Beta blokator

Из Википедије, слободне енциклопедије
Beta blokatori
β-blokatori
Klasa leka
Propranolol
Strukturna formula propranolola, prvog klinički uspešnog beta blokatora
Upotreba Hipertenzija, aritmija, etc.
Biološki cilj beta receptori
ATC kod C07
Spoljašnje veze
MeSH D000319
AHFS/Drugs.com Klase lekova
Potrošački izveštaji Best Buy Drugs
WebMD medicinenet  rxlist

Beta blokatori (β-blokatori, beta-adrenergički blokirajući agensi, beta-adrenergički antagonisti, antagonisti beta-adrenoreceptora, beta antagonisti) su klasa lekova koji se koriste za različite indikacije. Oni se pogotovo važni u kontroli srčanih aritmija, kardiozaštiti nakon srčanog udara[1] i tretmanu hipertenzije.[2] Kao antagonisti beta adrenergičkog receptora oni umanjuju dejstvo epinefrina (adrenalina) i drugih hormona stresa. Prvi beta blokator, dihloroizoproterenol, je sintetisan 1958.[3] Džejms V. Blejk je 1962.[4] pronašao prve klinički značajne beta blokatore - propranolol i pronetalol. To je revolucioniralo medicinski tretman angine pektoris[5] i mnogi to smatraju jednim od najvažnijih doprinosa kliničkoj medicini i farmakologiji u 20. veku.[6]

Reference[уреди]

  1. Freemantle N, Cleland J, Young P, Mason J, Harrison J (1999). „beta Blockade after myocardial infarction: systematic review and meta regression analysis”. BMJ. 318 (7200): 1730—7. PMC 31101Слободан приступ. PMID 10381708. Приступљено 6. 9. 2010. 
  2. Cruickshank JM (2010). „Beta blockers in hypertension”. Lancet. 376 (9739): 415. PMID 20692524. doi:10.1016/S0140-6736(10)61217-2. Приступљено 6. 9. 2010. 
  3. Frishman, William H. (2008). „Fifty years of beta-blockers: a revolution in CV pharmacotherapy”. Cardiology Today. Приступљено 6. 9. 2010. 
  4. „Sir James Black inventor of beta-blockers passes away”. Приступљено 6. 9. 2010. 
  5. van der Vring JA (1999). „Combination of calcium channel blockers and beta blockers for patients with exercise-induced angina pectoris: a double-blind parallel-group comparison of different classes of calcium channel blockers. The Netherlands Working Group on Cardiovascular Research (WCN)”. Angiology. 50 (6): 447—454. PMID 10378820. doi:10.1177/000331979905000602. Приступљено 6. 9. 2010. 
  6. Stapleton MP (1997). „Sir James Black and propranolol. The role of the basic sciences in the history of cardiovascular pharmacology”. Texas Heart Institute Journal / from the Texas Heart Institute of St. Luke's Episcopal Hospital, Texas Children's Hospital. 24 (4): 336—42. PMC 325477Слободан приступ. PMID 9456487. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]