Био-гас
Био-гас је врста гасовитог био-горива које се добија анаеробном разградњом или ферментацијом органских материја, укључујући ђубриво, канализациони муљ, комунални отпад или било који други биоразградиви отпад. Састоји се углавном од метана и угљендиоксида. У будућности би могао бити важан извор енергије (енергетика).
Састав[уреди | уреди извор]
| Метан (ЦХ4) | 40-75% |
| Угљендиоксид (ЦО2) | 25-55% |
| Водена пара (Х2О) | 0-10% |
| Азот (Н) | 0-5% |
| Кисеоник (О) | 0-2% |
| Водоник (Х) | 0-1% |
| Амонијак (НХ3) | 0-1% |
| (Х2С) | 0-1% |
Енергетски су значајни само метан и водоник. Проблематични су Х2С и Амонијак, које је често пре употребе био-гаса неопходно одстранити, да не би агресивно деловали на опрему.
Подврсте[уреди | уреди извор]
У био-гас се убрајају
- барски гас
- гас из анаеробних постројења за прераду отпадних вода, септичких јама и сл.
- гас са депонија чврстог отпада
- гас настао у пољопривреди (пре свега са пиринчаних поља, али и са компоста, из пробавног тракта житотиња (углавном преживара), и сл.)
Употреба[уреди | уреди извор]
Био-гас се користи за производњу:
- топлотне енергије,
- топлотне и електричне енергије (когенерација) - ово је најчешћи случај,
- топлотне енергије, електричне енергије и хладноће (тригенерација) - само изузетно.
Малим делом се користи и на аутомобилима (углавном градским аутобусима), али с обзиром да ипак тражи претходну припрему, тешко се као такав може назвати аутомобилским горивом.
