Пређи на садржај

Бјерн Борг

С Википедије, слободне енциклопедије
Бјерн Борг
Бјерн Борг 2014.
Лични подаци
Датум рођења(1956-06-06)6. јун 1956.(68 год.)
Место рођењаСедертеље, Шведска
Држављанство Шведска
Висина1,80 m
Маса73 кг
ПребивалиштеСтокхолм, Шведска
Информације о каријери
Про. каријера1973 — 1983.
1991 — 1993.
ИграДесном руком дворучни бекхенд
Зарада3.655.751 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/Tennis/Players/Bo/B/Bjorn-Borg.aspx
Појединачно
Победе—порази608–127
Освојени турнири100 (64 АТП
Изгубљена финала32 (24 АТП)
Најбољи пласман1. (23. август 1977)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3. коло (1974)
Ролан ГаросП (1974, 1975, 1978, 1979, 1980, 1981)
ВимблдонП (1976, 1977, 1978, 1979, 1980)
ОП САДФ (1976, 1978, 1980, 1981)
Парови
Победе—порази86–81
Освојени турнири4
Изгубљена финала3
Најбољи пласман890 (22. март 1993)
Екипна такмичења
Дејвис купП (1975)
Борг 1979. године на мечу против Мекинроа у Ротердаму.

Бјерн Борг (швед. Björn Borg; Седертеље, 6. јун 1956) је некадашњи шведски тенисер. Између 1974. и 1981. постао је први човек у Отвореној ери који је освојио 11 Гренд слем титула у појединачној конкуренцији, са шест на Отвореном првенству Француске и пет узастопно на Вимблдону.

Борг је освојио четири узастопне титуле на Отвореном првенству Француске (1978–81) и има 6–0 у финалу Отвореног првенства Француске. Он је био прва осоаба од 1886. која је учествовала у шест узастопних финала Вимблдона, што је рекорд надмашен у седам узастопних финала Роџера Федерера (2003–09). Он је једини човек који је три пута освојио Каналски слем. Борг је три пута учествовао у финалима Отвореног првенства Француске, Вимблдона и УС Опена (1978, 1980–81). Освојио је три велике титуле без испуштања сета на тим турнирима. Међутим, никада није освојио УС Опен упркос четири вицешампионска резултата.

Борг је такође освојио три шампионата на крају године и 16 титула Гранд Прикс Супер серије. Све у свему, поставио је бројне рекорде који и даље стоје. Он је био АТП играч године од 1976. до 1980, и био је на крају године број 1 света на АТП ранг листи 1979. и 1980. и ITF светски шампион од 1978. до 1980. Борг је једини Швеђанин, мушка или женска конкуренција, који је освојио преко 10 Гренд слемова. Борг се неочекивано повукао из тениса 1981. са 25 година. Накратко и неуспешно се вратио 1991. године.

Борг се широко сматра једним од великана спорта свих времена. Магазин Тенис га је рангирао као шестог по величини мушког играча Отворене ере.[1] Његово ривалство са Џоном Макенроом сматра се једним од најбољих у историји спорта, а њихов сусрет у финалу Вимблдона 1980. сматра се једним од највећих мечева икада одиграних.[2] Тинејџерска сензација на почетку своје каријере, Борг је доживео невиђену славу и константан успех који је помогао да се повећа популарност тениса током 1970-их.[3] Као резултат тога, професионална турнеја је постала уноснија, а 1979. Борг је постао први играч који је зарадио више од милион америчких долара наградног фонда у једној сезони.

Каријера[уреди | уреди извор]

Током релативно кратке каријере освојио је 63 турнира, укључујући 11 гренд слем титула. Од 1976. до 1980. пет пута узастопно је побеђивао на Тениском турниру у Вимблдону,[4] има шест победа на Отвореном првенству Француске а 1975. је са репрезентацијом Шведске освојио Дејвис куп. Два пута је освајао Мастерс турнир у тенису.

Био је први на ранг листи тенисера 1979. и 1980.

Прву велику сензацију направио је победом у финалу Вимблдона 1976. против фаворизованог Илије Настасеа. Титулу је одбранио 1977. у мечу у пет сетова против Џимија Конорса.

Године 1980. Борг је освојио Вимблдон и Ролан Гарос по трећи пут узастопно, што до данас није успело ниједном другом тенисеру.

Септембра 1981. Борг је у Женеви освојио последњи турнир у каријери. Из тениса се повукао са 26 година. Касније је у неколико наврата заиграо на турнирима (последњи пут 1993), али без већег успеха.

Уз Ингемара Стенмарка, Бјерн Борг је једини спортиста којег је шведски дневник Свенска дагбладет двапут одликовао златном медаљом за спортске успехе (1974, 1978).

Статистике каријере[уреди | уреди извор]

Хронологија појединачних наступа[уреди | уреди извор]

Кључ
P  F  PF ČF #K GF KV N NO
(P) Победа; (F) Финале; (PF) Полуфинале; (ČF) Четвртфинале; (#K) Прво, друго, треће или четврто коло; (GF) Групна фаза такмичења; (KV) Квалификације; (N) Није учествовао/ла; (NO) Није одржан.
Турнир 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 SR W–L Win %
Гранд Слам турнири
Отворено првенство Аустралије A A 3R A A A A A A A A 0 / 1 1–1 50.00
Ролан Гарос A 4R W W QF A W W W W 6 / 8 49–2 96.08
Вимблдонски турнир A QF 3R QF W W W W W F 5 / 9 51–4 92.73
Отворено првенство САД PR* 4R 2R SF F 4R F QF F F 0 / 10 40–10 80.00
Победе–порази 0–1 10–3 11–3 16–2 17–2 10–1 20–1 18–1 20–1 19–2 11 / 28 141–17 89.24
Првенство на крају године
Тенис мастерс куп[а] A A RR F A F A W W A 2 / 5 16–6 72.72
WCT финале A A F F W A SF F A A 1 / 5 10–3 76.92
Рангирање на крају године 18 3 3 2 3 2 1 1 4 $3,655,751
  • Отворено првенство Аустралије одржано је два пута 1977. године, у јануару и децембру. Борг није играо на њима.
  • Отворено првенство САД 1972. имало је посебно прелиминарно коло пре почетка главног жребања 128 играча.

Биланс на гренд слем турнирима (1974—1981)[уреди | уреди извор]

  • Отворено првенство Аустралије: 1974 (3. коло)
  • Отворено првенство Француске: победник 1974, 1975, 1978, 1979, 1980, 1981.
  • Вимблдон: победник 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, (1981. финале)
  • Отворено првенство САД: (1976, 1978, 1980 и 1981. финале)
  • Мастерс турнир: победник 1979, 1980, 1975. (финале) и 1977.

Појединачно 16 (11—5)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Противник Резултат
Победа 1974 Ролан Гарос Шпанија Мануел Орантес 2–6, 6–7(1–7), 6–0, 6–1, 6–1
Победа 1975 Ролан Гарос (2) Аргентина Гиљермо Вилас 6–2, 6–3, 6–4
Победа 1976 Вимблдон Румунија Илије Настасе 6–4, 6–2, 9–7
Пораз 1976 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 4–6, 6–3, 6–7(9–11), 4–6
Победа 1977 Вимблдон (2) Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 3–6, 6–2, 6–1, 5–7, 6–4
Победа 1978 Ролан Гарос (3) Аргентина Гиљермо Вилас 6–1, 6–1, 6–3
Победа 1978 Вимблдон (3) Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 6–2, 6–2, 6–3
Пораз 1978 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 4–6, 2–6, 2–6
Победа 1979 Ролан Гарос (4) Парагвај Виктор Пеци 6–3, 6–1, 6–7(6–8), 6–4
Победа 1979 Вимблдон (4) Сједињене Америчке Државе Роско Танер 6–7(4–7), 6–1, 3–6, 6–3, 6–4
Победа 1980 Ролан Гарос (5) Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис 6–4, 6–1, 6–2
Победа 1980 Вимблдон (5) Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 1–6, 7–5, 6–3, 6–7(16–18), 8–6
Пораз 1980 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6–7(4–7), 1–6, 7–6(7–5), 7–5, 4–6
Победа 1981 Ролан Гарос (6) Чехословачка Иван Лендл 6–1, 4–6, 6–2, 3–6, 6–1
Пораз 1981 Вимблдон Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6–4, 6–7(1–7), 6–7(4–7), 4–6
Пораз 1981 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6–4, 2–6, 4–6, 3–6

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мастерс турнири за 1977, 1979. и 1980. заправо су одржани у јануару следеће године. У овој табели, међутим, година турнира је наведена за претходну годину.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The 50 Greatest Players Of The Open Era”. 2. 3. 2018. 
  2. ^ „1980: The Five-Set Final Between Bjorn Borg And John Mcenroe Was The Pinnacle Of Their Rivalry—And The Woodstock Of Their Tennis Era”. 20. 6. 2022. 
  3. ^ Douglas Robson (25. 5. 2006). „Borg still making the shots”. USA Today. 
  4. ^ „Wimbledon – Championships History”. Wimbledon.com. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 18. 09. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Видео[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]