Баштенски алати
Баштенски алат је алат који се користи за рад у пољопривреди и баштованству. Баштенски алати ес разликују по намени: за обраду земље, заливање, орезивање дрвећа, кошење травњака итд. Алати се такође могу поделити на ручне и механизоване.
Ручни алати[уреди | уреди извор]
Ручни алати који и данас користе баштовани воде порекло од најранијих пољопривредних алата које су људи користили. На пример: секира, лопата, грабуље, коса, виле, мотика.
Најраније оруђе израђивано је од дрвета, кремена, метала, калаја и кости. Међутим, развој обраде метала, почевши од бакра, а затим гвожђа и челика, омогућио је израду јачих алата. Индустријска обрада је омогућила производњу ефикасних алата за сечење као што су секаче и маказе за траву.
Данас су баштенски алати направљени од лаганијих материјала и лаки за руковање. Приликом креирања алата, узима се у обзир ергономија. То значи да су инструменти дизајнирани да стављају мање стреса на људско тело. Најефикаснији држе тело у неутралном положају, што помаже у смањењу утицаја на зглобове и мишиће.
Баштенска опрема[уреди | уреди извор]
Електрични алат је обично опремљен мотором са унутрашњим сагоревањем, или електричним мотором који покреће радне делове. Ту су и пнеуматски баштенски алати, као што су пнеуматске маказе.
Први алат који је стекао популарност међу баштованима била је косилица. Уследио је широк асортиман електричних алата као што су тример, култиватор, дуваљка, сецкалица за башту, моторни трактор, моторна тестера...
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Передерей Н. А. Садовые инструменты и инвентарь — Москва, 2004 г.