Бил Тилден
Бил Тилден | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Вилијам Татем Тилден млађи |
Датум рођења | 10 фебруар, 1893 |
Место рођења | Филаделфија, ПА САД |
Датум смрти | 5. јун 1953. (60 год.) |
Место смрти | Лос Анђелес, ЦА САД |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | америчко |
Занимање | тенисер |
Висина | 6 фт 1 1⁄2 ин (1,87 м) |
Wилијам Татем Тилден II (10. фебруар 1893 – 5. јун 1953), с надимком „Биг Бил”, био је амерички играч тениса. Он се често сматра једним од највећих тенисера свих времена.[1] Тилден је био светски првак током шест година, у периоду од 1920. до 1925. године. Освојио је 15 главних сингл титула, укључујући десет Гранд Слам турнира, једно светско првенство у тврдој подлози и четири професионална првенства. Он је био први Американац који је освојио Вимблдонску титулу 1920. године. Такође је освојио рекордних седам титула шампионата у САД (као и Ричард Сиерс и Бил Ларнед).
Тилден је доминирао светом међународног тениса у првој половини 1920-их, и током свог 18-годишњег аматерског периода 1912–29, освојио је 138 од 192 турнира. Он је остварио бројна тениска достигнућа свих времена, укључујући рекордан број победа током каријере и проценат победа на Националном првенству САД. На Националном првенству САД 1929. године Тилден је постао први играч који је досегао до 10 финала на једном Гранд Слам догађају. Његових десет финала на турниру за гранд слам се задржало као рекордно остварење до 2017. године, када је Рогер Федерер досегао до свог једанаестог финала Вимблдона. Тилден, који се често сукобљавао са крутом Америчком асоцијацијом тениса на трави око његовог аматерског статуса и прихода који потичу од новинских чланака, освојио је своју последњу велику титулу 1930. године у Вимблдону, кад је имао 37 година. Он је постао професионални играч на крају те године, и наступао је као професионални играч током наредних 15 година.
Статистике каријере
[уреди | уреди извор]Према Баду Колинсу, као аматер (1912–1930), Тилден је победио на 138 од 192 турнира, изгубио 28 финала и имао рекорд меча од 907–62, што чини 93,6% победа.[2] Иако никада није играо на првенству Аустралије, Тилден је био први мушки тенисер који је освојио четири узастопне Гранд Слам титуле. Године 1921. је одржано Аустралијско првенство после Америчког националног првенства. Професионалном тенису се придружио 1931. године, што је имало за последицу да више није могао да се такмичи на Гранд Слам турнирима. Он је остварио многа тениска достигнућа која се рангирају као највећа свих времена, укључујући аматерски рекорд у погледу процента мечева у којима је био победник у каријери од 93,6%.[3]
Процент победа Тилденове каријере на Државном првенству у САД био је 90,7%, што га је сврстало на прво место испред Рогера Федерера, Фреда Перија и Петера Сампраса, а такође је победник 42 меча током периода од 1920. до 1926. године, те је испред Рогера Федерера и Ивана Лендла. Његов победнички низ у 95 мечева од 1924. до 1925. године је испред Дона Буџа и Роја Емерсона, а такође и његов најбољи појединачни низ победа-пораза у 1920. години са 98,73%, 78-1, ставља га испред Џона Макенроа и Џимија Конора.[4] Он, Роџер Федерер и Рафаел Надал једини су играчи који су остварили до 10 финала у једном Гранд Слам догађају. На првенству Вимбледона забележио је рекорд каријере од 91,2% победа у мечевима, што га сврстава на треће место свих времена иза Бјерна Борга и Дона Баџа.[5]
Догађаји са кругом изазова: (WC) победа; (ЦР) изгубљен круг изазова; (ФА) свеукупни финалиста. (А) одсутан
Титула / Учешћа | Победа-пораза | Победа % | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Гранд Слам турнири | Аматерска каријера | 10 / 23 | 114–13 | 89.76 | |||||||||||||||
1915 | 1916 | 1917 | 1918 | 1919 | 1920 | 1921 | 1922 | 1923 | 1924 | 1925 | 1926 | 1927 | 1928 | 1929 | 1930 | ||||
Аустралијски | А | Није одржано | А | А | А | А | А | А | А | А | А | А | А | А | 0 / 0 | 0–0 | Н/А | ||
Френцуски | Није одржано | Само за француске играче | А | А | Ф | А | СФ | Ф | 0 / 3 | 14–3 | 82.35 | ||||||||
Вимблдон | Није одржано | А | WC | WC | А | А | А | А | А | СФ | СФ | СФ | W | 3 / 6 | 31–3 | 91.18 | |||
САД | А | 1Р | 3Р | Ф | Ф | W | W | W | W | W | W | QФ | Ф | А | W | СФ | 7 / 14 | 69–7 | 90.79 |
Професионални слам турнири | Професионална каријера | 4 / 19 | 36–17 | 67.92 | |||||||||||||||
1931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1937 | 1938 | 1939 | 1940 | 1941 | 1942 | 1943 | 1944 | 1945 | 1946 | ||||
Француски проф. | А | А | НХ | W | СФ | А | СФ | Ф | СФ | Није одржано | 2 / 6 | 10–4 | 71.43 | ||||||
Вембли проф. | Није одржано | 3рд | Ф | НХ | Ф | НХ | 3рд | Није одржано | 0 / 4 | 8–6 | 57.14 | ||||||||
САД проф. | W | СФ | А | А | W | А | А | А | СФ | СФ | QФ | А | QФ | НХ | СФ | 1Р | 2 / 9 | 18–7 | 72.00 |
Укупно: | 14 / 42 | 150–30 | 83.33 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Топ 10 Мен'с Теннис Плаyерс оф Алл Тиме”. Спортс Иллустратед. Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ Цоллинс, Буд (2010). Тхе Буд Цоллинс Хисторy оф Теннис (2нд изд.). [Неw Yорк]: Неw Цхаптер Пресс. стр. 650–651. ИСБН 978-0942257700.
- ^ „Тилден, Wиллиам "Биг Билл" (1893–1953)”. ГЛБТQ Енцyцлопедиа. 2002. Архивирано из оригинала 14. 5. 2010. г. Приступљено 28. 5. 2010.
- ^ „Халл оф Фамерс: Индуцтее: Билл Тилден”. www.теннисфаме.цом. Интернатионал Теннис Халл оф Фаме. Приступљено 12. 10. 2015.
- ^ Тилден, Wиллиам (Билл). „Плаyерс Арцхиве/ Матцх Рецорд”. 2014. Wимбледон.Цом. Приступљено 29. 1. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дефорд, Франк (1976). Биг Билл Тилден: Тхе Триумпхс анд тхе Трагедy. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. ИСБН 9780671222543.
- Дигбy Балтзелл, Е. (1995). Спортинг Гентлемен – Мен'с Теннис фром тхе Аге оф Хонор то тхе Цулт оф Суперстар. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс. ИСБН 9780029013151. ОЦЛЦ 31411547.
- Панцхо Гонзалес wитх Цy Рице (1959). Ман wитх а Рацкет. Неw Yорк: А.С. Барнес анд Цомпанy. ОЦЛЦ 1351057.
- Јоyце Милтон, Трамп: Тхе Лифе оф Цхарлие Цхаплин[1] – Да Цапо Пресс, 1998.
- Марсхалл Јон Фисхер, А Террибле Сплендор: Тхрее Еxтраординарy Мен, а Wорлд Поисед фор Wар, анд тхе Греатест Теннис Матцх Евер Плаyед[2] – Рандом Хоусе, Инц., 2010.
- Роберт Хофлер, Тхе Ман Wхо Инвентед Роцк Худсон: Тхе Преттy Боyс анд Диртy Деалс оф Хенрy Wиллсон[3] – Царролл & Граф Публисхерс, 2006.
- Сам Касхнер, Јеннифер Мацнаир, Тхе Бад анд тхе Беаутифул: Холлywоод ин тхе Фифтиес[4] – W. W. Нортон & Цомпанy, 2003
- Јацк Крамер wитх Франк Дефорд (1981). Тхе Гаме : Мy 40 Yеарс ин Теннис. Лондон: Деутсцх. ИСБН 0233973079. ОЦЛЦ 59152557. ОЛ 17315708М.
- Царолине Сеебохм, Литтле Панцхо, (2009)
- Боббy Риггс, Теннис ис мy Рацкет, (1949)
- Гарднар Муллоy, Ас Ит Wас, (2009)
- Габриел Гарциа, ("Рецордс". тхетеннисбасе.цом. Мадрид, Спаин: Теннисмем САЛ (2018)
- Дицк Скеен, Теннис Цхампионс аре Маде, нот Борн, (1976)
- Фисхер, Марсхалл Јон (2009). А Террибле Сплендор: Тхрее Еxтраординарy Мен, а Wорлд Поисед фор Wар анд тхе Греатест Теннис Матцх Евер Плаyед. ISBN 978-0-307-39394-4
- Сцхицкел, Рицхард (1975). Тхе Wорлд оф Теннис. Неw Yорк: Рандом Хоусе. стр. 59. ИСБН 0-394-49940-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бил Тилден на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Бил Тилден на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
- „Америцан теннис старс бегин баттле фор оверсеас хонорс он Парисиан цоуртс томорроw”. Пресцотт Евенинг Цоуриер. 27. 5. 1921. стр. 5 — преко Гоогле Неwс Арцхиве.
- Рођени 1893.
- Умрли 1953.
- Људи из Филаделфије
- Амерички тенисери
- Победници гренд слем турнира у тенису — мушкарци појединачно
- Победници гренд слем турнира у тенису — мушки парови
- Победници гренд слем турнира у тенису — мешовити парови
- Победници Отвореног првенства Француске у тенису
- Победници Вимблдонског турнира
- Победници Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава у тенису
- ЛГБТ+ спортисти