Грабуље
Грабуље служе за допунску обраду земљишта, израду леја, сетву (покривање бразди) и рахљење.[1] Радни део је од метала или дрвета са 10-16 зубаца на међусобном одстојању од 2,5 cm, тако да ширина варира од 25,5 до 41 cm.
Велике механизоване верзије грабуља које се користе у пољопривреди, које се називају грабуље за сено, направљене су у много различитих облика (нпр. грабуље са звездастим точковима, ротационе грабуље, итд). Немеханизована пољопривреда се може обављати различитим облицима ручних грабуља.
За покривање сетвених бразди добре су грабуље кроз чију су основу у облику дрвене гредице закуцани ексери чији врхови представљају зупце грабуља. Дужина гредице је 60 cm, размаци између ексера 2,5 или 5 cm, а број ексера 19 или 12. Држаља за грабуље је дужине 120-200 cm, а пречник је 2,8 cm.
У Старој Грчкој коришћене су грабуље харпаге (χαρπαγε), а Римљани су имали четворозуби rastrum quadridens. Поред четворозубих коришћене су и дрвене грабуље за покривање семена које директно потичу од сличних из прединастичког Египта[2].
Типови грабуља[уреди | уреди извор]

Модерне ручне грабуље обично имају челичне, пластичне или бамбусне зубе или зупце, иако су историјски направљене од дрвета или гвожђа. Дршка је обично ~1,5 m дуга и израђена од дрвета, бамбуса, челика или фибергласа.
Грабуље за лишће, које се користе као метла за сакупљање лишћа, кошење траве и отпадака, имају дугачке, равне зубе савијене у L-облик и размакнуте од тачке причвршћења. Ово омогућава одређену флексибилност како би се омогућило да се зуби прилагоде терену, а истовремено су лагани како би се минимизирала штета на вегетацији. Компактне, склапајуће грабуље за листове омогућавају повлачење зубаца клизањем покретне тачке причвршћења уз осовину.
Баштенске грабуље обично имају челичне зубе и намењене су за грубљу употребу на земљишту и већим остацима. Имају дуге, круте зубе који морају бити у стању да издрже абразију и силе савијања.
Прамчане грабуље су подскуп баштенских грабуља које одвајају ручку и шипку са продужетком у облику лука који омогућава да се равна задња страна шипке користи за нивелисање и стругање. Оне могу имати нешто финије и краће зубе и могу се користити за обављање бројних послова у башти и пејзажу, а због своје скупље конструкције углавном су део професионалног алата. Алтернативно, други сет зуба различитог облика може се додати на полеђину шипке.
Културне асоцијације[уреди | уреди извор]
Ако грабуље леже у земљи са зубима окренутим нагоре, као што је приказано на горњој слици, а неко случајно нагази на зубе, дршка грабуља може се брзо замахнути нагоре, удрајући жртву у лице. Ово се често виђа у гротескној комедији и цртаним филмовима, као што су Том и Џери и епизоди Симпсона „Рт страха“,[3][4] у којој серија грабуља постаје оно што Помоћник Боб описује као свог „смртног душмана“. Постоји руска изрека „нагазити на исте грабље“ (рус. наступить на те же грабли), што значи „поновити исту глупу грешку“, такође реч „грабуља“ (рус. грабли) у руском сленгу значи „невоље“.
Тешке грабље[уреди | уреди извор]
Ова врста грабуља служи за кондиционирање и уклањање тла, као и за померање већих комада отпада. Већина корова има слабије и плиће корење од траве, тако да се одваја заједно са (накнадно) неопходном сунчевом светлошћу, ђубривом и семеном, а ако је касније потребно и било каквим хемикалијама за поправку, чини добар травни усев. Већи алати (или прикључци за косилице) се чешће користе за велике површине одсламљивања или припреме тла. Међутим, акција огољења тла и излагања сунцу није добра и црвима то не погодује. Након тога тло треба да буде заштићено сламом. Алати за аерацију земљишта не уклањају коров, већ припремају земљиште без излагања.
Пластика или метал[уреди | уреди извор]
Сваки од ових метала има предности и недостатке. Пластичне грабуље су генерално мање тежине и ниже цене. Пошто се могу производити у ширинама већих димензија, погодније су за листове који су недавно наталожени. Метални зупци су погоднији за пролећно грабљење када су остаци често мокри или трули и најбоље се могу прикупити када метални зупци продру до слоја сламе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Rake”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 22 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 867. Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у
- ^ Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду, Београд. ISBN 978-86-7299-174-1.
- ^ Jean, Al (2004). Commentary for "Cape Feare". The Simpsons: The Complete Fifth Season (DVD). Los Angeles, California: 20th Century Fox.
- ^ Leopold, Todd (21. 9. 2007). „The man who makes 'The Simpsons' sing”. Atlanta, Georgia: CNN Entertainment. Приступљено 3. 1. 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Douglas John McConnell (2003). The Forest Farms of Kandy: And Other Gardens of Complete Design. стр. 1. ISBN 9780754609582.
- Douglas John McConnell (1992). The forest-garden farms of Kandy, Sri Lanka. ISBN 9789251028988.
- Ryrie, Charlie (2004). The Cottage Garden: How to Plan and Plant a Garden That Grows Itself. Collins & Brown. ISBN 978-1-84340-216-9.
- Scott-James, Anne; Osbert Lancaster (2004). The Pleasure Garden: An Illustrated History of British Gardening. Frances Lincoln Publishers. ISBN 978-0-7112-2360-8.[мртва веза]
- Lloyd, Christopher; Richard Bird (1999). The Cottage Garden. Jacqui Hurst. Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7513-0702-3.
- Boults, Elizabeth and Chip Sullivan (2010). Illustrated History of Landscape Design. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-470-28933-4.
- Soga, Masashi; Gaston, Kevin J.; Yamaura, Yuichi (2017-03-01). „Gardening is beneficial for health: A meta-analysis”. Preventive Medicine Reports (на језику: енглески). 5: 92—99. ISSN 2211-3355. PMC 5153451
. PMID 27981022. doi:10.1016/j.pmedr.2016.11.007
.
- „8 Surprising Health Benefits of Gardening | UNC Health Talk”. healthtalk.unchealthcare.org (на језику: енглески). 2020-05-18. Приступљено 2021-02-20.
- Biddle, Sarah (2020-06-12). „Gardens Simultaneously Calm and Reinvigorate”. Objective Standard Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-20.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „A Brief History of Gardening”. Приступљено 2010-06-04.
- „What is a community garden?”. American Community Garden Association. 2007. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2007.