Atrezija debelog creva

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Atrezija debelog creva

Atrezija debelog creva je urođena mana u kojoj postoji suženje, ili nedostatak lumena (unutrašnji deo) creva.[1] Atrezija može da zahvati i dvanaestopalačno crevo (duodenum), tanko crevo (jejunum, ili ileum koji je češće zahvaćen) i debelo crevo koje je najređe zahvaćeno (u oko 15% slučajeva). Postoji više podtipova atrezija creva, od nedostatka određenih delova creva, do deformiteta po tipu oljuštene jabuke i paučinastih deformiteta.[2]

Anatomija i fiziologija[уреди | уреди извор]

Anatomija debelog creva

Debelo crevo (lat. intestinum crassum) je završni deo digestivnog trakta koji se nastavlja na tanko crevo (lat. intestinum tenue). Dužine je oko 1,5 do 2 metra i ima promenljiv dijametar (na početku 8-10 cm, a u nishodnom delu 3-4 cm). Ono čini jednu petinu celukupne dužine intestinalnog trakta.[3]

Počinje u desnoj bedrenoj jami i pruža se od ileocekalnog otvora do čmarnog otvora ili anusa.[4][5][6] Većina izvora definiše debelo crevo kao kombinaciju slepog creva, creva, rektuma, i analnog kanala.[5][6] Neki izvori isključuju analni kanal kao deo debelog creva.[7][8]

Debelo crevo prihvata iz tankog creva sadržaj iz koga apsorbuje vodu i soli. Osim toga, ono prikuplja nesvarene ostatake koje u procesima vrenja i truljenja pretvara u izmet (feces). U njemu se takođe nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.[9]

Kod ljudi, debelo crevo počinje u desnom bedrenom regionu karlice, neposredno na ili ispod struka, gde se nastavlja na kraj tankog creva kod slepog creva, preko ileocekalnog ventila. Ono zatim nastavlja vertikalno naviše, penjući se kroz trbuh, a zatim preko širine trbušne šupljine nastavlja se kao poprečno crevo,. Zatim se spušta do rektuma gde se završava se u analnom kanalu.[10]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Uzrok nastanka i simptomatologija slična je ao kod atrezije tankog creva, koje je u ovih pacijenata je skraćeno, a često ga prate i multiple atrezije i malrotacija.

Od tipa atrezije zavisi prognoza pacijenta. Udružene anomalije su veoma retke. Za razliku od atrezije u stenozi tankog creva postoji kontinuitet i creva i mezenterijuma, a dva segmenta su povezana kratkim suženim, ponekad rigidnim delom. Proksimalni je bataljak jako širok, dok je distalni uzak (mikrokolon, ptičje crevo).[11][12]

Embriologija[уреди | уреди извор]

Različite teorije pokušavaju da objasne nastanak atrezije. Po jednima uzrokovana je izostankom rekanalizacije čvrste vrpce, a po drugima vaskularnim poremećajima (vaskularne teorija).

Genetika[уреди | уреди извор]

Ova anomalija nema genetsku osnovu.

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Atrezije creva čine 80–95% svih atrezija creva. Incidencija im je od 1:330 do 1: 1500 živorođenih.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Kliničkom slikom dominiraju sledeći simptomi i znaci koji se razvijaju odmah nakon rođenja (od prvog ili drugog dana života):

Crevna opstrukcija

Kod niskih opstrukcija dominira distenzija trbuha za razliku od visokih, te se povraćanje javlja kasnije.

Povraćanje zelenog sadržaja

Brzina javljanja povraćanja zavisi od nivoa opstrukcije

Poremećena evakuacija mekonijalne stolice

Ona može biti potpuno odsutna, a može se javiti u manjoj količini i kod atrezije ili stenoze.

Ukoliko se ne dijagnostikujena vreme, može dovesti do perforacije creva ili razvoja respiratornog distresa.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Pre rođenja

Prenatalno se vidi polihidramnion, koji ukazuje na mogućnost postojanja atrezije digestivnog trakta.

Nakon rođenja

Nakon rođenja dijagnoza se postavlja na osnovu nativne radiografije trbuha u stojećem stavu. Kada se na radiografiji konstatuje prisustvo hidroaeričnih nivoa, treba posumnjati na crevnu opstrukciju.[13]

Kontrastno ispitivanje, irigografija, radi se da bi se razlikovala atrezija tankog i debelog creva. Kod atrezija tankog creva kolon je slabo razvijen, nekorišćen (mikrokolon). Ukoliko se radi o delimičnoj neprolaznosti tankog creva, radi se kontrastno ispitivanje, pasaža, da bi se ustanovili priroda i nivo prepreke.[14]

Terapija[уреди | уреди извор]

Konzervativna terapija

Čim se jave prvi simptomi opstrukcije neophodno je plasirati nazogastričnu sondu radi dekompresije i sprečavanja aspiracije. Uključuje se intravenska rehidratacija i daju antibiotici.

S obzirom da adinamični ileus može da potraje duže vreme, uključuje se totalna parenteralna ishrana.

Hirurška terapija

Hirurško lečenje podrazumeva odstranjenje prepreke i anastomozu creva kojom se uspostavlja kontinuitet crevnog lumena.[15]

Ukoliko je crevna vijuga iznad prepreke dilatirana, neophodna je njena resekcija ili sužavanje da bi se lakše uspostavio motilitet creva.

Prognoza[уреди | уреди извор]

Preživljavanje bolesnika za atrezijom creva iznosi 90%.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raposo Rodríguez L, Anes González G, Pereira Menéndez C. Patología intestinal en el neonato. Sociedad Española de Radiología Médica. 2012;1–30. doi:10.1594/seram2012/S-0612
  2. ^ Fernández-Ibieta M, Ayuso-González L, Fernández-Córdoba M, Argumosa-Salazar Y, González-Piñera J. Opciones de tratamiento del síndrome de obstrucción intestinal distal: ¿y si los enemas fallan?An Pediatr (Barc). 2016;84(1):54–55.
  3. ^ Drake, R.L.; Vogl, W.; Mitchell, A.W.M. (2010). Gray's Anatomy for Students. Philadelphia: Churchill Livingstone.
  4. ^ Јовановић, Славољуб В., Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  5. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 978-86-489-0276-4. 
  6. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  7. ^ Kapoor, Vinay Kumar (13. 7. 2011). Gest, Thomas R., ур. „Large Intestine Anatomy”. Medscape. WebMD LLC. Приступљено 20. 8. 2013. 
  8. ^ Gray, Henry (1918). Gray's Anatomy. Philadelphia: Lea & Febiger. 
  9. ^ „large intestine”. NCI Dictionary of Cancer Terms. National Cancer Institute, National Institutes of Health. Приступљено 4. 3. 2014. 
  10. ^ „Large intestine”. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2015. Приступљено 2. 8. 2018. 
  11. ^ Singh V, Pathak M: Congenital Neonatal Intestinal Obstruction. Retrospcetive Analysis atTertiary Care Hospital. J Neonatal Surg 2016 Oct 10.
  12. ^ Verma}} A, Rattan KN, Yadau R. Neonatal Intestinal Obstruction: A 15 Year Experience ina Tertiary Care Hospital. J Clin Diagn Res 2016; 10 (2): 10-13.
  13. ^ Babić, R. R. i Babić, R. (1997). Rendgenološka slika anomalija gastrointestinalnog trakta. Acta medica Medianae, 5, 69-78.
  14. ^ Raičević, M., Albijanic, D., Mijatović, M., Sjekloća, V., Vlahović, B. i Lončarević, G. (1992). Radiološko vođenje pregleda akutnog abdomena kod dece - malrotatio intestini, u: Zbornik Pedijatrijski dani '92! Pedijatrijski aktiv Podružnice Srpskog lekarskog društva. Niš, 46-47.
  15. ^ MacKinlay GA, Surgical pediatrics, U: McIntosh N, ur. Forfar and Arneil's Textbook ofPediatrics, London: Elsevier Limited; 2008. Str 1603-1626.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Gray, Henry (1918). Gray's Anatomy. Philadelphia: Lea & Febiger. 
  • Prem Puri: Newborn Surgery, 2003.
  • Samuels ME, Majewski J, Alirezaie N, Fernandez I, Casals F, Patey N, Decaluwe H, Gosselin I, Haddad E, Hodgkinson A, Idaghdour Y, Marchand V, Michaud JL, Rodrigue, M-A, Desjardins S, Dubois S, Le Deist F, Awadalla P, Raymond V, Maranda B, Exome sequencing identifies mutations in the gene TTC7A in French-Canadian cases with hereditary multiple intestinal atresia. J Med Genet 50: 324-329
  • Mishalany HG, Der Kaloustian VM (1971) Familial multiple-level intestinal atresia: report of two siblings. J Pediat 79: 124

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Класификација
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).