Тоске

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тоски)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тоске (албански: Toskët) једна су од две главне етничке подгрупе Албанаца (друга су Геге)[1] које се разликују по култоролошким, лингвистичким, друштвеним и религијским особинама.[2][3]

Територија[уреди]

Тоске - на мапи означене светлим нијансама црвене боје

Тоск се такође може односити на албанско становништво које говори у тоск дијалекту у јужној Албанији, подгрупе које укључују:

Музаке из Музакије (Љаље из Љаљерије), Лабе из Лаберије и Чаме из Чамерије. Арванити у Грчкој и Арбереши у Италији су већином потомци Тоска досељеника, као што су првобитни становници села Мандрица у Бугарској. Назив Тоскерија се обично користи за део Албаније у коме се говори тоск-албански језик и она се налази на југу, за разлику од Гегерије која је на северу.

Тоске у Албанији живе јужно од реке Шкумбин која представља дијалекатску границу два дијалекта албанског језика и овај регион је странцима познат као Тоскерија.[4] Османско турски термин, који је коришћен за вријеме док је Албанија била део Османског царства, био је 'Toskalık'[5] што на турском значи - припадајући Тоскама.

Језик[уреди]

Тоске говоре тоск дијалектом, једним од два главна дијалекта албанског језика. Албански комунистички режим је стандардизовао албански језик већином на тоск дијалекту. Овај поступак је критикован, посебно од Арши Пипа, који је тврди како је овом одлуком албански језик лишен богатства гег дијалекта,[6] а књижевни албански језик који је „монструозно” створен од стране тоск комунистичког руководства која је војно освојила антикомунистички север Албаније и тако наметнула свој тоск дијалект већинском народу Гег дијалекта.[7] Иако је већина албанских писаца у Југославији говорила гег дијалектом, већина је писала на тоск дијалекту из политичких разлога.[8] Промена књижевног језика имала је значајне политичке и културолошке последице зато што је језик главни критеријум самоидентификације Албанаца.[9] Упркос свим покушајима уједињења албанског језика, у неким сличајевима Геге из удаљених северних области не могу се споразумети са Тоскама са крајњег југа.[10]

Религија[уреди]

Првобитно је становништво Албаније било православно, али су се средином 13. века Геге преобратиле у католицизам.[11][12] Иако је већина Тоска остала православна, осећај јаке поделе између православних и католичких Албанаца се није осетио све до средине 18. века.[13] Већина Тоска су били православци или бекташи.[14] Православци су преовлађивали у области Ђирокастра, око Лесковика и у области Музакија и Данђелија, док су бекташи имали већу концентрацију око Валоне, Тепелене, Поградеца и у Грамшу, Ерсеку и Скрапару. И друге секте Ислама су биле присутне, сунити се налазе у градовима и крајњим источним областима (посебно у Македонији и Деволу), док су халвати присутни у Берату. У готово свима области, хришћани, бекташи и друге секте ислама живе једна поред друге.

Култура и друштвена организација[уреди]

Пошто су територијално били доступнији од Гега на северу,Тоске су развиле и одржале знатан контакт са спољашњим светом, бивајући самим тим под утицајем.[15] Неки аутори верују да су били прогресивнији и отворенији од Гега.[16] Крајем 14. века, за време Османских похода и освајања територија у којима су живели, Тоске су напустиле племенску (тј.трибалну) организацију за разлику од Гега где се одржао племенски живот све до четрдесетих година 20. века.[17]

Крајем 19. и почетком 20. века многи албанци су емигрирали у САД ,већина чинећи албанске сељаке са Тоск подручја трагајући за бољим животом.Такође је било миграција на северни део Грчке.[18]

Физичка антропологија[уреди]

Тоске се често описују као нижи и мање витки од Гега и медитеранске пути имајући тамнију кожу од Гега.Тоске имају мањи нос и овалније лице.[19][20] Неки тврде да се кретањем становништва наравно ова разлика смањила.[21]

Значајне Тоске[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Eberhardt, Piotr (2003). Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, and Analysis. M.E. Sharpe. стр. 433. ISBN 978-0-7656-1833-7. Приступљено 20. 12. 2016. »The Albanians comprise two ethnic subgroups: the Ghegs, who generally occupy the area north of the Shkumbin river; and the Tosks, most of whom live south of the river.« 
  2. ^ Shehi, Monika (2007). When East Meets West: Examining Classroom Discourse at the Albanian Socio-political Intersection. ProQuest. стр. 43. ISBN 978-0-549-12813-7. Приступљено 20. 12. 2016. »There were and there remain distinct cultural and linguistic differences between Albanian Ghegs and Tosks« 
  3. ^ Poulton, Hugh; Suha. Taji Faruqi (1997). Muslim Identity and the Balkan State. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 117. ISBN 978-1-85065-276-2. Приступљено 20. 12. 2016. »the two ethnic sub-groups to which Albanians actually belong: the Ghegs in the north and the Tosks in the south... The Ghegs and Tosks differ from each other in linguistic, historical-cultural and socio-religious character.« 
  4. ^ Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Albania. Scarecrow Press. стр. 450. ISBN 978-0-8108-7380-3. »The territory of the Tosks is poetically referred to as Toskeria.« 
  5. ^ Blumi, Isa (2013). Ottoman Refugees, 1878-1939: Migration in a Post-Imperial World. A&C Black. стр. 33. ISBN 978-1-4725-1538-4. »... the region of southern Albania—Toskalik...« 
  6. ^ Canadian review of studies in nationalism: Revue canadienne des études sur le nationalisme, Volume 19. University of Prince Edward Island. 1992. стр. 206. Приступљено 20. 12. 2016. 
  7. ^ Canadian review of studies in nationalism: Revue canadienne des études sur le nationalisme, Volume 19. University of Prince Edward Island. 1992. стр. 207. Приступљено 20. 12. 2016. 
  8. ^ Pipa, Arshi (1978). Albanian literature: social perspectives. R. Trofenik. стр. 173. ISBN 978-3-87828-106-1. Приступљено 20. 12. 2016. »Although the Albanian population in Yugoslavia is almost exclusively Gheg, the Albanian writers there have chosen, for sheer political reasons, to write in Tosk« 
  9. ^ Telos. Telos Press. 1989. стр. 1. Приступљено 20. 12. 2016. »The political-cultural relevance of the abolition of literary Gheg with literary Tosk....Albanians identify themselves with language...« 
  10. ^ Lear, Aaron (1987). Albania. Chelsea House. стр. 52. ISBN 978-1-55546-166-9. »... some Ghegs from the most remote regions of the north cannot converse with Tosks from the extreme south.« 
  11. ^ Leften Stavros Stavrianos (2000). The Balkans Since 1453. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 498. ISBN 978-1-85065-551-0. Приступљено 20. 12. 2016. »Religious differences also existed before the coming of the Turks. Originally, all Albanians had belonged to the Eastern Orthodox Church... Then the Ghegs in the North adopted in order to better resist the pressure of Orthodox Serbs.« 
  12. ^ Chisholm, Hugh (1910). Encyclopaedia britannica: a dictionary of arts, sciences, literature and general information. Encyclopaedia Britannica. стр. 485. Приступљено 20. 12. 2016. »The Roman Catholic Ghegs appear to liave abandoned the Eastern for the Western Church in the middle of the 13th century« 
  13. ^ Ramet, Sabrina P. (1998). Nihil Obstat: Religion, Politics, and Social Change in East-Central Europe and Russia. Duke University Press. стр. 202. ISBN 0-8223-2070-3. »....the sense of true separation between Catholic Albanians and Orthodox Ablanians dates only from the mid-eighteenth century.« 
  14. ^ Merdjanova, Ina (2013). Rediscovering the Umma: Muslims in the Balkans Between Nationalism and Transnationalism. Oxford University Press. стр. 150. ISBN 978-0-19-996403-1. »... Ghegs are mostly Sunni Muslims,..., while Tosks are predominantly Bektashis and Orthodox Christians....« 
  15. ^ Biberaj, Elez (1998). Albania in transition: the rocky road to democracy. Westview Press. стр. 16. ISBN 978-0-8133-3502-5. »The Tosks live in southern Albania and parts of northern Greece. Because their territories were easily accessible, the Tosks developed substantial contacts with the outside world, and as a result, foreign influences were more pronounced« 
  16. ^ Roselli, Alessandro (2006). Italy and Albania: Financial Relations in the Fascist Period. I.B.Tauris. стр. 1. ISBN 978-1-84511-254-7. »The peoples to the south of the River Shkumbin (the 'Tosks', more sober and refined in nature) were more open and progressive.« 
  17. ^ King, Russell; Mai, Nicola (2013). Out Of Albania: From Crisis Migration to Social Inclusion in Italy. Berghahn Books. стр. 62. ISBN 978-0-85745-390-7. »...Tosks, who had abandoned the tribal system by the time of the Ottoman conquest...« 
  18. ^ Lear, Aaron (1987). Albania. Chelsea House. стр. 51. ISBN 978-1-55546-166-9. »Almost all of the Albanians who immigrated to the United States in the late 19th and early 20th centuries were Tosk peasants in search of a better life. Many Tosks also immigrated to northern Greece.« 
  19. ^ Robin Hanbury-Tenison (2009). Land of eagles: riding through Europe's forgotten country. I. B. Tauris. стр. 128. ISBN 978-1-84511-855-6. Приступљено 17. 7. 2013. »Ghegs, who are often described as fair, are taller than Tosks, who are darker and more Mediterranean.« 
  20. ^ Lear, Aaron (1987). Albania. Chelsea House. стр. 50. ISBN 978-1-55546-166-9. »The Tosk people are shorter and have rounder faces and smaller noses than the Ghegs.« 
  21. ^ Vickers, Miranda (2007). The Albanian Question: Reshaping the Balkans. I.B.Tauris. стр. 270. ISBN 978-1-86064-974-5. Приступљено 17. 7. 2013. »... Ghegs speak a slightly different dialect of the language, and are often taller and thinner than Tosks, but these traditional differences (often exaggerated in vulgar anthropology) have been much diminished by population movement in the post-communist period« 

Литература[уреди]