Антиаритмици класе II

С Википедије, слободне енциклопедије

Антиаритмици класе II група су лекова за лечењем аритмија у зависности од симптома и озбиљности аритмије. Иако је лечење аритмија усмерено на њен узрок, у терапији је потребна примена и антиаритмиких лекова из ове групе. Ови лекови имају антихипертензивни учинак и стога их треба примјењивати ​​с опрезом код болесника с хипотензијом.[1]

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Лекови класе II укључују антагонисте бета адренергичких-рецептора, који локирајући бета-1-адренергичке рецепторе у срцу врше блокирање утицаја симпатикуса на срце и успоравају срчану фреквенцију, продужавају ПР–интервала, а у АВ–чвору успоравају брзе деполаризације.[2]

Индикације[уреди | уреди извор]

Антиаритмичка својства која има већина бета-блокатора, користе се за лечење:[3]

  • вентрикуларних тахикардија,
  • превенцију хроничне фибрилације предкомора
  • превенцију пароксизмалне фибрилације преткомора.
Пропранолол

Они утичу углавном на ткива с спорим каналима (СА и АВ чвор), у којима смањују стопу аутоматизма, успоравају спровођење, и продужују рефрактерност. Њиховим дејством успорава се срчана фреквенције, продужава ПР–интервала, а у АВ–чвору долази до успоравања брзе брзе деполаризације.

Бета-блокатори се у начелу добро подносе, нуспојаве укључују умор, поремећаје спавања и гастроинтестиналне тегобе. Ови лекови су контраиндиковани код болесника с бронхијалном астмом.

Врсте[уреди | уреди извор]

Главни представник је пропранолол,[4] први успешно развијени бета блокатор, који је доступан у генеричкој форми као пропранолол хидрохлорид. У многим земqама регистрован је под разним именима као: Индерал, Индерал ЛА, Авлокардил, Дералин, Докитон, Индералици, ИнноПран XL, Сумиал, Анаприлинум, Бедранол СР.

Мере опреза[уреди | уреди извор]

Кориштење антиаритмика није безопасно, а да би се сигурно давали, потребно је добро познавање појединости о терапијским и нуспојавама ове групе антиаритмика.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хеијман, Јорди; Гхезелбасх, Схокоуфех; Добрев, Добромир (2017-07-20). „Инвестигатионал антиаррхyтхмиц агентс: промисинг другс ин еарлy цлиницал девелопмент”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 26 (8): 897—907. ИССН 1354-3784. дои:10.1080/13543784.2017.1353601. 
  2. ^ ван Бавел, Јоанне Ј. А.; Вос, Марц А.; ван дер Хеyден, Марцел А. Г. (2018-02-23). „Цардиац Аррхyтхмиас анд Антиаррхyтхмиц Другс: Ан Аутопхагиц Перспецтиве”. Фронтиерс ин Пхyсиологy. 9. ИССН 1664-042X. дои:10.3389/фпхyс.2018.00127. 
  3. ^ „Цлассифицатионс оф Антиаррхyтхмиц Агентс: Цлассифицатионс оф Антиаррхyтхмиц Агентс”. емедицине.медсцапе.цом. 2021-07-16. 
  4. ^ Стаплетон, M П (1997). „Сир Јамес Блацк анд пропранолол. Тхе роле оф тхе басиц сциенцес ин тхе хисторy оф цардиовасцулар пхармацологy.”. Теxас Хеарт Институте Јоурнал. 24 (4): 336—342. ИССН 0730-2347. ПМИД 9456487. 
  5. ^ „Тхе Сицилиан гамбит. А неw аппроацх то тхе цлассифицатион оф антиаррхyтхмиц другс басед он тхеир ацтионс он аррхyтхмогениц мецханисмс. Таск Форце оф тхе Wоркинг Гроуп он Аррхyтхмиас оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиологy.”. Цирцулатион. 84 (4): 1831—1851. 1991. ИССН 0009-7322. дои:10.1161/01.цир.84.4.1831. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).