Виле (оруђе)

Баштенске виле

Виле или рогуље су вишенамјенска пољопривредна и хортикултурна алатка. Користе се у врту, на њиви, у пољу. Њима се копа земља, подижу ситни остаци при чишћењу врта или се користе у пољу при раду са сијеном. У средњем вијеку су кориштење као оружје у сељачким устанцима. Састоје се од држала које је дужине око 150 cm на које је насађен наставак са неколико зубаца. Држало је обично од букве или храста, док број зубаца зависи од врсте вила.

Баштенске виле

Виле за копање или баштенске виле имају краћу дршку и на њој је наставак са обично четири равна и чврста зупца ширина неколико центиметара и дужине око 30 cm који омогућавају лакши улазак у тло. На врху дршке се често налази Т додатак. Користе се у сличним приликама као и ашов, с тим што имају преднсот да због размака између зубаца лакше савладавају препреке (камење и веће грумење).

Пољске виле

Виле за уређивање врта

Дрвене и металне виле за сијено

Дрвене виле, Музеј у Добоју

Виле које се користе за рад у пољу или при чишћењу врта имају дужу дршку и мањи размак између закривљених зубаца којих је обично 3 (виле за сијено), 4 или 5 (виле за чишћење врта или разбацивање гнојива) или чак и 10-12 (виле за утоварање кромпира или угља). Мањи размак омогућава подизање ситнијих остатака.

Виле за сијено имају најчешће три зупца и њихова структура треба да омогући подизање што веће количине сијена што у пољу или при храњењу стоке у штали. При раду са сијеном често се користе и виле са дрвеним наставком при чему средњи наставак (рог), који се назива парежак, придржава сијено јер није у истој равни са остала два.

У новија времена употреба вила у пољу и на њиви је смањена због све већег кориштења тракторских додатка којим се много брже обављају послови.

Виле у митологији и симболици

Грчки бог мора Посејдон је представљан са рибарским трозупцем у рукама. Због сличности трозупца и вила у хришћанској митологији ђаво је често представљен с вилама којима мучи грешнике у паклу. Стога је и виљушка била проглашена ђавољом алатком од стране Римокатоличке цркве.

Виле су чест симбол сељачких удружења и политичких партија, као и чест мотив умјетничких дјела.

Старо народно вјеровање каже да онога ко сања виле за сијено чека важан посао.

Опис

Типичне виле се састоје од дрвеног држаља које носи два до пет благо закривљених металних зубаца причвршћених на један крај дршке. Они су обично направљени од челика, кованог гвожђа или неке друге легуре, иако се историјски користило дрво или бамбус. За разлику од баштенских вила, вилама недостаје хватаљка на крају дршке.

Виле са неколико размакнутих зубаца обично се користе за кабасте материјале као што су сено или слама; оне са мање размакнутим зупцима се користе за растреситије материјале као што су силажа, стајњак, лишће или компост.

Историја

У Европи су виле први пут коришћене у раном средњем веку, отприлике у исто време када и дрљача. Оне су биле у потпуности направљене од дрвета.

Виле се понекад користе као импровизовано оружје, као у руљи или побуни.

У популарној култури

Уметничка дела

Америчка готика, рад Гранта Вуда, 1930.

Слике разних уметника приказују широк спектар вила у употреби и у мировању. Значајно америчко дело је Америчка готика (1930) Гранта Вуда, која има трокраку вилу.

Политика

Пропагандно дело Џејмса Гилреја (1803) приказује британску икону Џона Була како држи главу Наполеона Бонапарте на вилама након претпостављене француске инвазије на Велику Британију.

Због своје повезаности са сељаштвом и пољопривредом, виле су коришћене као популистички симбол и додате као надимак за одређене водеће популистичке личности, као што су „Пичфок” Бен Тилман и „Пичфок” Пет Бјукенен.

Гангстер Дисајплс, улична банда на средњем западу Сједињених Држава, користе виле са три врха као један од својих симбола.

Венецуеланска крајње десничарска политичка партија Нови поредак користи трокраке виле као свој симбол.

Религијска симболика

Виле се често користе уместо визуелно сличног оружја, трозуба, у популарним приказима и сатири хришћанске демонологије. Многи шаљиви цртани филмови, како анимирани, тако и други, приказују карикатуру демона који наводно рукује „вилама“ (често заправо трозубцем) који седи на једном рамену протагонисте, насупрот анђела на другом.

Хеленистичко божанство Хад поседује бидент, оружје са два крака, слично по форми вилама, али заправо повезано са трозубом по дизајну и сврси.

Види још

• Виљушка
• Трозубац
• Грабуље

Литература

• Copper, Bob (1975). A Song for Every Season: A Hundred Years of a Sussex Farming Family. Paladin, St. Albans, Hertfordshire. стр. 112. Приступљено 26. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Schweissguth, Paul Heinrich (15. 4. 1921), „Modern Method of Forging Garden Forks” (PDF), The Engineer: 414 — преко www.gracesguide.co.uk CS1 одржавање: Формат датума (веза) (trans. from Zeitschrift des Vereines Deutscher Ingenieure, 19 Mar 1921)
• Lewis, Charlton T.; Short, Charles, ур. (1879), „fuscina”, A Latin Dictionary, Clarendon Press 
• Lewis, Charlton T.; Short, Charles, ур. (1879), „fuscina”, A Latin Dictionary, Clarendon Press 
• Auguet, Roland (12. 11. 2012) [1970]. Cruelty and Civilization: The Roman Games. London: Routledge. стр. 56—57, 72—74. ISBN 978-0-415-10452-4. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• John Lindley and Thomas Moore (1964) The Treasury of Botany: A Popular Dictionary of the Vegetable Kingdom with which is Incorporated a Glossary of Botanical Terms, Published by Longmans Green, pt.1
• C. Michael Hogan (2008) Douglas-fir: Pseudotsuga menziesii, globalTwitcher.com, ed. Nicklas Strõmberg Архивирано 2009-06-04 на сајту Wayback Machine
• Burke, Bernard (1864). merman, Neptune, trident. The General Armory of England, Scotland, Ireland, and Wales: Comprising a Registry of Armorial Bearings from the Earliest to the Present Time (2nd изд.). Harrison & sons. стр. xlii, xlvi. 
• Burkert, Walter (1985). The Athenian Acropolis: History, Mythology, and Archaeology from the Neolithic Era to the Present. Превод: Raffan, John. Harvard University Press. стр. 137. ISBN 978-0-674-36281-9. 
• Bury, John Bagnell (1940). „XXII.vi Zeus, Hera, Poseidon”. The Cambridge Ancient History. University Press. стр. 631. „Poseidon,..the earth-shaker, whose trident roused the earthquake, and the god of horses.” 
• Collignon, Maxime (1890). Manual of Mythology: In Relation to Greek Art. Превод: Jane E. Harrison. H. Grevel & Co. стр. 197–199. 
• Eve, George W. (1907). „Heraldic birds and other figures”. Heraldry as Art: An Account of Its Development and Practice, Chiefly in England. Batsford. стр. 95. 
• Fox-Davies, Arthur Charles (1985). The Art of Heraldry: An Encyclopaedia of Armory. T.C. & E.C. Jack. , p. 195 and Fig. 488, p. 396 Fig. 778 (p. 285)
• Hurwit, Jeffrey M. (1999). The Athenian Acropolis: History, Mythology, and Archaeology from the Neolithic Era to the Present. Cambridge University Press. стр. 32. ISBN 978-0-521-41786-0. 
• Mackay, L. A. (1946), „The Earthquake-Horse”, Classical Philology, 41 (3): 150—154, JSTOR 267107, S2CID 162926974, doi:10.1086/362950 
• Montfaucon, Bernard de (1724). Les Dieux Des Grecs Et Des Romains: Suppl. Delaulne. стр. 70. ; Pl. XXV
• Moule, Thomas (1842). Heraldry of Fish: Notices of the Principal Families Bearing Fish in Their Arms. J. Van Voorst. стр. 218. 
• Walters, H. B. (1892—1893), „Poseidon's Trident”, The Journal of Hellenic Studies, 13 (37): 454, 459, 45 
• Wilkins, Ann Thomas (2000), „Bernini and Ovid: Expanding the Concept of Metamorphosis”, International Journal of the Classical Tradition, 6 (3): 403—404, JSTOR 30222585 
• Wilson, R. J. A. (2006), „Aspects of Iconography in Romano-British Mosaics: The Rudston 'Aquatic' Scene and the Brading Astronomer Revisited”, Britannia, Society for the Promotion of Roman Studies, 37: 297—299, JSTOR 30030523, S2CID 190728064, doi:10.3815/000000006784016693 </ref>
• Williams, J. H. C. (1999), „Septimius Severus and Sol, Carausius and Oceanus: two new Roman acquisitions at the British Museum”, The Numismatic Chronicle, 159: 310—311, JSTOR 42668508 
• Blake, Marion Elizabeth (1936). Roman Mosaics of the Second Century in Italy. Memoirs of the American Academy in Rome. Loeb classical library. 13. New York: University of Michigan Press for the American Academy in Rome. стр. 67—214. JSTOR 4238589. 
• Pseudo-Apollodorus (1921). Apollodorus: The Library. Loeb classical library. 1. Превод: J. G. Frazer. New York: G. P. Putnam's Sons. ISBN 9780674991354. ; Vol. 2
• Mylonopoulos, Joannis (2009). Odysseus with a trident? The Use of Attributes in Ancient Greek Imagery. Divine Images and Human Imaginations in Ancient Greece and Rome. BRILL. стр. 171—204. ISBN 978-9-047-44165-6. 

Спољашње везе

• Turner, Andy. „Fish Gigging: An Ozark Tradition”. Missouri Department of Conservation. Архивирано из оригинала 11. 08. 2019. г. Приступљено 27. 12. 2022.