Бел Хукс

С Википедије, слободне енциклопедије
Bel Huks
Puno imeGlorija Džin Votkins
Datum rođenja(1952-11-25)25. novembar 1952.
Mesto rođenjaHopkinsvil, Kentaki
  SAD
Datum smrti15. decembar 2021.(2021-12-15) (69 god.)
Mesto smrtiBerija, Kentaki
  SAD
Veb-sajtwww.bellhooksinstitute.com

Глорија Џин Воткинс (25. септембар 195215. децембар 2021), познатија под псеудонимом Бел Хукс[1] била је америчка ауторка, феминисткиња и друштвена активисткиња. Псеудоним је преузела од своје чукун бабе Бел Блер Хукс, а изабрала је да своје име и презиме пише малим словима у знак протеста зато што су њени преци и преткиње били робови.

Њено писање је фокусирано на међуповезаност расе, капитализма и рода и оно што она описује као њихову способност да производе и перпетуирају системе опресије и класне доминације. Објавила је преко тридесет књига и бројне научне и мејнстрим текстове, појавила се у неколико документарних филмова и учествовала у разним јавним предавањима. Првенствено кроз постмодерну перспективу, хукс се бавила питањима расе, класе и родом у образовању, уметности, историји, сексуалности, мас-медијима и феминизму.

Биографија[уреди | уреди извор]

Глорија Џин Воткинс је рођена 25. септембра 1952. године у Хопкинсвилу, у Кентакију. Њено рано образовање се одвијало у расно подељеним државним школама и писала је о проблемима с којима се сусретала док се пребацивала у интегрисану школу, где су учитељи/це и ученици/е били/е већином бели/е. Средњу школу је завршила у родном Хопкинсвилу, а диплому основних студија енглеског језика је добила 1973. године на Универзитету Стенфорд. Магистратуру из енглеског је завршила 1976. на Универзитету Висконсин-Мадисон. Након неколико година предавања и писања, 1983. године је одбранила докторат на одељењу за књижевност Калифорнијског универзитета у Санта Крузу, с дисертацијом о књижевници Тони Морисон.

Као професор на универзитету Јејл, предавала је афричке и афро-америчке студије, као и енглески језик. Радила је као ванредни професор за женске студије и за америчку књижевност на колеџу Оберлин. На Градском колеџу у Њујорку предавала је на предмету енглеска књижевност.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Америчка награда за књигу (The American Book Awards)
  • Награда за писца од фонда читалаца Лиле Валас (Lila Wallace)
  • Награда године за дечију книгу колеџа Банк Стрит (The Bank Street College Children’s Book)
  • Рангирана је као један од најутицајнијих америчких мислилаца по недељном испитивању Паблишера (Publisher) и месечном испитивању Атлантика (The Atlantic)[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Нисам ли ја жена?: црна жена и феминизам (Аин’т I а Wоман?: Блацк Wомен анд Феминисм). 1981. ISBN 978-0-89608-129-1.
  • Све о љубави: Нове визије (Алл Абоут Лове: Неw Висионс). 2000. ISBN 978-0-06-095947-0.
  • I овде смо плакали: Песме (Анд Тхере Wе Wепт: Поемс, 1978, ОЦЛЦ 6230231
  • Уметност која ми је на памети: Визуелна политика (Арт он Мy Минд: Висуал Политицс). 1995. ISBN 978-1-56584-263-2.
  • Буди дечак Баз (Бе Боy Бузз). 2002. ISBN 978-0-7868-0814-4.
  • Црни изглед: Трка и репрезентација (Блацк Лоокс: Раце анд Репресентатион). 1992. ISBN 978-0-89608-433-9.
  • Кост црна: успомене и девојаштво (Боне Блацк: мемориес оф гирлхоод). 1996. ISBN 978-0-8050-5512-2.
  • Ломљење хлеба: Побуњенички црни интелектуални живот (Бреакинг Бреад: Инсургент Блацк Интеллецтуал Лифе), 1991, (са Корнел Вестом). ISBN 978-0-89608-414-8.
  • Заједничка веза: Женска потрага за љубављу" (Цоммунион: Тхе Фемале Сеарцх фор Лове). 2002. ISBN 978-0-06-093829-1.
  • Феминизам за свакога: Посвећене политике, (Феминисм ис фор Еверyбодy: Пассионате Политицс). 2000. ISBN 978-0-89608-629-6.
  • Феминистичка теорија: Са маргина до центра (Феминист Тхеорy: Фром Маргин то Центер). 1984. ISBN 978-0-89608-614-2.
  • Срећна што сам коврџава (Хаппy то бе Наппy). 1999. ISBN 978-0-7868-0427-6.
  • Љубав код куче (Хомемаде Лове). 2002. ISBN 978-0-7868-0643-0.
  • Правда: Љубавне лекције из детињства (Јустице: Цхилдхоод Лове Лессонс). 2000. ISBN 978-0-688-16844-5.
  • Убијати бес: Крај расизма (Киллинг Раге: Ендинг Рацисм). 1995. ISBN 978-0-8050-5027-1.
  • Ванправна култура: Одолеле репрезентације (Оутлаw Цултуре: Ресистинг Репресентатионс). 1994. ISBN 978-0-415-90811-5.
  • Мотовило у стварност: Раса, пол и класа у филмовима (Реел то Реал: Раце, Сеx, анд Цласс ат тхе Мовиес). 1996. ISBN 978-0-415-91823-7.
  • Запамћена занесеност: Писац на послу (Ремемберед Раптуре: Тхе Wритер ат Wорк). 1999. ISBN 978-0-8050-5910-6.
  • Пољуљај ми душу: Црни људи и самопоштовање (Роцк Мy Соул: Блацк Пеопле анд Селф-естеем). 2003. ISBN 978-0-7434-5605-0.
  • Спас: Црни људи и љубав (Салватион: Блацк Пеопле анд Лове). 2001. ISBN 978-0-06-095949-4.
  • Сестре метежа: Црне жене и самообнова (Систерс оф тхе Yам: Блацк Wомен анд Селф-рецоверy). 1993. ISBN 978-1-896357-99-7.
  • Кожа поново (Скин Агаин). 2004. ISBN 978-0-7868-0825-0.
  • Сестра по души: (Соул Систер: Wомен, Фриендсхип, анд Фулфиллмент). 2005. ISBN 978-0-89608-735-4.
  • Простор (Спаце). 2004. ISBN 978-0-415-96816-4.
  • Причати уназад: Размишљати феминистички, размишљати црно (Талкинг Бацк: Тхинкинг Феминист, Тхинкинг Блацк). 1989. ISBN 978-0-921284-09-3.
  • Подучавање заједнице: Педагогија наде (Теацхинг Цоммунитy: А Педагогy оф Хопе). 2003. ISBN 978-0-415-96817-1.
  • Учити како прекршити: Образовање као живљење слободе, (Теацхинг то Трансгресс: Едуцатион Ас тхе Працтице оф Фреедом . 1994. ISBN 978-0-415-90808-5.
  • Баш смо кул: Црнци и мушкост (Wе Реал Цоол: Блацк Мен анд Масцулинитy). 2004. ISBN 978-0-415-96926-0.
  • Где стојимо: Класна питања (Wхере Wе Станд: Цласс Маттерс). 2000. ISBN 978-0-415-92913-4.
  • Хоокс, Белл (2003). Тхе Wилл то Цханге: Мен, Масцулинитy, анд Лове. Wасхингтон Сqуаре Пресс. ИСБН 978-0-7434-5607-4. 
  • Сведок (Wитнесс). 2006. ISBN 978-0-89608-759-0.
  • Ране од посвећености: Пишући живот (Wоундс оф Пассион: А Wритинг Лифе). 1997. ISBN 978-0-8050-5722-5.
  • Чежња: Раса, род и културална политика (Yеарнинг: Раце, Гендер, анд Цултурал Политицс). 1990. ISBN 978-0-921284-34-5.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ хукс, бел, Одбрусити: Размишљати као феминисткиња, размишљати као црнкиња, Соутх Енд Пресс. 1989. ISBN 978-0-89608-352-3.
  2. ^ а б bel huks - biografija Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2014), pristupljeno: 25. april 2015.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]