Благотин, град добрих људи

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
др Светозар Нани Станковић са фигуром благотинске "Велике мајке"

„Благотин, град добрих људи“ је документарна тв мини-серија од три епизоде редитеља Слободана Ж. Јовановића, а у производњи Радио-телевизије Србије, 1993. године.

Серија открива тајну Благотина, изузетно важног неолитског налазишта на Балкану, у Југозападној Србији, недалеко од града Трстеника. Изузетног по томе што је археолошка екипа београдског универзитета коју предводи др Светозар Нани Станковић пронашла први зидани храм у историји човечанства. Храмови су у Неолиту обично били део куће, али овде се храм налази у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, и то у његовом самом центру, као засебна грађавина. Храм је зидан 6000 година пре Христа. Имао је олтар који је полу-зидом био одвојен од профаног простора облика пресечене печурке и где су се налазила четири престола постављена тако да показују асполутни север-југ, а на овим просторима по сунцу или по месецу никада не може да се одреди апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара , на дубини од 2,5 метра, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одредјеним углом, што се први пут појављује у историји човечанства. У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ. У јужном делу храма нађене су две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем ка западу. Доњи део скулптура је са јако наглашеним глутеима, стилизованим и скраћеним ногама, и представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове необичне фигуре представљају мушки принцип и женски принцип сједињене у једној једноставно направљеној скулптури и оставштина су неолитског човека за будућност која у себи носи комплетну филозофију људске врсте. Поред многих других предмета нађени су модели зрна пшенице од глине који су доношени као дарови у храм, затим алати, сечива, играчке и амулети за заштиту од злих духова. Нађени су и дарови у облику накита чак из пенсилванијских Алпи, што значи да је Благотин био значајни религијски центар, светилиште где се у одредјено доба године сакупљао народ целог Балкана и Европе. Утврђено је да су се у Благотину правили први хлебови, што за 3000 година помера старост првог хлеба, јер се до налазишта Благотина сматрало да се први хлеб појавио око 3000 године п.н.е у граду Уру. Насеље Благотин имало је све одлике великог града. Простирало се на једном хектару земље и имало је око 100 стамбених објеката, повезаних улицама које су се сливале ка тргу и његовом центру, тј. храму. Нажалост до сада је истражено само 2,5% налазишта. Благотин није имао бедема и због тога је и добио назив „Благотин, град добрих људи“.

Са жаљењем, са прераном и изненадном смрћу др Светозара Нани Станковића стало се са археолошким ископавањима на локалитету Благотина, а обустављена је и иноваторска идеја студентских археолошких кампова. Докторат који је овај врсни педагог и научник написао на тему археолошког налазишта Благотин неправедно је запостављен и заборављен.

Ауторска екипа[уреди | уреди извор]

Појављују се[уреди | уреди извор]

  • др Светозар Нани Станковић
  • Божидар Зечевић
  • Хаскел Гринфилд, професор антропологије и археологије на Манатола универзутету у Винипегу, Канада.
  • Студенти Археологије Београдског Универзитета

Води још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Blagotin,_grad_dobrih_ljudi&oldid=26731006”