Албанска музика
Албанска музика, као и у целом региону Балкана, исповљава разноврсност утицаја. Албанска народна музика се по регионима разликује у главним стилским карактеристима између традиционална музике Гега на северу и Тоски на југу. Политичка, војна и културна доминација страних елемената су допринели савременој музичкој сцени Албаније. Албанска музика чини спој музике југосточне Европе, посебно значајних утицаја вчадавине Отоманског царства, које је владало Албанијом више од 500 година. Међутим, Албанци су се културолошки одвајали од Турака, јер је велики део становништва живео у сеоским и удаљеним планинским подручјима.[1]
Албанска народна музика је подељена на три стилске групе, поред значајних музичких подручја око Скадра и Тиране. Основна подела је географска и етничка подела на Геге у севеној Албанији и на Лабе и Тоске на југу. Северњачка и јузњачка традиција се разликују по „бурном и херојском тоналитету” северњака и „опуштеном, нежном и изузетно лепом” облику музике југа. Ова разилажења у стиловима су јединствена по јачини коју извођач и слушалац дају својој музици, као медијум патриотских израза и као носилац наративне усмене историје, али и одређеним карактеристикама употребом непознатих музичких ритмова, попут 3 осминке, пет осминки и десет осминки. Албанске народне песме се могу поделити у основне групе, херојске епске песме севера земље, топле мелодичне успаванке, љубавне песме, сбадбене песме, песме које се певају уз рад и друге врсте песама. Музика различитих фестивала и празника је такође важан део албанске народне музике, посебно оне које славе Светог Лазара, који најављује пролеће. Успаванке и тужбалице су такође значајна врста албанских народних песама, које се обично изводе женским соло певањем.
На северу Албаније доминирају песме изразито наративног херојског обрасца, на историјске теме, најчешће о борби против Турака, које обично пева само један извођач. На југу Албаније су музика и песма више заједничке, са песмама и спевовима за више извођача, често са хорским елементима. Такође, у свим деловима Албаније постоји много различитих народних игара. На југу Албаније народне игре прате вишегласне песме из старине. Код најчешће извођених албанских игара се играчи крећу у облику правоугаоника, уз пируете.
У албанској музици се користе разноврсни традиционални инструменти, међу којима су неки потпуно јединствени у земљи. Фрула је најчешце заступљени инструмент, поред гајди, тупана и лахуте. Лахута је виолина са једном жицом, тј инструмент који подсећа на ренесансне лутње у северној Европи и представља један од најдревнијих инструмената који је још увек у употреби у Европи. Користили су га древни извођачи песама како би привукли пазњу публике на своја усмена казивања – рецитовања. На северу Албаније се често свира цифтелиа, мала дрвена, изузетно акустична мандолина, веома дугог врата, са само две жице.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ СХЕТУНИ, СПИРО Ј. „Албаниан Традитионал Мусиц - Ан Интродуцтион, wитх Схеет Мусиц анд Лyрицс фор 48 Сонгс” (ПДФ). галабри.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 12. 2017. г. Приступљено 10. 01. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Арбатскy, Yури (1953), Беатинг тхе Тупан ин тхе Централ Балканс, Тхе Неwберy Либрарy
- Коçо, Ено (2004), Албаниан урбан лyриц сонг ин тхе 1930с, Сцарецроw Пресс, ИСБН 978-0-8108-4890-0
- Сугарман, Јане C. (1997), Енгендеринг Сонг: Сингинг анд Субјецтивитy ат Преспа Албаниан Wеддингс, Университy оф Цхицаго Пресс, ИСБН 978-0-226-77973-7
- Махонy, Маринела. "Ан Инвестигатион оф тхе Полyпхониц Фолк Мусиц оф Албаниа". Диссертатион. Университy оф Преториа, Преториа: 2011.
- Рице, Тимотхy; Портер, Јамес анд Цхрис Гоертзен. "Албаниан Мусиц [бy] Јане Сугарман." Тхе Гарланд Енцyцлопедиа оф Wорлд Мусиц Онлине 8, 2000: 986-1004.
- Таyлор, Рогер. Ревиеw оф "Тхе Мусиц оф Албаниа". Брио 32, 1995: 40-42
- Вако, Милто. "Тхе Оригин анд Девелопмент оф Албаниан Цхорал Мусиц." Неw Соунд: Интернатионал Магазине фор Мусиц 28 2006.
- Кенге, Албаниан Пиано Мусиц, Вол. 1, Кирстен Јохнсон, пиано, Гуилд ГМЦД 7257.
- Рапсоди, Албаниан Пиано Мусиц, Вол. 2, Кирстен Јохнсон, пиано, Гуилд ГМЦД 7300.