Пређи на садржај

Атрезија

С Википедије, слободне енциклопедије

Атрезија или одсуство лумена је конгенитална аномалија или стечено патолошко стање, у којој постоји потпуна или делимична непролазност природних отвора, канала или тубуларних органа у телу, на пример. ануса, вагине, материце, уретре, капака, уста, црева итд.[1][2][3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

У већини случајева, атрезија је урођена аномалија, која настаје као последица у ембриналном развоју фетуса али се додуше ретко јавља и као последица других патолошких процеса на пример код запаљења и тумора.[2]

Врсте атрезија[уреди | уреди извор]

Органски систем Орган
Дигестивни систем
  • Анорекална атрезија — урођена аномалија која витално угрожава новорођенче,[1] и улази у подручје ургентних стања јер захтева хитан оперативни третман — најпре, извођењем колостоме а, потом, и реконструкцију ануса и ректума.[4][5]
  • Атрезија једњака — је урођена аномалија код које постоји прекид у континуитету једњака у нивоу другог или трећег грудног пршљена. Горњи, слепо завршени крај једњака је проширен, хипертрофичног зида, због покушаја гутања плодове воде, а доњи је слабо развијен, узак и танког зида.
  • Пилорична атрезија — најчешће је обољењу непознате етиологија са урођеним задебљањем зида пилоруса које доводи до парцијалне опструкције желуца.
  • Атрезија дванаестопалаћног црева — настаје због изостанка вакуолизације дуоденума и присутна је у више анатомских варијанти од дуоденалне стенозе, мукозне мембране, као сепарисан ентитет уз фиброзну врпцу или комплетна сепарација са дефектом дуоденума. Такође може бити удружена са: прематуритетом, Дауноовим синдромом, полихидрамнионом, малротацијом црева, ануларним панкреасом.
  • Атрезија црева — конгениталне атрезије и стенозе танког црева настају због антенаталног васкуларног акциденса или волвулуса црева. Могу да буду једноставне атрезије или мултипле. Мултипле атрезије се јављају у 10% таквих болесника.[6]
  • Билијарна атрезија или атрезија жучних канала — неонатална холестатска болест, узрокована комплетном органском опструкцијом екстрахепатичних жучних путева, највероватније урођене природе. Интрахепатични жучни путеви су такође захваћени перихолангеалном фиброзом.[7][8]
Кардиоваскуларни систем
  • Трикуспидална атрезија — срчана мана, која се карактерише непостојањем трикуспидалног (тролистног) залиска и попратном хипоплазијом десне срчане коморе. Чинии 1 до 3% свих урођених срчаних мана, и може често бити удружена са другим пратећим анаомалијама које укључују — преткоморски септални дефект, коморски септални дефект, дуктус артериозус и транспозицију великих артерија.[9][3]
Дисајни систем
  • Плућна атрезија — конгенитално обољење срца узроковано поремећајем у развоју залистак плућне артерије (или плућног вентила), у коме се он не формира нормално или је дошло до његове опструкције. Плућни вентил се налази на десној страни срца између десне коморе и плућне артерије.[10]
  • Атрезија хоана — представља недостатак, или изостанак ових отвора због постојања мембране (која може бити коштана, или мембранска) и која ограничава пролаз ваздуха у дисајне органе и из њих. Веома је озбиљна конгенитална малформација, јер код детета због угроженог нормално дисања може доћи до смртног исхода.[11]
Урогенитални систем
  • Атрезија вагине — конгенитална аномалија или стечена аномалиј у женске деце код које постоји недостатак лумена вагине у већој или мањој дужини. Уместо лумена вагине, код ове аномалије наилази се везивно ткиво. Може да јави као блажа форма (имперфорација химена или као ниски трансверзални септум), или као права вагинална атрезија, односно агенезија, која може бити комплетна, проксимална и дистална.[12]
  • Атрезија фоликула јајника — деградациони је процес у фоликулу јајника (који се састоје од ооцита окружених гранулозним ћелијама и унутрашњим и спољним ћелијама). Овај процес, који је позната код свих сисара, одвија се континуирано током живота жене, која се рађа са милионима фоликула, али ће у животу овулирати, у просеку, око 400 фоликула.[13][14]
  • Атрезија уретре — ретка конгенитална опструкција мокраћовода (излазаног канала из мокраћне бешике), који се слепо завршава. Она је обично фатална, осим ако не постоји неки други излазни канал за евакуацију мокраће којим се заобилази мокраћна бешика, као што је патуљасти урахус или уро-ректална комуникација, или ако се хируршком интервенцијом не обезбеди алтернативна комуникацију између бешике и амниотске врећице.[15] Ове промене нису компатибилне са бубрежним развојем.[16]
Чуло слуха
  • Атрезија спољашњег ушног канала — је урођена аномалија код које је ушни канал потпуно затворен или се слепо завршава. Удружена је са губитком слуха, од 60 дБ, који чак и код унилатералне (једностране) атрезија ограничава социјалне вештине оболеле особе повезане са слухом.[17] Преваленца ЕАЦА је око 1 случај у 10.000—20.000 живорођени, и може бити билатерална (обострана) код једне трећине пацијената.[18]
  • Микротија — је конгенитална хипоплазије која се карактерише изузетно малом ушном шкољком са слабије или јаче израженим деформитетима појединих анатомских делова шкољке.[19] Јавља се у једном случају на 8.000—10.000 живорођене деце годишње. Једнострана микротија често утиче и на десно уво.[20][21]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Примери атрезија
  • Облици атрезије једњака
    Облици атрезије једњака
  • Атрезија дуоденума
    Атрезија дуоденума
  • Микротија
    Микротија
  • Атрезија жучних канала
    Атрезија жучних канала
  • Вентрикуларни септални дефект
    Вентрикуларни септални дефект
  • Атрезија вагине
    Атрезија вагине

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б S. Akutne kirurške bolesti abdomena u dječjoj dobi U: Raić F, Votava-Raić A. (ur.). Pedijatrijska gastroenterologija. Zagreb: Naklada Ljevak, 2002.
  2. ^ а б „Атрéсие : дéфинитион, сyмптôмес ет траитементс”. www.пассепортсанте.нет (на језику: француски). 21. 1. 2019. Приступљено 18. 1. 2022. 
  3. ^ а б Wебб ГД, Смаллхорн ЈФ, Тхерриен Ј, Редингтон АН. Цонгенитал хеарт дисеасе. Ин: Манн DL, Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Браунwалд Е, едс. Браунwалд'с Хеарт Дисеасе: А Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 10тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015:цхап 62.
  4. ^ Марија Лукач, Аноректалне аномалије, Задужбина Андрејевић. Лукач, Марија (1999). Аноректалне аномалије. Задужбина Андрејевић. ИСБН 86-7244-149-4. , (1999)
  5. ^ Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ. Сургицал цондитионс оф тхе анус анд рецтум. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 344.
  6. ^ Миллар, А. Ј.; Роде, Х.; Цywес, С. (2003). „Малротатион анд волвулус ин инфанцy анд цхилдхоод”. Семин Педиатр Сург. 12 (4): 229—36. ПМИД 14655161. дои:10.1053/ј.семпедсург.2003.08.003. 
  7. ^ Хабер, Б. А.; Ерлицхман, Ј.; Лоомес, К. M. (децембар 2008). „Рецент адванцес ин билиарy атресиа: Проспецтс фор новел тхерапиес”. Еxперт Опин Инвестиг Другс. 17 (12): 1911—24. ПМИД 19012506. С2ЦИД 73179653. дои:10.1517/13543780802514120. 
  8. ^ Хиндс, Р.; Давенпорт, M.; Миели-Вергани, Г.; Хадзић, Н. (2004). „Антенатал пресентатион оф билиарy атресиа”. Ј Педиатр. 144 (1): 43—6. ПМИД 14722517. дои:10.1016/ј.јпедс.2003.09.027. 
  9. ^ Фрасер CD, Кане ЛЦ. Цонгенитал хеарт дисеасе. Ин: Тоwнсенд CM Јр, Беауцхамп РД, Еверс БМ, Маттоx КЛ, едс. Сабистон Теxтбоок оф Сургерy. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2017:цхап 58.
  10. ^ „Пулмониц Валве Анатомy: Овервиеw, Патхопхyсиологиц Вариантс”. 5. 12. 2020. 
  11. ^ „Шта је атрезија хоана (отвора носних ходника)?”. симптоми.рс. 19. 9. 2011. Приступљено 18. 1. 2022. 
  12. ^ „Вагинал агенесис”. Маyо Цлиниц. Приступљено 19. 7. 2018. 
  13. ^ Фаддy, M. Ј. "Фоллицле дyнамицс дуринг овариан агеинг." Молецулар анд Целлулар Ендоцринологy. 163  (1):  43–48.
  14. ^ Хампсон, Елизабетх, анд Елизабетх А. Yоунг. "Метходологицал иссуес ин тхе студy оф хормоне-бехавиор релатионс ин хуманс: Ундерстандинг анд мониторинг тхе менструал цyцле." Сеx дифференцес ин тхе браин. Фром генес то бехавиор (2008): 63-78
  15. ^ Уретхрал атресиа анд анхyдрамниос ат 18 wеекс оф гестатион цан ресулт ин нормал девелопмент. Сталберг К, Гонзáлез Р. Јоурнал оф Педиатриц Урологy. 8 (3): е33—5. јун 2012.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). Епуб 2011 Дец 9.
  16. ^ Гонзáлез, Р.; Филиппо, Р. D.; Једнак, Р. & Бартхолд, Ј. С. Уретхрал атресиа: лонг-терм оутцоме ин 6 цхилдрен wхо сурвивед тхе неонатал период. Јоурнал оф Урологy, 2001, 165, 2241-2244.
  17. ^ Рахул К, Схах (15. 2. 2023). „Еxтернал Аудиторy Цанал Атресиа”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 19. 7. 2018. 
  18. ^ Кисс, Јóзсеф Гéза. „Цонгенитал еxтернал аудиторy цанал атресиа анд метходс оф рехабилитатион”. Артицле (ПДФ Аваилабле) ин Ацта Биологица Сзегедиенсис 59(Суппл.3.):341-343. Приступљено 19. 7. 2018. 
  19. ^ Леслие Г. Фаркас: Антхропометрy оф тхе Хеад анд Фаце. 2. Ауфлаге, Равен Пресс, Неw Yорк 1994, С. 333.
  20. ^ Врабец ЈТ, Лин ЈW (2010). Иннер Еар Аномалиес ин Цонгенитал Аурал Атресиа. Отологy & Неуротологy. 31: 1421.
  21. ^ Де ла Цруз А, Кессер БW (1999). Манагемент оф тхе Унилатерал Атретиц Еар. Ин Пенсак M. Цонтроверсиес ин Отоларyнгологy—Хеад анд Нецк Сургерy. Неw Yорк: Тхиеме Медицал Публисхерс. стр. 381–385.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atrezija&oldid=27881093”