Мотика

С Википедије, слободне енциклопедије
Мотика са полукружним листом.
Окопавање у одељку за формирање четинара у расаднику.
Пољопривредне мотике са подручја бивше Југославије: A-посавска 0,7 kg, B-шабачка 0,8 kg, C-босанска 0,7 kg, D-горњомилановачка 0,9 kg, E-смедеревска 1 kg, F-пожаревачка 1,1 kg, G-личка 1 kg, H-неготинска 1,4 kg, I-ужичка 0,8 kg, J-пећка 1 kg, K-фочанска 0,8 kg, L-никшићка 1 kg.
Отварање сетвене бразде мотичицом.
Холандска мотика за плевљење.
Мотичица и прашач на истој држаљи.

Мотике служе за фину обраду земљишта ручно, замахом, али мотике могу да послуже и при основној обради лакших земљишта, изради леја и окопавању, прашењу због разбијања покорице и плевљењу којим се уништава коров.

Типови алатки за обраду земљишта замахом[уреди | уреди извор]

Данас у свету постоји велики број типова алатки за обраду земљишта замахом. У немачкој литератури се среће преко 10 разних типова, а у енглеској и америчкој преко 40. Често су то прелази између пијука и мотике, или мотике и прашача (дво и трокраке мотике). У овој групи су и алатке за плевљење „холандска мотика“ (Dutch hoe), осцилирајућа мотика (oscillating hoe, action hoe)[1], кружна мотика (circlehoe)[2]...

Оне су различите по изгледу и намени. Неке могу да обављају више функција. Друге су намењени само за одређену употребу (нпр. „холандска мотика“ има уски, оштар лист који се користи за сузбијање корова тако што продире плитко и паралелно са површином земљишта, и потпуно је неупотребљива за превртање земљишта и окопавање. За ову сврху служе робусније мотике троугластог, паралелопипедног или полукружног листа. Лист код неких типова има неколико кракова (два или три) као што је случај код прашача[3].

Мотике[уреди | уреди извор]

Мотике имају дрвену држаљу (дужина 135 cm) нешто ширу ка листу и челични лист који је под углом нешто мањим од 90° на држаљу. Облици листа могу бити различити: полукружни, правоугаони или трапезасти. Димензије листа су: дужина 13,5-26 cm, ширина 10-12 cm код правоугаоних и трапезастих и 19-39 cm код полукружних. Често изглед и маса мотике варира од културе којасе гаји, али и од типа земљишта, па се могу везивати за поједина географска подручја. На пример на подручју бивше Југославије постоји неколико десетина разних типова: посавска, шабачка, босанска, горњомилановачка...(види слику).

Мотичице[уреди | уреди извор]

Мотичице служе при сетви за отварање бразде и за покривање семена, прашење и плевљење. Лист мотичице је мањих димензија погоднији за рад између биљака у реду - заштитној зони. Лист мотичице је најчешће троугласт (страница троугла око 10 cm).

Прашачи[уреди | уреди извор]

За прашење и плевљење служе и прашачи алатке са два крака у облику повијених клинова. Врло често се израђују у комбинацији са мотичицом, тако да се на истој дршци налазе обе алатке.

Шпартајуће мотике[уреди | уреди извор]

  • Типична мотика за пољопривреду и башту са тешким, широким сечивом и равном ивицом позната је као италијанска мотика,[4] раона мотика, мотика за крчење, азада (са шпанског),[5][6][7] граб мотика,[8] обрашчана мотика[9] или даго мотика[10][11] („даго“ је етничко ниподаштавање која се односи на Италијане, Шпанце или Португалце).
  • Гребенска мотика, такође позната као Воренова мотика[12] и мотика за бушење, је троугласта (усмерена надоле) или срцолика мотика која је посебно корисна за копање уских бразди („сејалица“) и плитких ровова за садњу семена или луковица.[13][14]
  • Ходад или ходаг је алат налик мотици који се користи за садњу дрвећа. Према Харцелу (1987, стр. 29), „Ходаг [се] првобитно звао скиндвик мотика ... Ханс Расмусен, легендарни извођач радова и власник дрвне фарме, је заслужан за изум закривљеног, конвексног, округлог сечива мотике које данас се широко користи“.[15]

Друге мотике[уреди | уреди извор]

Мотике које не личе ни на шпартајућу нити на прекопавајућу мотику су:

  • Мотике на точковима су, као што име каже, мотика или пар мотика причвршћених за један или више точкова. Мотике су често заменљиве са другим алатима.[16][17] Историјски произвођач мотике на точковима био је Планет ЈР, ове мотике на точковима још увек производи Хосових оруђа.[18]

  • Коњске мотике, налик на мале плугове, биле су омиљена оруђа пионира пољопривреде Џетро Тала, који је у својој књизи „Ратарство коњске мотике” тврдио да ће „коњска мотика у широком интервалима давати пшеницу у свим фазама свог живота, онолико хране колико дискретни мотикар жели."[19] Савремени став је да, уместо да се ослобађају хранљиве материје, усев једноставно има користи од уклањања конкурентских биљака.[20] Увођење коњске мотике, заједно са познатијом сејалицом, довело је до великог повећања пољопривредне продуктивности током британске пољопривредне револуције.[21]
  • Виљушкасте мотике (познате и као зупчасте мотике,[12] шиљасте мотике, кантерберијске мотике, вучне виљушке или савијене виљушке) су мотике које имају два или више зубаца под правим углом у односу на дршку. Њихова употреба је обично за отпуштање тла, пре садње или сетве.[13]
  • Шкољчане мотике, направљене за ископавање шкољки[22]
  • Аџе мотике, основног облика мотике, али теже и јаче и са традиционалном употребом у изради стаза.[23]
  • Ганг мотике за моторну употребу (у употреби најмање од 1887. до 1964. године).[24][25][26]

Историјат[уреди | уреди извор]

Алатке за обраду земљишта замахом потичу из касног Палеолита (40.000 год. п. н. е.). То су били мотика или пијук са радним делом од мамутовог ребра или кљове младог мамута углављеним у рачвасто дрво - држаљу. За разлику од претеча ашова, алатке сличне пијуку употребљаване су за тежа земљишта. У прединастичком Египту срећу се угласте дрвене мотике израђене од рачвастог дрвета које се одсеца непосредно испод рачве. Један крак се скраћује и зашиљује, док други служи као држаља. Касније верзије су захтевале и нешто мало тесарских радова око уметања радног дела у држаљу под оштрим углом, а затим везивање биљним влакнима или ременима.

Различити типови мотика са танким каменим листом наоштреним у основи и углављеним у држаљу као секира, коришћени су за основну обраду земљишта од Неолита. Мотике са оштрицом под правим углом на осовинску линију почеле су да се користе у Месопотамији око 4500. год п. н. е, а помињу се и у древним списима Хамурабијевом законику XVIII век п. н. е. и Књизи пророка Исаије VIII век п. н. е.

У Британском музеју (British Museum) у Лондону постоји бронзана мотика из Микене (1100. год. п. н. е.) од дебљег равног комада метала димензија 18х5 cm. Горњи крај је закривљен тако да може да обухвати држаљу. Паралелно су коришћене и алатке од гвожђа: плуг са гвозденим деловима, секире, мотике (Блиски исток 1200. год п. н. е.).

Стари Грци су користили различите типове алатки на замах: сминуе (σμινυε) - двокрака мотичица (прашач), дикелла (δικελλα) - мотичица са два врха, генеис (γενεισ) - мотика слична секири... Римљани су користили знатан број алатки са металним радним делом сличних мотици. Тако је dolabra - тешка секиролика широка мотика, marra - тешка широка мотика за разбијање покорице и плевљење, ligo - лакша алатка са два крака - врста прашача, bidens - тешка мотика са два закривљена крака, rastrum - мотика са различитим бројем кракова, sarculum - лака мотика за покривање семена.

Пред крај средњег века почињу да се видно разликују пољопривредне од хортикултурних алатки. Пољопривредне су робусније, често су то оруђа која вуку животиње. Хортикултурне алатке су префињеније и специјализованије.

До XIX века алатке за обраду земљишта замахом нису се битно мењале када почиње да се јавља читав низ варијанти. Године 1659. Евелин (John Evelyn) даје приказ преко 70 различитих алатки и прибора коришћених у тадашњим вртовима и међу њима свега пар мотичица и један крамп. Временом се појавио и један специфичан облик мотике за плевљење назван „грудни плуг“ (breast plough) са радним делом у облику троугласте металне плоче причвршћеним за држаљу (дугу 150 cm) са попречном шипком на врху дугом 60 cm. Радник је грудима гурао попречну шипку тако да је радни део у хоризонталном положају продирао кроз земљу одмах испод површине подсецајући коров. Алатка је изашла из употребе средином XIX века, а од ње су се развиле мотике на гурање (Thrust Hoes), мада је недавно у Британији једна верзија модернизована (Lincolnshire Longhorn Hoe)[3][27].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Oscillating Weeding Hoe - Garden Tool Company Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Shop Circlehoe Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ а б Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду, Београд. ISBN 978-86-7299-174-1.
  4. ^ Eisen, Gustavus A. (1890). The Raisin Industry: A Practical Treatise on the Raisin Grapes, Their History, Culture and Curing. Sacramento, USA: H. S. Crocker. стр. 131. ISBN 9780598282446. Приступљено 23. 5. 2015. 
  5. ^ Wakeley, Philip Carman (1954). Planting the Southern Pines (на језику: енглески). Forest Service, U.S. Department of Agriculture. стр. 5, 134, 228—231. 
  6. ^ „How to Use a Grub Hoe”. Easy Digging: Productive Tools for Garden and Farm. Приступљено 29. 10. 2015. 
  7. ^ Quarters, Cindy. „What Is a Grubbing Hoe? (with pictures)”. Home Questions Answered (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-26. 
  8. ^ Mangalindan, Fe S. J.; de Guzman, Dionisia G.; de la Rosa, Juanito S.; Asprer, Fe F. (1994). TECHNOLOGY and HOME ECONOMICS (на језику: енглески). 2. Rex Bookstore, Inc. стр. 72. ISBN 978-971-23-1345-5. 
  9. ^ Cutler, Karan Davis (2002). Essential Tools: Equipment and Supplies for Home Gardeners (на језику: енглески). Brooklyn Botanic Garden. стр. 16. ISBN 978-1-889538-50-1. 
  10. ^ Senate, California. Legislature (1919). Appendix to the Journals of the Senate and Assembly of the Forthy-Third Session of the Legislature of the State of California (на језику: енглески). 4. стр. 41. „From my personal observation in handling fires in this district, I find the shovel and the "dago" hoe to be the most effective tools for the fighters ... 
  11. ^ National Gardening (на језику: енглески). 17. National Gardening Association. 1994. стр. 1. 
  12. ^ а б Rockwell, Frederick F. (1911). „Chapter V”. Home_Vegetable_Gardening — преко Викизворника. 
  13. ^ а б Mrs. Loudon, Jane (1847). The Amateur Gardener's Calendar: a Monthly Guide, Etc. London: Longman, Brown, Green and Longmans. стр. 64. Приступљено 13. 6. 2015. 
  14. ^ Cutler, Karan (2002). Essential Tools: Equipment and Supplies for Home Gardeners. New York: Brooklyn Botanic Garden. стр. 16. ISBN 9781889538501. Приступљено 14. 6. 2015. 
  15. ^ Hartzell, Hal Jr. (1987). Birth of a Cooperative: Hoedads, Inc. A Worker Owned Forest Labor Co-op. Eugene, OR: Hulogos'i Communications. стр. 29. ISBN 0-938493-09-4. 
  16. ^ Power Farming. Power Farming, Incorporated. 1919. стр. 191. Приступљено 10. 7. 2013. 
  17. ^ „US Patent 1017048, Cultivator, filed 1911”. USPTO US Patent Database. United States Patent and Trademark Office. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2015. 
  18. ^ „Home”. hosstools.com. 
  19. ^ Tull, Jethro (1731). Horse Hoeing Husbandry (Third изд.). London: A Miller. стр. 149. Приступљено 12. 6. 2015. 
  20. ^ „Historic Figures: Jethro Tull (1674 - 1741)”. BBC. The BBC. Приступљено 13. 6. 2015. 
  21. ^ Overton, Mark (1996). Agricultural Revolution in England: The Transformation of the Agrarian Economy 1500–1850. Cambridge University Press. стр. 121—122. ISBN 0-521-56859-5. 
  22. ^ „Clamming”. Maine Clammers Association. Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2016. 
  23. ^ „Handtools for Trail Work - 2005 Edition”. 
  24. ^ Periam, Jonathan (1887). The American Encyclopedia of Agriculture: A Treasury of Useful Information for the Farm and Household. New York: Continental Publishing Company. стр. 327. Приступљено 24. 5. 2015. 
  25. ^ British Tractor and Farm Machinery Journal, Vol 11 iss 24, vol 12 iss 26, vol 13 iss 28. London: N. Kark Publications. 1964. стр. 149. Приступљено 24. 5. 2015. 
  26. ^ „Model tractor, type 2D, equipped with toolbar and set of gang hoes”. Collections Online. Science Museum Group. Приступљено 15. 5. 2015. 
  27. ^ Huxley A.J. (1978): An Illustrated History of Gardening. Paddington Press; 1st Am ed edition. ISBN 978-0-448-22424-4.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]