Пређи на садржај

Apsorbovana doza

С Википедије, слободне енциклопедије
Znak za opasnost od radioaktivnosti

Apsorbovana doza ili punim nazivom apsorbovana doza jonizujućeg zračenja (skraćeno doza; D) je količina energije jonizujućeg zračenja[1][2][3] koju apsorbuje hemijska materija na koju zračenje deluje. Apsorbovana doza se meri u Gy (grej; Gy = J/kg). Jedan grej (Gy) predstavlja 1 J (džul) energije koju je jonizujuće zračenje predalo 1 kilogramu (kg) materije. Učinci zavise ponajviše o apsorbovanoj energiji i osobinama materije koja je energiju apsorbovala.[4]

Pre uvođenja SI jedinica, jedinica za apsorbovanu dozu bila rad (engl. Radiation Absorbed Dose). Pri tome 1 Gy =100 rad. Dakle rad je 100 puta manja jedinica od Gy. Apsorbovana doza se može meriti na više načina, ali u praksi se meri, nego se informacija o apsorbovanoj dozi dobija poznavanjem ili određivanjem ekspozicije.

Kada se leči rak usled jonizujućeg zračenjem, lekar će obično propisati radioterapiju u grejima (Gy). Ukoliko se govori o opasnosti ili riziku od jonizujućeg zračenja, onda se govori o ekvivalentnoj dozi, a SI izvedena merna jedinica je sievert (Sy).[5][6][7][8]

Doze jonizujućeg zračenja

[уреди | уреди извор]

Doze jonizujućeg zračenja označavaju količinu predane energije jonizacionog zračenja određenoj masi materije. Naime, jonizujući zrak prolazeći kroz materiju se sudara s atomima i predaje im svoju energiju, što za posledicu ima jonizaciju atoma, odnosno molekula.

Brzina apsorbovane doze

[уреди | уреди извор]

Brzina apsorbovane doze je količina energije jonizujućeg zračenja koje upija ili akumulira jedinica materije u jedinici vremena. Izražava se u Gy/s (=Jkg-1s-1). Veličina brzine apsorbovane doze je bitna jer od nje zavise učinci jonizujućeg zračenja na živu materiju. Ukoliko dve jedinke apsorbuju istu dozu zračenja, ali u različitom vremenu, dakle s različitom brzinom apsorbovane doze, posledice će biti različite. Radi ilustracije, brzinu apsorbovane doze se može uporediti s intoksikacijom alkoholom. Dakle, veće količine alkohola raspoređene tokom dugog vremena će jetra bez većih šteta detoksikovati. Za razliku od toga, ista količina alkohola u kratkom vremenu će biti jako štetna.

Ekspozicija

[уреди | уреди извор]

Ekspozicija je zbir električnih naboja svih jona istog naboja stvorenih u jedinici mase materije pri prolasku rendgenskih ili gama zraka. Skraćenica za ekspoziciju je X, a jedinica za ekspoziciju je C/kg (kulon po kilogram). C/kg je ona količina rendgenskog ili gama zračenja koja će u kg materije (vazduhu) stvoriti jone ukupnog naboja od 1 kulona. Jedinica ekspozicije izvan SI sistema je rendgen (R); 1C/kg = 3867 R.

Brzina ekspozije je ekspozicija po jedinici vremena i izražava se kao (C/kg)/s = C/(kgs).[9]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ionizing radiation, health effects and protective measures”. World Health Organization. 29. 4. 2016. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020. 
  2. ^ Woodside, Gayle (1997). Environmental, Safety, and Health Engineering. US: John Wiley & Sons. стр. 476. ISBN 978-0471109327. Архивирано из оригинала 2015-10-19. г. 
  3. ^ Stallcup, James G. (2006). OSHA: Stallcup's High-voltage Telecommunications Regulations Simplified. US: Jones & Bartlett Learning. стр. 133. ISBN 978-0763743475. Архивирано из оригинала 2015-10-17. г. 
  4. ^ [1] Архивирано 2010-07-05 на сајту Wayback Machine "Ionizirajuće zračenje u biosferi", Mile Dželalija, Kemijsko-tehnološki fakultet, Sveučilište u Splitu, 2011.
  5. ^ Tubiana, Maurice (2005). „Dose–effect relationship and estimation of the carcinogenic effects of low doses of ionizing radiation: The joint report of the Académie des Sciences (Paris) and of the Académie Nationale de Médecine”. International Journal of Radiation Oncology, Biology, Physics. Elsevier BV. 63 (2): 317—319. ISSN 0360-3016. PMID 16168825. doi:10.1016/j.ijrobp.2005.06.013 Слободан приступ. 
  6. ^ Allison, Wade (2015). Nuclear is for life: a cultural revolution. Aylesbury: Wade Allison Publishing. ISBN 978-0-9562756-4-6. OCLC 945569856. 
  7. ^ Peck, Donald J.; Samei, Ehsan. „How to Understand and Communicate Radiation Risk”. Image Wisely. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 18. 5. 2012. 
  8. ^ United Nations Scientific Committee on the Effects of Atomic Radiation (2008). Effects of ionizing radiation: UNSCEAR 2006 report to the General Assembly, with scientific annexes. New York: United Nations. ISBN 978-92-1-142263-4. Приступљено 18. 5. 2012. 
  9. ^ [2] Архивирано 2012-11-25 на сајту Wayback Machine "Jedinica radioaktivnosti", www.radiobiologija.vef.unizg.hr, 2011.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Apsorbovana_doza&oldid=28322143”