Ахилова пета

Ахилова пета

Ахилова пета (грч. Αχίλλειος πτέρνα) је термин који се користи да означи нечију слабост, слабу тачку, страну или ману.

Порекло израза

Ахил је био ратник, највећи јунак из грчке и римске митологије. Његови родитељи су били смртни краљ Пелеј и богиња Тетида, а у младости га је образовао мудри кентаур (пола коњ пола човек) по имену Хирон.

Ахилова мајка Тетида, још кад је био сасвим мали, покушала је да га учини нерањивим тако што га је уронила у воду реке Стикса, која дели свет мртвих од света живих, али је том приликом морала да га држи за пету, па је она остала једино рањиво место на његовом телу.

Са Ахилом су многи антички младићи покушавали да се поистовете, укључујући и Александра Македонског. Ахила су свуда рањавали стрелама, али је он био нерањив, када би га неко погодио, само би извадио стрелу и рана би му зарасла. По избијању Тројанског рата, Ахил је могао да изабере једну од две судбине: да храбро умре и постане славан или да проживи срећан и дуг живот, али без славе. Против воље својих родитеља одлучио се за кратак, али славан живот.

У Хомеровом епу Илијади Ахил се најпре наљутио на грчког војсковођу Агамемнона, који га је увредио, па је онда Ахил престао да се бори, због чега су Грци замало изгубили рат. Такође се наљутио на тројанског краља Хектора, који му је убио најбољег пријатеља Патрокла. Међутим, Агамемнон се касније извинио, па се Ахил вратио у борбу, док је Хектора убио у борби, после чега је Тројански рат био практично решен. Пред крај рата, тројански јунак Парис је одапео отровну стрелу, погодио Ахила у пету и на тај начин га убио.

Од тада се израз „Ахилова пета“ употребљава да означи нечију једину, велику и обично кобну слабост. Свако има своју Ахилову пету.