Бранкица Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранкица Станковић
Лични подаци
Датум рођења(1975-10-14)14. октобар 1975.
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Бранкица Станковић (Београд, 14. октобар 1975) је српска је новинарка и уредница. Главна и одговорна уредница Инсајдер продукције, ауторка емисије Инсајдер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Новинарством је почела да се бави 1996. године на телевизији Студио Б. Бранкица Станковић је радила на ТВ Б92 од 1997. до 2014. године. Од децембра 2009, одлуком надлежних институција, живи са двадесетчетворочасовним полицијским обезбеђењем. Уређивала је централну информативну емисију Дневник Радија Б92 и била је један од уредника недељних емисија „Јутопија” и „Апатрија“. Радила је као дописница Шведског радија и немачког WDR-а.

Од 2004. ауторка је и уредница емисије "Инсајдер", која је за годину дана постала најгледанија документарна емисија у Србији и најцитиранија у дневној штампи. За рад у емисији „Инсајдер“ на телевизији Б92, додељена јој је, 2006. године, награда Југ Гризељ. Крајем 2009. године је доспела у жижу јавности због претњи смрћу које су јој упутили фудбалски навијачи.[1] Почетком 2010.године, по други пут јој је додељена награда Југ Гризељ, за истраживачко новинарство.

О Инсајдеру су снимани документарни филмови у Француској, Немачкој, Скандинавији, Бразилу, региону, а о успеху једне ТВ емисије писали су новинари бројних угледних часописа Европе и света. Документарни филм о Бранкици Станковић емитован је на јавним сервисима скандинавских земаља.

Објавила је 2013. године књигу „Инсајдер, моја прича“.[2]

Организација Репортери без граница сврстала је Бранкицу Станковић међу 100 хероја света и међу 10 најинспиративнијих новинарки на свету.

Године 2014. у Њујорку и Лос Анђелесу додељена јој је награда за храброст, која је у САД познатија као новинарски Оскар.

Крајем 2015. године, оснива "Инсајдер" продукцију и портал Iнсајдер.нет. Тим новинара који је радио с Бранкицом, са ТВ Б92, где су били запослени дужи низ година, прелази у њену приватну продукцију.

Године 2018. на свечаној церемонији у Бејруту уручена јој је светска награда за посвећеност новинарству, коју додељује Фондација Меј Шидијак.

Емисија „Инсајдер“ — серијали[уреди | уреди извор]

  • 2004. емисија Инсајдер “Трагом Ратка Младића” освојила је на Деветом међународном ТВ фестивалу у Бару „Бронзану маслину“ у категорији ТВ репортажа и ушла у конкуренцију за награду на највећем европском фестивалу - Гран При Европе. Емисија је уврштена на листу топ 10 Гран При фестивала.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитница је више престижних новинарских награда:

  • 2005. добила је награду "Душан Богавац", коју за етику и храброст додељује НУНС.
  • 2006. добија награду "Југ Гризељ" за највиша достигнућа у истраживачком новинарству.
  • 2008. за целокупан рад на емисији Инсајдер додељена јој је међународна награда СЕЕМО коју додељује 14 уредника медија из југоисточне Европе
  • 2009. по други пут добитница награде „Југ Гризељ“ за највиша достигнућа у истраживачком новинарству
  • 2010. добитница награде Светионик коју додељује АНЕМ
  • 2010. ОЕБС, који чини 56 земаља-чланица, прогласио је за Личност године у Србији.
  • 2011. добитница је Награде Града Београда.
  • 2011. НУНС и амбасада САД-а додели су новинарима емисије Инсајдер награду за рад на серијалу о Колубари „Превара века“ за изузетност у истраживачком новинарству.
  • 2013. Награда "Освајање слободе"
  • 2014. у Њујорку и Лос Анђелесу додељена јој је награда за храброст, која је у САД познатија као новинарски Оскар.
  • 2018. у Бејруту јој је додељена светска награда за посвећеност новинарству Фондације Меј Шидијак

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поновљене претње смрћу Бранкици Станковић
  2. ^ Инсајдер - моја прича“ (Б92, 6. октобар 2013)”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2013. 
  3. ^ Инсајдер. „Нови серијал емисија Инсајдер „Продаја“ (ВИДЕО)”. Инсајдер (на језику: српски). Приступљено 2019-01-30. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]