Пређи на садржај

Апсорбована доза

С Википедије, слободне енциклопедије
Знак за опасност од радиоактивности

Апсорбована доза или пуним називом апсорбована доза јонизујућег зрачења (скраћено доза; D) је количина енергије јонизујућег зрачења[1][2][3] коју апсорбује хемијска материја на коју зрачење делује. Апсорбована доза се мери у Гy (греј; Гy = Ј/кг). Један греј (Гy) представља 1 Ј (џул) енергије коју је јонизујуће зрачење предало 1 килограму (кг) материје. Учинци зависе понајвише о апсорбованој енергији и особинама материје која је енергију апсорбовала.[4]

Пре увођења СИ јединица, јединица за апсорбовану дозу била рад (енгл. Радиатион Абсорбед Досе). При томе 1 Гy =100 рад. Дакле рад је 100 пута мања јединица од Гy. Апсорбована доза се може мерити на више начина, али у пракси се мери, него се информација о апсорбованој дози добија познавањем или одређивањем експозиције.

Када се лечи рак услед јонизујућег зрачењем, лекар ће обично прописати радиотерапију у грејима (Гy). Уколико се говори о опасности или ризику од јонизујућег зрачења, онда се говори о еквивалентној дози, а СИ изведена мерна јединица је сиеверт (Сy).[5][6][7][8]

Дозе јонизујућег зрачења

[уреди | уреди извор]

Дозе јонизујућег зрачења означавају количину предане енергије јонизационог зрачења одређеној маси материје. Наиме, јонизујући зрак пролазећи кроз материју се судара с атомима и предаје им своју енергију, што за последицу има јонизацију атома, односно молекула.

Брзина апсорбоване дозе

[уреди | уреди извор]

Брзина апсорбоване дозе је количина енергије јонизујућег зрачења које упија или акумулира јединица материје у јединици времена. Изражава се у Гy/с (=Јкг-1с-1). Величина брзине апсорбоване дозе је битна јер од ње зависе учинци јонизујућег зрачења на живу материју. Уколико две јединке апсорбују исту дозу зрачења, али у различитом времену, дакле с различитом брзином апсорбоване дозе, последице ће бити различите. Ради илустрације, брзину апсорбоване дозе се може упоредити с интоксикацијом алкохолом. Дакле, веће количине алкохола распоређене током дугог времена ће јетра без већих штета детоксиковати. За разлику од тога, иста количина алкохола у кратком времену ће бити јако штетна.

Експозиција

[уреди | уреди извор]

Експозиција је збир електричних набоја свих јона истог набоја створених у јединици масе материје при проласку рендгенских или гама зрака. Скраћеница за експозицију је X, а јединица за експозицију је C/кг (кулон по килограм). C/кг је она количина рендгенског или гама зрачења која ће у кг материје (ваздуху) створити јоне укупног набоја од 1 кулона. Јединица експозиције изван СИ система је рендген (Р); 1Ц/кг = 3867 Р.

Брзина експозије је експозиција по јединици времена и изражава се као (C/кг)/с = C/(кгс).[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ионизинг радиатион, хеалтх еффецтс анд протецтиве меасурес”. Wорлд Хеалтх Организатион. 29. 4. 2016. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020. 
  2. ^ Wоодсиде, Гаyле (1997). Енвиронментал, Сафетy, анд Хеалтх Енгинееринг. УС: Јохн Wилеy & Сонс. стр. 476. ИСБН 978-0471109327. Архивирано из оригинала 2015-10-19. г. 
  3. ^ Сталлцуп, Јамес Г. (2006). ОСХА: Сталлцуп'с Хигх-волтаге Телецоммуницатионс Регулатионс Симплифиед. УС: Јонес & Бартлетт Леарнинг. стр. 133. ИСБН 978-0763743475. Архивирано из оригинала 2015-10-17. г. 
  4. ^ [1] Архивирано 2010-07-05 на сајту Wayback Machine "Ионизирајуће зрачење у биосфери", Миле Џелалија, Кемијско-технолошки факултет, Свеучилиште у Сплиту, 2011.
  5. ^ Тубиана, Маурице (2005). „Досе–еффецт релатионсхип анд естиматион оф тхе царциногениц еффецтс оф лоw досес оф ионизинг радиатион: Тхе јоинт репорт оф тхе Ацадéмие дес Сциенцес (Парис) анд оф тхе Ацадéмие Натионале де Мéдецине”. Интернатионал Јоурнал оф Радиатион Онцологy, Биологy, Пхyсицс. Елсевиер БВ. 63 (2): 317—319. ИССН 0360-3016. ПМИД 16168825. дои:10.1016/ј.ијробп.2005.06.013Слободан приступ. 
  6. ^ Аллисон, Wаде (2015). Нуцлеар ис фор лифе: а цултурал револутион. Аyлесбурy: Wаде Аллисон Публисхинг. ИСБН 978-0-9562756-4-6. ОЦЛЦ 945569856. 
  7. ^ Пецк, Доналд Ј.; Самеи, Ехсан. „Хоw то Ундерстанд анд Цоммуницате Радиатион Риск”. Имаге Wиселy. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 18. 5. 2012. 
  8. ^ Унитед Натионс Сциентифиц Цоммиттее он тхе Еффецтс оф Атомиц Радиатион (2008). Еффецтс оф ионизинг радиатион: УНСЦЕАР 2006 репорт то тхе Генерал Ассемблy, wитх сциентифиц аннеxес. Неw Yорк: Унитед Натионс. ИСБН 978-92-1-142263-4. Приступљено 18. 5. 2012. 
  9. ^ [2] Архивирано 2012-11-25 на сајту Wayback Machine "Јединица радиоактивности", www.радиобиологија.веф.унизг.хр, 2011.