Бензотиазол
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
1,3-Benzotiazol
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.002.179 | ||
УНИИ | |||
| |||
Својства | |||
C7H5NS | |||
Моларна маса | 135,1863 g/mol | ||
Густина | 1,238 g/mL | ||
Тачка топљења | 2 °C (36 °F; 275 K) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Бензотиазол је ароматично хетероциклично једињење са хемијском формулом C
7Х
5НС. Он је безбојна, слабо вискозна течност. Ово једињење је у основи многих широко коришћених деривата. Један од деривата бензотиазола је компонента луциферина која емитује светло, и која је присутна у свитцима.
Структура и припрема[уреди | уреди извор]
Бензотиазол се састоји од петочланог 1,3-тиазолног прстена кондензованог са бензеном. Девет атома бицикличног система и њихови супституенти су копланарни.
Бензотиазоли се припремају третирањем 2-аминобензентиола са ацил хлоридима:[3]
- C6H4(NH2)SH + RC(O)Cl → C6H4(NH)SCR + HCl + H2O
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ T. E. Gilchrist "Heterocyclic Chemistry" 3rd Edition, Longman, 1992.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- MSDS Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2004)