А.; Беноит, I.; Боyд, А.; Царлсон А.; Цопеланд, А.; Цоутинхо, П.M.; де Вриес, Р.П.; Ферреира, П.; Финдлеy, К.; Фостер, Б.; Гаскелл, Ј.; Глотзер, D.; Гóрецки, П.; Хеитман, Ј.; Хессе, C.; Хори, C.; Игарасхи, К.; Јургенс, Ј.А.; Каллен, Н.; Керстен, П.; Кохлер, А.; Кüес, У.; Кумар, ТК.; Куо, А.; ЛаБутти, К.; Ларрондо, L.Ф.; Линдqуист, Е.; Линг, А.; Ломбард, V.; Луцас, С.; Лунделл, Т.; Мартин, Р.; МцЛаугхлин, D.Ј.; Моргенстерн, I.; Морин, Е.; Мурат, C.; Нагy, L.Г.; Нолан, M.; Охм, Р.А.; Патyсхакулиyева, А.; Рокас, А.; Руиз-Дуеñас, Ф.Ј.; Сабат, Г.; Саламов, А.; Самејима, M.; Сцхмутз, Ј.; Слот, Ј.C.; Ст Јохн, Ф.; Стенлид, Ј.; Сун, Х.; Сун С.; Сyед К.; Тсанг, А.; Wиебенга А.; Yоунг, D.; Писабарро, А.; Еастwоод, DC.; Мартин, Ф.; Цуллен, D.; Григориев I.V.; Хиббетт, D.С. (2012). „Тхе Палеозоиц оригин оф ензyматиц лигнин децомпоситион рецонструцтед фром 31 фунгал геномес”. Сциенце. 336 (6089): 1715—1719. Бибцоде:2012Сци...336.1715Ф. ОСТИ 1165864. ПМИД 22745431. С2ЦИД 37121590. дои:10.1126/сциенце.1221748. хдл:10261/60626Слободан приступ. 
  12. ^ Хиббетт D, Бауер Р, Биндер M, Гиацхини АЈ, Хосака К, Јусто А, Ларссон Е, Ларссон К-Х, Лаwреy ЈД, Миеттинен О, Нагy ЛГ, Нилссон РХ, Wеисс M, Тхорн РГ (2014). „Агарицомyцетес”. Ур.: МцЛаугхлин ДЈ, Спатафора ЈW. Сyстематицс анд Еволутион. Тхе Мyцота: А Цомпрехенсиве Треатисе он Фунги ас Еxпериментал Сyстемс фор Басиц анд Апплиед Ресеарцх. (2нд изд.). Берлин, Хеиделберг: Спрингер-Верлаг. стр. 373—429. ИСБН 978-3-642-55317-2. дои:10.1007/978-3-642-55318-9_14. 
  13. ^ Берницциа, Аннароса; Горјóн, Сергио П.; Накасоне, Карен К. (2011). Аррасиа рострата (Басидиомyцота), а неw цортициоид генус анд специес фром Италy” (ПДФ). Мyцотаxон. 118: 257—264. дои:10.5248/118.257. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2021-03-29. г. Приступљено 2016-10-07. 
  14. ^ Тзеан, С.С.; Естеy, Р.Х. (1991). Геотрицхопсис мyцопараситица ген. ет сп. нов. (Хyпхомyцетес), а неw мyцопарасите” (ПДФ). Мyцологицал Ресеарцх. 95 (12): 1350—1354. дои:10.1016/С0953-7562(09)80383-3. 
  15. ^ Хјортстам, Курт; Рyварден, Леиф (2001). „Цортициоид специес (Басидиомyцотина, Апхyллопхоралес) фром Цоломбиа ИИИ”. Мyцотаxон. 79: 189—200. 
  16. ^ Wу, Схенг-Хуа; Wанг, Донг-Ме; Цхен, Yу-Пинг (2018). „Пурпуреоцортициум мицроспорум (Басидиомyцота) ген. ет сп. нов. фром Еаст Асиа”. Мyцологицал Прогресс. 17 (3): 357—364. С2ЦИД 3319380. дои:10.1007/с11557-017-1362-5. 
  17. ^ Цханг, ТунТсцху; Цхоу, Wен Ненг (2003). Таиwанопориа, а неw апхyллопхоралеан генус”. Мyцологиа. 95 (6): 1215—1218. ЈСТОР 3761921. ПМИД 21149022. С2ЦИД 49434. дои:10.1080/15572536.2004.11833029. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]