Тони Морисон
Тони Морисон | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Клои Арделија Вофорд |
Датум рођења | [1] 18. фебруар 1931. |
Место рођења | Лорејн, САД |
Датум смрти | 5. август 2019.88 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, САД |
Школа | Универзитет Хауард, Универзитет Корнел |
Награде | Нобелова награда за књижевност |
Тони Морисон (енгл. Toni Morrison, рођ. 18. фебруара 1931, рођена Клои Арделија Вофорд,[2] — 5. август 2019[3]), била је књижевница и професорка. Добила је Нобелову награду 1993. за сабрана дела. Лауреат је Пулицерове награде. Дела јој одишу епским темама, живим дијалозима, изузетно детаљним цртама афроамеричких ликова. Објавила је серију дечјих књига са сином Слејд Морисоном.
Младост[уреди | уреди извор]
Рођена је као Клои Ентони Вофорд (енгл. Chloe Anthony Wofford) у Лорејну, Охајо.[4] Друго је од четворо деце, из радничке породице. Као дете стално је читала (међу омиљеним писцима су јој били Џејн Остин и Лав Толстој). Њен отац, Џорџ Вофорд, варилац по занимању, често би јој говорио афроамеричке народне приче (метод приповедања који ће касније прожети њена дела). Када је имала око 15 година, билци су линчовали два црна бизнисмена који су живели у њеној улици. Морисон је рекла: „Он нам никада није рекао да је видео тела. Али он их је видио. И то је било превише трауматично, мислим, за њега.”[5] Ускоро након линча, Џорџ Вофорд се преселио у расно интегрирани град Лорејн (Охајо), у нади да ће побећи од расизма и осигурати профитабилно запослење у растућој индустријској економији у Охају. Он је радио разне послове и као заваривач за УС Стил. Рамах Вофорд је била домаћица и посвећени припадник Афричке методистичке епископалне цркве.[6]
Морисонова је 1949. уписала Универзитет Хауард и студирала друштвене науке. Под изговором да се Клои тешко изговара, мења име у Тони. Звање магистра енглеске књижевности стекла је на универзитету Корнел 1955, а Универзитет у Оксфорду доделио јој је титулу почасног доктора 2005.
Промовисање афроамеричке књижевности[уреди | уреди извор]
Године 1958. удаје се за Харолда Морисона, рађа двоје деце али се и разводи 1964. После развода сели се у Њујорк, где ради као уредник. 18 месеци касније постаје један од уредника њујоршког седишта познате издавачке куће Random House.
Као уредник, играла је важну улогу у приближавању афроамеричке књижевности ка мејнстриму. Уређивала је између осталих и књиге Тони Кејд Бамбара и Гејл Џонса. Морисон је била професор друштвених наука на Универзитету у Принстону, од 1989. Тај радни однос је прекинула 2006.
Тренутно ради за амерички периодични магазин „Нација“ (The Nation)
Политика[уреди | уреди извор]
Изазвала је безмало скандал назвавши Бил Клинтона „првим председником црнцем“ додавши како „Клинтон испољава готово сваку црту „афроамериканства“: одрастао уз самохраног родитеља, рођен сиромашан, радничке класе, свира саксофон, дечко из Арканзаса који обожава Мекдоналдс и брзу храну."
Дела[уреди | уреди извор]
Романи[уреди | уреди извор]
- Љубав (2003)
- Рај (1999)
- Џез (1992)
- Вољена (1987)
- Tar Baby (1981)
- Соломонова Песма (1977)
- Сула (1973)
- The Bluest Eye (1970)
Дечје књиге (са сином Слејдом)[уреди | уреди извор]
- Who's Got Game?: The Mirror or the Glass? (2007)
- Who's Got Game?: Poppy or the Snake?, (2004)
- Who's Got Game?: The Ant or the Grasshopper, (2003)
- Who's Got Game?: The Lion or the Mouse?, (2003)
- The Book of Mean People, (2002)
- The Big Box, (2002)
Кратке приче[уреди | уреди извор]
- "Recitatif" (1983)
Драме[уреди | уреди извор]
- Dreaming Emmett (изведена 1986.)
Либрето[уреди | уреди извор]
- Маргарет Гарнер (прво извођење маја 2005.)
Чланци[уреди | уреди извор]
- "This Amazing, Troubling Book" (An analysis of The Adventures of Huckleberry Finn by Mark Twain)
Филмови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Toni Morrison Fast Facts”. CNN. Приступљено 16. 2. 2018.
- ^ Duvall, John N. (2000). The Identifying Fictions of Toni Morrison: Modernist Authenticity and Postmodern Blackness. Palgrave Macmillan. стр. 38. ISBN 978-0-312-23402-7.
- ^ Haylock, Zoe (6. 8. 2019). „Toni Morrison Dead at 88: Beloved Author Toni Morrison Has Died at 88”. vulture.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2019. Приступљено 6. 8. 2019.
- ^ Dreifus, Claudia (11. 9. 1994). „CHLOE WOFFORD Talks about TONI MORRISON”. The New York Times. Приступљено 11. 6. 2007.
- ^ Ghansah, Rachel Kaadzi (8. 4. 2015). „The Radical Vision of Toni Morrison”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 4. 2017.
- ^ „How Toni Morrison Fostered a Generation of Black Writers”. The New Yorker. 27. 10. 2003. Приступљено 1. 5. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Duvall, John N. (2000). The Identifying Fictions of Toni Morrison: Modernist Authenticity and Postmodern Blackness. Palgrave Macmillan. стр. 38. ISBN 978-0-312-23402-7.
- Claudia Brodsky Lacour, Elissa Schappell (јесен 1993). „Toni Morrison, The Art of Fiction No. 134”. The Paris Review.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Тони Морисон на Викимедијиној остави. |
- Literary Encyclopedia biography
- Voices from the Gaps biography
- The Nobel Prize in Literature 1993
- 1987. интервју са Тони Морисон направио Don Swaim of CBS Radio, 31 min 2 s, RealAudio
- Toni Morrison biography and video interview excerpts by The National Visionary Leadership Project
- Bookworm Interviews (Audio) with Michael Silverblatt: October 1998, February 2004, January 2009, January 2009
- Toni Morrison's oral history video excerpts at The National Visionary Leadership Project
- The Nobel Prize in Literature 1993
- Toni Morrison at Random House Australia
- Тони Морисон на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- In Depth interview with Morrison, February 4, 2001
- Тони Морисон на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Тони Морисон”. The Guardian.
- Тони Морисон на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Works by Тони Морисон at Open Library
- Toni Morrison Society based at Oberlin College
- Toni Morrison "Reading the Writing: A Conversation with Toni Morrison" (Cornell University video, March 7, 2013)