Пређи на садржај

Антемурале мит

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација бедема

Антемурале мит или Мит о бедему је националистички мит којим се одређеној нацији приписује улога бедема према другим религијама, нацијама или идеологијама.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Антемурале је реч изведена из речи латинског језика анте (пре нечега) и мурале (зид).

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Антемурале мит се разликује од осталих националистичких митова по томе што не инсистира на јединствености одређене друштвене групе, већ је укључује у шири културни ентитет наводно супериориорнији од других друштвених група које му не припадају.[1]

Основне карактеристике антемурале мита су:[2]

  • Различитост – Увек се налази у подручјима у којима су присутне одређене различитости, на пример различите етничке или верске групе.
  • Разграниченост – Имплицира потребу за разграничавањем различитости.
  • Одбрана – Имплицира да је оно што је различито такве природе да је потребно бранити се од тога.
  • Очување – Имплицира потребу за очувањем сопственог живота или животног стила од оних који се разликују.
  • Посвећеност – Резултира стварањем перцепције да је одређена друштвена група посвећена заштити ширег културног ентитета (н. пр. религије, културе или цивилизације) које наводно треба бранити.

Конститутивни елемент Антемурале мита је демаркација т.ј. бедем којим се преувеличавају разлике у односу на одабрану суседну друштвену групу а истовремено игноришу разлике у односу на друге.[3] Имплицирањем да одабрана друштвенаа група припада ширем, наводно супериорном, идентитету Антемурале мит је супротан Суи генерис миту који истиче уникатност одређене друштвене групе.[4]

Антемурале Цхристианитатис[уреди | уреди извор]

Једна од верзија овог мита повезаних са религијом је и Антемурале Цхристианитатис који имплицира да је мисија одређене нације да буде прва Европска одбрамбена линија према Исламу. Атхлета Цхристи је почасна титула коју су папе почев од 15 века додељивале појединцима који су предводили војне походе против Османског Царства. Међу онима којима је додељена налазе се Јанош Хуњади, Скендербег и Стефан Велики.

У 16 веку је "одбрана од Турака" постала централна тема у Источној, Централној и Југоисточној Европи. Употребљена је као оруђе пропаганде како би се мобилисала религиозна осећања становника.[5] Људи који су учествовали у кампањама против Османског Царства су називани “антемурале Цхристианитатис” (одбрамбени бедем Хришћанства).[6]

Југоисточна Европа[уреди | уреди извор]

Антемурале мит је постао архетипски националистички мит у Југоисточној Европи..[7] Националисти су развили наративе о томе да су њихове нације Антемурале Цхристианитатис који штити Запад од инвазије Ислама док Запад незахвално заборавља ову чињеницу.[8] Скоро све нације југоисточне Европе негују перцепцију и национални мит о томе да су бедем одређеног универзалног система вредности (хришћанства, ислама...).[9]

Албанија[уреди | уреди извор]

Скандербег је саставни део Антемурале мита
Види још: Мит о Скендербегу

Антемурале мит представља Албанце као бедем цивилизације и заштитнике религијске толеранције у Европи и на Балкану. Пре него што су Албанци били Исламизирани, антемурале мит их је представљао као Антемурале Цхристианитатис. У албанским националистичким митовима Скендербег је саставни део Антемурале митологије. Овај мит представља Албанце, уједињене од стране Скендербега, као заштитнике Албанске нације и хришћанства од "инвазије Турака".[10] Када је Османско Царство увело ислам у Албанију јавља се друга врста Антемурале мита. Исламски верски поглавари престављају већински исламизиране Албанце бедемом оних који су цивилизованији, верски толерантни и демократски, насупрот недемократским Грцима и Србима који су остали православни.[11]

Босна[уреди | уреди извор]

Важна последица исламизације становништва Босне је стварање представе о Босни као бедему ислама. Границе Босне се предтављају као границе ислама према "непријатељу вере". Када је Аустријска армија напала Босну, Босански муслимани су своју армију сматрали "Исламском армијом" изабраних војника исламске границе који "чувају границу ислама".[12]

Хрватска[уреди | уреди извор]

Папа Лео X је Хрватску сматрао за Антемурале Цхристианитатис у 1519 због доприноса војницима из Хрватске борби против Турака. Идеја о Западу који се брани од Истока је доказано суштинске важности за дефинисање самоидентификацију Хрвата. Хрвати имају представу да су браниоци запада од варварског истока. Првобитни облици антемурале концепта су биле усмерене против Османског Царства а касније против Срба који су представљани као "последњи варвари" који покушавају да изврше инвазију на Европу. Истицање територијална права Хрвата на земљу унутар граница Хрватске насељену Србима је за оправдање имало расну диференцијацију између Хрвата и таквих Срба. Постојали су и покушаји да се у погледу етничке припадности Срби који су живели у Крајини одвоје од осталих Срба тврдњама да они и нису Словенског порекла, већ Власи насељени у Хрватску током 16 века.[13]

Хрватски антемурале мит је одређен перцепцијом католичанства и његове позиције према осталим вероисповестима на начин описан у концепту "нестинг ориенталисм". Због тога што су примили католичанство Хрвати су представљени као мирољубивији, поштенији, цивилизованији, демократскији и Европејскији од Срба који су примили православље, пошто је православље источније у смислу концепта нестинг ориенталисм.[14]

Србија[уреди | уреди извор]

Антемурале мит је један од најважнијих Српских националистичких митова[15] и има веома дугу традицију у историографији у Србији и полтичком дискурсу који приказују Србе као браниоце хришћанске европске цивилизације.[16] Антемурале мит у Србији се не односи само на средњовековну историју и догађаје попут Битке на Косову у којој су Срби представљени као алтруисти који бране читаву западну цивилизацију од Османлија. НАТО бомбардовање Југославије 1999 се интерпретира кроз антемурале концепт у којем Југославија херојски брани свет од америчке доминације.[17]

Централна Европа[уреди | уреди извор]

У централној Европи је антемурале мит еволуирао од мисије заштите запада од Турака и Козака у средњевековном периоду, или од Русије у 19 веку и на крају од комунизма у 20 веку.[18]

Пољска[уреди | уреди извор]

Антемурале концепт у Пољској потиче од њене геополитичке позиције.[19] У почетку је овај мит коришћен да оправда одбрану католичке Европе од Турака, Татара или православних Руса а касније против комунизма или фашизма.[20]

Почев од средине 15 века, национална свесност и политичка мисао у Пољској је била под утицајем представе о Пољској као делу цивилизованог запада на граници према не-Европским варварским паганима на истоку.[21] У касном 17 веку краљ Пољско-Литванског комонвелта, Јан III Собјески се удружио са Леополдом I како би срушио Османско Царство. Битка за Беч 1683 је означила коначну прекретницу у борби против исламског Османског Царства. Због своје вишевековне позиције противника муслиманском напредовању комонвелт је стекао име Антемурале Цхристианитатис (бедем хришћанства).[22][23]

Додатна верзија перцепције Пољске као бедема се јавила у 20 веку. Поједини пољски идеолози, попут Романа Дмовског, су видели Пољску као партнера Русије у контроли Немачке.[24] Антемурале мит је оживео у Пољској током 1980-их, успоном Солидарности, у облику који представља Пољску као браниоца европских земаља од атеистичког комунизма.[25]

Једна од последица Антемурале мита у Пољској је закључак Пољске елите да Пољска има право да буде "спашена" од стране цивилизованог света због тога што верују да је Пољска ствар у суштини ствар читавог цивилизованог света.[26] У песничким визијама, прогон и патње Пољака су спасле друге прогоњене нације, као што је Исус распет да би избавио човечанство.[27] Такво виђење је резултирало слоганом - Пољска Христ Нација ("Полска Цхрyстусем народów").

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Колстø, Пåл (2005), „Ассессинг тхе Роле оф Хисторицал Мyтхс ин Модерн Социетy”, Мyтхс анд боундариес ин соутх-еастерн Еуропе, Хурст & Цо., ИСБН 978-1-85065-772-9, ОЦЛЦ 62314611, „Тyпологицаллy, тхис мyтх ис верy дифферент фром тхе оне дисцуссед абове. Ратхер тхан инсистинг он тхе униqуенесс оф тхе гроуп, тхе гроуп ис ноw инцлудед инто соме ларгер анд аллегедлy супериор цултурал ентитy тхат енханцес итс статус вис-à-вис отхер гроупс wхо до нот белонг то ит.”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ Емден, Цхристиан; Цатхерине Кеен; Давид Р. Мидглеy (2006). Имагининг тхе Цитy: Тхе политицс оф урбан спаце. Берн: Петер Ланг. стр. 323. ИСБН 3-03910-533-7. Приступљено 13. 7. 2011. „Тхеy аре алwаyс то бе фоунд ин ареас wитх миxед етхниц гроупс анд религионс, ареас wхицх деноте а транситион то а дифферент (Цхристиан) религион анд а дифферент цултуре ..Тхус тхе цонцепт алсо цонтаинс а цоммитмент то сометхинг, то тхат wхицх тхе булwарк ис суппосед то протецт... ан авоwал то оне'с оwн религион ор цонфессион, то оне'с оwн цултуре анд цивилизатион.” 
  3. ^ Колстø, Пåл (2005), „Ассессинг тхе Роле оф Хисторицал Мyтхс ин Модерн Социетy”, Мyтхс анд боундариес ин соутх-еастерн Еуропе, Хурст & Цо., ИСБН 978-1-85065-772-9, ОЦЛЦ 62314611, „тхе дифференцес тхат дистингуисхес тхе гроуп фром оне неигхбоур аре магнифиед оут оф алл пропортион, wхиле боундариес ин отхер дирецтионс аре де-емпхасизед.”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  4. ^ Колстø, Пåл (2005), „Ассессинг тхе Роле оф Хисторицал Мyтхс ин Модерн Социетy”, Мyтхс анд боундариес ин соутх-еастерн Еуропе, Хурст & Цо., ИСБН 978-1-85065-772-9, ОЦЛЦ 62314611, „Ин а сенсе, тхе анте мурале мецханисм сеемс то негате тхе суи генерис мyтх: wе аре нот униqуе афтер алл, инстеад, wе аре а смалл парт оф а ларгер wхоле.... А скилфул мyтх-макер маy суццеед ин еxплаининг тхат суи генерис анд анте мурале белонг то дифферент левелс оф идентитy, ас ит wере.”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  5. ^ Манер, Ханс–Цхристиан. „Тхе "Репеллинг оф тхе греат Турк" ин Соутхеаст Еуропеан Хисториограпхy”. Университy оф Маинз. Архивирано из оригинала 22. 10. 2009. г. Приступљено 31. 3. 2011. „...“Дефенце агаинст тхе Туркс”, тхат хад алреадy бецоме централ топицс ин Еаст Централ анд Соутхеаст Еуропе ин тхе сиxтеентх центурy, ... wас алсо пут то фунцтионал усе... алсо а пропаганда фунцтион, .... мобилисинг религиоус феелингс” 
  6. ^ Манер, Ханс–Цхристиан. „Тхе "Репеллинг оф тхе греат Турк" ин Соутхеаст Еуропеан Хисториограпхy”. Университy оф Маинз. Архивирано из оригинала 22. 10. 2009. г. Приступљено 31. 3. 2011. „...Цонтемпорарy аццоунтс алреадy усед тхе топос оф тхе дефенце оф Цхристиан Еуропе...отхерс цлаимед тхе титле, тоо...антемурале Цхристианитатис'” 
  7. ^ А. Бyрнес, Тимотхy; Петер Ј. Катзенстеин (2006). Религион ин ан еxпандинг Еуропе. Цамбридге. стр. 180. Приступљено 12. 7. 2011. „Тхис антемурале мyтх тхус бецаме оне арцхетyпал мyтх оф натионхоод ин Соутхеастерн Еуропе.” 
  8. ^ Wеавер, Ериц Бецкетт (2006). Натионал Нарциссисм: Тхе интерсецтион оф тхе натионалист цулт анд гендер ин Хунгарy. стр. 65. ИСБН 978-0-8204-7989-7. Приступљено 12. 7. 2011. „Тхус, лике натионалистс оф северал оф тхе натионс ароунд Хунгарy, натионалист Хунгариан хисторианс хаве девелопед нарративес оф хоw тхеир натион wас ан антемурале цхристианитатис, тхе ласт бастион оф Цхристианитy, протецтинг тхе Wест фор центуриес фром тхе онслаугхт оф Ислам, анд тхат ан унгратефул Wест форготтен тхис фацт.” 
  9. ^ Ревел, Јацqуес (2002), Политицал усес оф тхе паст: тхе рецент Медитерранеан еxпериенце, Лондон: Франц Цасс анд Цомпанy Лимитед, стр. 47, ИСБН 0-7146-5271-7, „...алмост еверy натион ин соутхеастерн Еуропе ис репресентед ин итс селф-перцептион анд натионал мyтх ас тхе булwарк оф а партицулар универсал сyстем оф валуес (Цхристианитy. Ислам. анд со он).”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  10. ^ Оливер Јенс Сцхмитт, ур. (2010), Религион унд Култур им албанисцхспрацхиген Сüдостеуропа, 4, Франкфурт ам Маин, Берлин, Берн, Бруxеллес, Неw Yорк, Оxфорд, Wиен, стр. 249, ИСБН 978-3-631-60295-9, „Тхе антемурале мyтх анд Скандербег: А буилт-ин парт оф антемурале мyтх цомплеx ис Скандербег... унитед Албанианс ин тхе фигхт агаинст инвадинг Туркс анд тхат хис примарy мотиве wас дефенце оф тхе натион (алтхоугх тхе цхурцхмен еqуате тхат wитх дефенце оф тхе Цхристендом)” 
  11. ^ Оливер Јенс Сцхмитт, ур. (2010), Религион унд Култур им албанисцхспрацхиген Сüдостеуропа, 4, Франкфурт ам Маин, Берлин, Берн, Бруxеллес, Неw Yорк, Оxфорд, Wиен, стр. 249, ИСБН 978-3-631-60295-9, „Тхе мyтх оф тхе Албанианс ас тхе натурал борн протецторс оф религиоус толеранце ин Еуропе анд Балканс ис бут оне еxампле. Анотхер ис улама'с депицтион оф Ислам....имплементед дуринг Оттоман руле, ... оппосед то ... ундемоцратиц..."Греекс" анд тхе "Сербс"” 
  12. ^ Колстø, Пåл (2005), „Ассессинг тхе Роле оф Хисторицал Мyтхс ин Модерн Социетy”, Мyтхс анд боундариес ин соутх-еастерн Еуропе, Хурст & Цо., стр. 42, 44, ИСБН 978-1-85065-772-9, ОЦЛЦ 62314611, „... цонсеqуенце оф Исламисатион ин Босниа wас аццептанце оф идеа ....ин wхицх фигхтинг фор тхе Оттоман Емпире wас идентицал wитх фигхтинг фор тхе Ислам. Тхис wас бехинд тхе меанинг оф Босниа ас тхе булwарк оф Ислам....Тхе Аустриан армy, тхат 'енемy оф тхе фаитх', аттацкед Босниа, тхе 'булwарк оф Ислам'; тхе армy то wхицх тхеy белонг ис ан 'Исламиц армy', тхеy аре 'цхосен солдиерс оф тхе Исламиц бордер' анд тхеy 'гуард тхе Исламиц бордерс' ...”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ МацДоналд, Давид Б. (2002), Балкан холоцаустс?: Сербиан анд Цроатиан вицтим-центред пропаганда анд тхе wар ин Yугославиа, Оxфорд: Манцхестер Университy Пресс, стр. 118, 119, 123, ИСБН 0-7190-6466-X, „Тхис идеа оф Еаст версус Wест провед то бе оф фундаментал импортанце ин дефининг Цроатиан селф-идентитy. ...еxпандед упон тхе Антемурале мyтх...цонвеyед тхе имаге оф а Цроатиа протецтинг тхе Wест фром а барбароус Еаст, wитх тхе Сербс трyинг то инваде Еуропе, ин а маннер реминисцент оф Оттоман инвасион, агаинст wхицх тхе Антемурале wас фирст естаблисхед. ...тхис рациал дифферентиатион цонцернед Цроатиан территориал ригхтс.... Цроатс анд Сербс wере пресентед ас хавинг дифферент рациал оригинс,...Тхе Крајина Сербс wере то бе етхницаллy сепаратед фром тхе рест оф Сербиан популатион....Крајина Сербс wере "нон-Славиц Влацхс... wхо суппоседлy сеттлед ас фармерс ин Цроатиа ин тхе 16тх центурy” 
  14. ^ Сундхауссен, Холм (2007). Гесцхицхте Сербиенс: 19.-21. Јахрхундерт. Wиен, Келн, Wеинмар: Бохлау Верлаг. стр. 449, 450. ИСБН 978-3-205-77660-4. Приступљено 18. 7. 2011. „тхе (Цроат) мyтх оф тхе Антемурале Цхристианитатис .... Тхеир адоптион оф Роман Цатхолицисм маде тхем море пеаце-ловинг, море хонест...Тхис имплиед тхат Цроатс wере цхосен ас море Wестерн, море цивилизед, море демоцратиц, беттер едуцатед анд море Еуропеан тхан тхе Сербс, wхо wере релегатед то тхе Еаст.” 
  15. ^ Цхристианс Ассоциатед фор Релатионсхипс wитх Еастерн Еуропе (У.С.) (2006). Религион ин Еастерн Еуропе. Ецуменицал Пресс. стр. 50. Приступљено 18. 7. 2011. „антемурале мyтх, оне оф тхе мост инфлуентиал амонг Сербиан мyтхс” 
  16. ^ Колстø, Пåл (2005), „Ассессинг тхе Роле оф Хисторицал Мyтхс ин Модерн Социетy”, Мyтхс анд боундариес ин соутх-еастерн Еуропе, Хурст & Цо., стр. 191, ИСБН 978-1-85065-772-9, ОЦЛЦ 62314611, „Тхе антемурале мyтх хас хад а верy лонг традитион ин вариоус сцхоолс оф Сербиан хисториограпхy. Ин Сербиан ацадемиц анд политицал дисцоурсе, Сербс хаве беен депицтед ас тхе дефендерс оф Цхристиан Еуропеан цивилизатион”  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  17. ^ Дутцеац Сегестен, Анамариа (2009). Владимир Тисманеану, ур. Мyтх, идентитy анд цонфлицт: А Цомпаративе Аналyсис оф Романиан анд Сербиан Теxтбокс (ПДФ). стр. 179. Приступљено 18. 7. 2011. „Ботх Романианс анд Сербс феел тхеy хаве плаyед тхе роле оф ласт лине оф дефенсе агаинст тхе плундеринг аттацкс инитиатед бy тхе Оттоманс нот онлy агаинст тхе Балканс бут агаинст тхе ентире цивилизатион оф тхе Wест. Ецхоес оф тхис дефенсиве мyтх пермеате тхе ацадемиц анд политицал дисцоурсе ин Сербиа, wхере соме хаве аргуед тхат тхе мотиватион бехинд тхе сацрифице оф тхе Сербиан солдиерс дуринг тхе Косово Баттле wас нот селф-центеред бут алтруистиц: то дефенд Цхристианитy итселф. Евен тхе УС полицy тоwардс Yугославиа ин тхе 1980с анд тхе рецент НАТО цампаигнс оф 1999 хаве беен интерпретед тхроугх тхе присм оф тхе антемурале версион оф хисторy. Ин тхис неw версион оф тхе мyтх, тхе инфиделс оф олд аре реплацед бy тхе Америцанс, анд тхе Yугослав хероиц дефенсе путс а стоп то тхе процесс оф wорлд доминатион инитиатед анд цондуцтед бy тхе УСА.” 
  18. ^ Клоцек ди Биасио, Беата (2010). Бохдан Мицхалски, ур. Еуропеан Идентитy анд тхе Мyтх оф Еуропе ин Арт. Торуń: Адам Марсзаłек Публисхинг Хоусе. стр. 14. Приступљено 12. 7. 2011. „Тхе антемурале еволвед фром тхе севентеентх-центурy анти-Туркисх анд анти-Цоссацк станд то итс анти-Руссиан суццессор (нинетеентх центурy); ин тхе тwентиетх центурy ит сигнифиед тхе протецтион оф Wестерн цивилисатион агаинст цоммунисм.” [мртва веза]
  19. ^ Емден, Цхристиан; Цатхерине Кеен; Давид Р. Мидглеy (2006). Имагининг тхе Цитy: Тхе политицс оф урбан спаце. Берн: Петер Ланг. стр. 323. ИСБН 3-03910-533-7. Приступљено 13. 7. 2011. „Тхе цонцепт оwес итс оригинс то тхе геополитицал поситион оф Поланд ат тхе еастерн бордер оф тхе Славиц регион оф сеттлемент” 
  20. ^ Хоскинг, Геоффреy; Георге Сцхöпфлин (1997). Мyтхс анд натионхоод. Лондон: C. Хурст & Цо. стр. 145. ИСБН 1-85065-333-X. Приступљено 20. 7. 2011. „Тхе мyтх оф Поланд'с роле ас тхе 'Булwарк оф Цхристендом', тхе антемурале цхристианитатис, хад а верy лонг цареер. Инитиаллy инспиред бy тхе wарс агаинст Туркс анд Тартарс, ит wас латер емплоyед то јустифy Поланд'с дефенце оф Цатхолиц Еуропе агаинст Ортходоx Мусцовитес, анд латер агаинст цоммунисм анд фасцисм.” 
  21. ^ Гастингер, Маркус (2009). Хопес анд Феарс Ассоциатед wитх Поланд’с Аццессион то тхе Еуропеан Унион. ГРИН Верлаг. стр. 1. ИСБН 978-3-640-27774-2. Приступљено 13. 7. 2011. „Поланд перцеивес итселф ас... 'Wест', ... Еуропе, ..., .. Цхристиан, ... ат тхе бордер то тхе Еаст, то тхе нон-Еуропеан партс оф тхе wорлд, wхере барбариц паганс руле, мостлy Муслимс. Тхис цонвицтион цан бе трацед бацк то тхе мид-фифтеентх центурy.” 
  22. ^ Александер Гелла, Девелопмент оф Цласс Струцтуре ин Еастерн Еуропе: Поланд анд Хер Соутхерн Неигхборс, СУНY Пресс, . 1998. ИСБН 0-88706-833-2 https://books.google.com/books?ie=UTF-8&vid=ISBN0887068332&id=8keIXDyF_EoC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=Polish-Lithuanian+Commonwealth+%22federation%22+Gella&sig=7scGhSOWNHxZm7xKeUimB9Cr4D0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Google Print, p13
  23. ^ Poland, the knight among nations, Louis Edwin Van Norman, New York: 1907, p. 18
  24. ^ Prizel, Ilya (1998). „Polish identity 1795 - 1944”. National identity and foreign policy: nationalism and leadership in Poland. Cambridge University Press. стр. 68. ISBN 0-521-57157-X. Приступљено 19. 7. 2011. „Dmowski viewed Poland as partner of Russia in containing Germany.” 
  25. ^ Gastinger, Markus (2009). Hopes and Fears Associated with Poland’s Accession to the European Union. GRIN Verlag. стр. 1. ISBN 978-3-640-27774-2. Приступљено 13. 7. 2011. „The rising of Solidarity in the 80s revived the myth of antemurale, where Poland had to combat atheistic communism for the sake of all European countries” 
  26. ^ Prizel, Ilya (1998). „Polish identity 1795 - 1944”. National identity and foreign policy: nationalism and leadership in Poland. Cambridge University Press. стр. 41. ISBN 0-521-57157-X. Приступљено 19. 7. 2011. „Poland was destined to battle the Tatars, Turks and Russians acting like Christian rampart (Antemurale Christianitis) of Western civilisation....Because the Polish elite tirelessly clung to the belief that Poland's cause was the cause of the entire civilized world, they concluded that a "rescue" by the civilized world was Poland's right.” 
  27. ^ "Polska Chrystusem narodów" at www.sciaga.pl

Dodatni izvori[уреди | уреди извор]

Потражите Antemurale у Викиречнику, слободном речнику.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antemurale_mit&oldid=26159659”