Библиотека Савеза јеврејских општина Србије
Оснивање | 1929. година |
---|---|
Локација | Београд Србија |
Врста | јавна библиотека |
Обим | 7.057 публикација |
Директор | Војислава Радовановић |
Запослени | нема |
Адреса | Краља Петра 71а |
Веб-сајт | Јеврејски историјски музеј |
Библиотека Савеза јеврејских општина Србије је сређена збирка књига, по ауторском или предметном каталогу, Јеврејске заједнице у Србији у чијој организацији се поред прикупљања, чувања и издвања књига одржавају и разне културне манифестације, приредбе и предавања у сали јеврејског дома Онег Шабат (данас згради Синема Реx-а).[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Савез јеврејских општина Србије као кровна организација јеврејских општина, која представља јеврејску заједницу Србије у земљи и иностранству, и води поверене јој послове ради остварења заједничких циљева за целу заједницу је оснивач Библиотеке у Београду. Савез јеврејских општина Србије који је основан 1919. године како би помагао и заступао интересе бројних мањих јеврејских заједница у новој југословенској држави,[2] десет година касније основао је и своју читаоницу-библиотеку.
Циљеви оснивања Савез јеврејских општина Србије били су, а и данас то јесу: очување идентитета јеврејског народа као и традиције и обичаја; иницирање и подржавање активности у области јеврејске културе и образовања; образовање деце и омладине. У склопу наведених циљева своје место и улогу имала је а и данас има и библиотеке Савеза јеврејских општина Србије.[2]
Предуслови[уреди | уреди извор]
Оснивању Библиотеке Савеза јеврејских општина Србије је, у културном смислу, након завршетка Првог светског рата претходила инцијатива председника тадашње Јеврејске сефардске општине др Давида Албале, за оснивање читаонице у оквиру „Српско – Јеврејске омладинске заједница“ у чијој су организацији одржаване разне културне манифестације, приредбе и предавања у сали јеврејског дома Онег Шабат (данас згради Синема Реx-а).[3]
Међутим, како је недостајао адекватан простор. Проблем је разрешен тек 1929. годлне са завршетком изградње репрезентативног Јеврејског дома у Београду у уллци Краља Петра. У новоизграђеном здању 29. децембра 1929. године је свечано отворена Јеврејска читаоница, на иницијативу Арона Алкалаја, главног секретара Државне хипотекарне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и јеврејског националног радника,[4] као нека врста Културног центра београдских Јевреја.[5]
Материјалних средстава за свој рад читаоница је обезбеђивала од добровољних прилога грађана и поклона у књигама Геце Кона, истакнутог београдског књижничара и издавача.[3]
Главни циљеви оснивања читаонице били су да она буде...[3]
…модерно читалиште књига и новина и место где ће ужи јеврејски и шири београдски круг , нарочито младих, имати прилику да се сретне и упозна са свим трајним вредностима које је јеврејски народ подарио човечанству, и где ће се кроз упознавање са животом и делима истакнутих Јевреја у области науке, уметности, књижевности и филозофије, јеврејска омладина и свет упознати са светлим и тужним странама историје јеврејског народа…[3]
Читаонлца је располагала позајмном библиотеком од ргеко 3.000 књига и око 700 часописа. Члановима су стављана на располагање сва домаћа дневна и периодична издања, а међу њима и јеврејска штампа која је повремено Излазила у Краљевлни Југославији.[3]
У оквиру Јеврејске читаонице деловала је и јавна трибина на којој су гостовали, не само јеврејски угледни интелектуалци него и велики број српских научника, професора универзитета, чланова Академије наука, публициста, писаца и новинара. Јавна трибина читаонице била је доступна свим мишљењима и правцима који су у том историјском раздобљу могли да у њој започну расправу о проблеми јеврејске националне обнове.[5]
О високом нивоу предавања одржаних у Читаоници може се судити по једном извештају Коларчевог народног универзитета, штампаног пред рат, у коме се рад Јеврејске читаонице износи као паралелан са задацима које је тада испуњавала ова наша врхунска културно-просветна установа.[5]
У току свог деловања између два светска рата, јеврејска читаоница је постала нека врста Народног универзитета дунавског краја у Београду, место у коме се популарлсала наука и књижевност.[5]
После распада Краљевине Југославије наступило је најтеже раздобље у животу јеврејске заједнице у Србији. У Холокаусту је страдало око 86% Јевреја са простора данашње Србије, а од 55 општина (укључујући и девет ортодоксних које су имале своју посебну организацију), данас се број свео на десет. Током другог светског рата, погром Јевреја и деструктивно деловање немачког окупатора у Београду према целокупној приватној и колективној имовини и културном наслеђу Јевреја, готово потпуно је уништило архиву и документација Јеврејске читаонице, као и највећи број књига из њеног библиотечког фонда.[6]
Рад библиотека као и Савеза јеврејских општина Србије био је у прекиду готово четири године до ослобођења земље.[6]
Обнова библиотеке[уреди | уреди извор]
По завршетку Другог светског рата у склопу политичког, друштвеног и економског обнављања живота и рада јеврејске заједница у новој Југославији, одвијао си и културни препород преживелих Јевреја. Уз волонтерски рад појединаца и помоћ јеврејских организација, Јевреји у рбији су обновили и наставили рад својих заједница.
Поново је покренуто оснивање читаонице и библиотека. Почетни фонд била је јудаика, коју је је Олга Попс-Тимотијевић издвојила из библиотеке огранка берлинског универзитета која је, још за време рата, стицајем необичних околности, стигла у Београд и била смештена у згради Борбе.
Из фонда библиотеке 1979. године издвојено је око 300 најстаријих и највреднијих рукописа и књига, и део ових раритета је дат на конзервирање и реастаурирање у Јеврејски историјски музеј.
Библиотека нема сталног библиотекара, и практично није у функције, осим у изузеним случајевима када се појединим истраживачима издају књиге на коришћење у сали библиотеке. Због овог проблема богат и специфичан фонд често није доступн читаоцима, и у том смислу неопходно је трајно решити питање библиотекара, уредити и обновити абецедни каталог и сигнатуру књига и полица, као и обезбедити простор на полицама за нове књиге.
Фонд библиотеке[уреди | уреди извор]
Библиотека садржи, по Инвентарној књизи, 7.057 библиотечких јединица на српском и више страних језика (немачки, енглески, мађарски, хебрејски, француски, италијански, шпански, руски, итд.).
Начин вођења евиденције о књигама[уреди | уреди извор]
У инвентарној књизи се воде наслови књига (и имена аутора) по хронолошком редоследу набављања књига (било куповином или поклоном) које су обрађене и укључене – сложене у полицама. Раније се водио и предметни каталог (по областима – тематима), али постојећи није више актуелан због неажурности.
Основни начин садашњег вођења евиденције о књигама је по абецедном каталогу, што значи по презимену и имену аутора. Књиге се у полице смештају по бројевима (нумерус цуренс). Оне се, осим енциклопедиских издања, издају на читање члановима заједнице, а осталима на коришћење у сали библиотеке.
Значај[уреди | уреди извор]
Библиотека данас у овиру Савеза јеврејских општина Србије, има специфичан значај и улогу, као специјализована библиотека отвореног типа, која једина у Србији прикупља и чува јудаику – публикације са јеврејском тематиком, односно дела јеврејских и нејеврејских аутора из области науке, књижевности, публицистике, енциклопедијске грађе.
Уз Јеврејски историјски музеј библиотека је један од главних извора информација за истраживаче и научне раднике, историчаре, лингвисте, преводиоце и уметнике који се баве истраживањем јеврејске историје, књижевности, религије, обичаја, уметности и свеукупног јеврејског наслеђа.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Савез јеврејских општина Србије”. Савез јеврејских општина Србије (на језику: српски). Приступљено 2022-08-04.
- ^ а б Виличић, Соња. „ПОРТРЕТИ I СЕЋАЊА ЈЕВРЕЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СРБИЈИ ПРЕ ХОЛОКАУСТА” (ПДФ). Приступљено 4. 8. 2022.
- ^ а б в г д Албахари, Арон. „Библиотеке Савеза јеврејских општина Србије” (ПДФ). Приступљено 4. 8. 2022.
- ^ Знаменити Јевреји Србије (ПДФ). Београд: Савез јеврејских општина Србије. 2011. стр. 10.
- ^ а б в г Алкалај Агоп, ״Дванаест година Јеврејске чттаонтце у Београду 1929.-1941.“, Јеврејски Алманах, Београд 1955/56״ стр. 111-116.
- ^ а б Ментовић, Менто, 100 година Савеза јеврејских општина Србије [ДВД] Издавач: Савез јеврејских општина Србије, Београд, 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Музеји и галерије у савезној Републици Југославији, Београд 1993. године
- Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996. године