Борка Павићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борка Павићевић
Borka Pavićević.jpg
Датум рођења(1947{{month}}{{{day}}})1947.
Мјесто рођењаКотор
  СФРЈ
Датум смрти30. јун 2019.(2019-06-30) (71/72 год.)
Мјесто смртиБеоград
  Србија
ПребивалиштеБеоград
ОбразовањеАкадемија за позориште, филм, радио и телевизију
Занимањепозоришни редитељ, драматург, колумниста и културни активиста
ПартнерНикола Баровић

Борка Павићевић (Котор, 1947Београд, 30. јун 2019) била је југословенски и српски драматург, колумниста и културни активиста.

Биографија[уреди]

Рођена је 1947. године у Котору. Док је још била дете преселила се у Београд, где је након завршене школе уписала Десету београдску гимназију, а потом Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Дипломирала је 1971. године, а на истом факултету завршила је и магистарске студије, 1976. године.

Била је подржавалац либерализма и пацифизма[1], оснивачица театра Нове сензибилности у старој београдској пивари, 1981. године.

Од 1984. до 1991. године учествовала је у уметничком покрету "КПГТ"-а. Почетком деведесетих година била је уметнички директор Београдског драмоског позоришта, које је напустилила због политичких несугласица.[2]

Павићевићева је била и драматуршкиња Атељеа 212, БИТЕФ[3], док од 1994. године води Центар за културну деконтаминацију, Павиљон Вељковић[3], а суоснивач је невладине организације Београдски круг[4][5] .

Павићевићева се бавила и публицистиком. Писала је за Сусрет, Књижевне новине и НИН. Имала је колумну у листу Данас.

Центар за културну деконтаминацију, који је основала Павићевићева, посвећен је стварању катарзе[3], где је организовано више од 5.000 догађаја, изложби, протеста и предавања. Била је једна од потписника декларације Покрета грађанског отпора у 2012. години и коаутор књиге Београд, мој Београд[6].

Павићевићева се појавила у два документарна филма, у филму Тежина ланаца 2 и филму Лауш[7]

Њен партнер је био адвокат Никола Баровић, са којим је имала сина Јована.[8]

Преминула је у 72. години, 30. јуна 2019. године у Београду.[9][10]

Награде[уреди]

Павићевићка је добитница великог броја награда и то[11][8][12]

Референце[уреди]

  1. ^ Slpašak, Svetlana (1997). The war started at Maksimir: hate speech in the media: content analyses of Politika and Borba newspapers, 1987–1991. Media Center. стр. 53. 
  2. ^ Nikčević, Tamara (2013). „Kratka istorija kulturnog trovanja”. Vreme. Приступљено 27. 5. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Borka Pavićević”. Drama Queen Symposium. Приступљено 27. 5. 2014. 
  4. ^ Yale Theatre. Yale School of Drama. 2002. стр. 27. 
  5. ^ „Europe in 2020: the future of the EU”. Crossborder Experience. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  6. ^ Borka Pavićević czkd.org
  7. ^ Борка Павићевић на сајту Имдб
  8. 8,0 8,1 „Interview with 2nd ECF Princess Margriet Award laureate Borka Pavićević”. European Cultural Foundation. Приступљено 27. 5. 2014. 
  9. ^ „Preminula Borka Pavićević”. cykid.org. 30. 6. 2019. 
  10. ^ Преминула Борка Павићевић (30. јун 2019)
  11. ^ „014 Hiroshima Prizes to be presented to Senator Roméo Dallaire and Kettly Noël, dancer and choreographer”. Hiroshima Foundation. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  12. ^ „Borka Pavićević - Večiti sam buntovnik”. Блиц. Приступљено 21. 10. 2007.