Цисте на јетри

Цисте на јетри
Цисте на јетри
	Хистолошке промене код полицистичне болести јетре
Специјалности	медицинска генетика
	[уреди на Википодацима]

Цисте на јетри или цистична јетра је назив који се користи да означи патолошко стање које се обично односи на солитарне непаразитне цисте јетре, такође познате и као једноставне цисте. У том смислу треба разликовати, више других цистичних лезија јетре од једноставних цисти.

Код пацијената са једноставним јетреним цистама, опште је прихваћено да њихово лапароскопско уклањање нуди најбољу равнотежу између ефикасности и сигурности. Како пацијенти са полицистичном болести јетре треба да се лече, остаје и даље мање јасно јер су стопе неуспеха за њихово лапароскопско уклањање и фенестрацију високе. Ресекција јетре, иако ефикаснија, носи веће ризике. Третирање хидатидних цисти и даље је контроверзно. Како се у литератури наводи, из више искуства, индикације за ПАИР (пункција, аспирација, ињекција, реаспирација) у односу на операцију су ограничене.

Епидемиологија

Прецизна преваленција и учесталост циста на јетри није позната, јер већина не изазива симптоме; међутим, процењено је да се цисте јетре јављају код око 5% популације.^[1]

Не више од 10-15% ових пацијената има симптоме који указују на цисту јетре.

Цисте јетре се обично дијагностикују као случајни налаз на радиолошком снимању или током лапаротомије због других болести.^[2]

Врсте цистичних лезија јетре

Цистичне лезије јетре укључују следеће цистичне облике — једноставне цисте, полицистичне болести јетре, хидатидне (паразитне) цисте, цистичне туморе, апсцес јетре. Ова стања се обично могу разликовати на основу клиничке слике, клиничке анамнезе и радиографског налаза лезије. Дукталне цисте, холедохалне цисте и Царолијева болест, разликују се од осталих цисти јетре које настају из жучних водова и неће бити приказане у овом чланку.

Једноставне цисте јетре

Узрок једноставних јетрених циста није познат, али се верује да су конгениталне. Цисте су обложене епителом билијарног типа, можда су резултат прогресивне дилатације билијарних микрохамартома.

Будући да ове цисте ретко садрже жуч, тренутна хипотеза је да микрохартоми не успевају да развију нормалне везе са билијарним стаблом. Типично, флуид унутар цисте има састав електролита који опонаша плазму, док су жуч, амилаза и леукоцити одсутни.

Како једноставна цист стално излучује течност из епителне слузокоже цисте, аспирација иглом једноставних циста, као облик терапије, није успешна, а рецидив је нормална појава.^[3]

Вишеструке цисте јетре

Вишеструке цисте јетре јављају у оквиру болести означене под називом полицистична болест јетре (ПЦЛД). Ова болест је конгениталана и обично је повезан са аутосомно доминантном полицистичном бубрежном болести (АД-ПКД).

Мутације гена код ових пацијената су идентификоване у генима ПКД1 и ПКД2. Повремено се ПЦЛД јавља и у одсуству полицистичне болести бубрега (ПКД). Код ових пацијената је идентификован трећи ген, протеин киназа C супстрат 80К-Х (ПРКЦСХ). Упркос овим разликама у генотипу, пацијенти са ПЦЛД су слични фенотипски.^[4]

Код пацијената са полицистичном болести бубрега (ПКД), цисте бубрега обично претходе цисти јетре. ПКД често резултује инуфицијенцијом бубрега, док је циста јетра само ретко су повезана са фиброзом јетре и инсуфицијенцијом јетре.

Паразитне цисте (цистична ехинококоза) јетре

Паразитне или хидатидне цисте узроковане заразом — паразитом Ецхиноцоццус гранулосус. Овај паразит се налази широм света, али је посебно чест у подручјима узгоја оваца и стоке.

Одрасла тракавица живи у органима за варење месоједа, као што су пси или вукови. Јаја се елиминишу столицом и нехотице их уносе средњи домаћини, као што су овце, стока или људи. Ларве јаја нападају зид црева и мезентеричне крвне судове средњег домаћина, и циркулацијом доспевају до јетре.

У јетри, ларве расту и постају цистичне. Хидатидна циста развија спољашњи слој инфламаторног ткива и унутрашњу герминалну мембрану која производи ћерке цисте.

Када месоједи прогутају уаражену јетру средњег домаћина, из циста кћери се ослобађају паразити у танком цреву и прерастају у одрасле црве, чиме се завршава животни циклус црва.^[5]^[6]

Цистични тумори јетре

Тумори јетре са централном некрозом визуелизовани на снимања често се погрешно дијагностикују као цисте јетре, јер су праве интрахепатичне неопластичне цисте јетре јако ретке.^[7]

Узрок цистаденома и цистаденокарцинома је непознат, али они могу представљати пролиферацију абнормалних аналога ембриона жучне кесе или билијарног епитела. Ови цистиĉни тумори су оивичени кубоидним или стубичастим ћелијама и окружени су стромом оваријума. Цистаденом је премалигна лезија са неопластичном трансформацијом у цистаденокарцином са тубулопапиларном архитектуром и инвазијом базалне мембране.

У ретроспективној студији, Ким и сарадниици су истражили вредности квантитативног мапирања боје уфракције јетреног артеријског појачања (АЕФ) као методу за откривању хепатоцелуларног карцинома (ХЦЦ).^[8] Истраживачи су утврдили да када се мапирање боја анализиране у комбинацији са вишеслојним скенирањем компјутеризованом томографијом (ЦТ), средња осетљивост за детекцију ХЦЦ-а достигла је 88,8%, у поређењу са 71,7% осјетљивости за ХЦЦ детекцију кориштењем само вишеслојних ЦТ скенирања.

Апсцес јетре

Јетрени апсцеси могу бити амебијазни или бактеријског порекла.

Паразитски или амебијазни

Ентамоеба хистолyтица је патоген узрочник код амебијазног апсцеса. Добија се од хране или воде која је контаминирана ларвама амебе у стадијем паразитарне цисте. Амебијаза обично напада само црево, али може доспети у мезентеричне венуле што доводи до апсцеса јетре. Његов једини домаћин је човек.

Гнојниили пиогени

Пиогени апсцеси могу бити резултат инфламације, али су најчешће узроковани узлазним холангитисом током билијарне опструкције. Изоловани микроорганизми најчешће потичу из цревне флоре. Остали путеви контаминације укључују порталну вену и јетрену артерију.

Пацијенти са интраабдоминалним инфекцијама такоже могу развиити пиогени апсцес јетре након ширења бактерија кроз портални венски систем. Хематогено ширење преко јетрене артерије код пацијената са септикемијом је ретко.

Прогноза

У неколико малих студија, код пацијената подвргнутих лапароскопском отклањању једноставних цисти јетре пријављена је стопа излечења од 90% или више. Док већина аутора наводи побољшање квалитета живота код скоро свих болесника након уклањања цисте.Т^[9]

Међутим болесници са полицистичном болешћу јетре (ПЦЛД) након операције имају нижу стопу излечења (39-78%)

Види још

Извори

^ Дарадкех С., Ел-Мухтасеб Х., Фарах Г., Сроујиех А.С., Абу- Кхалаф M (2007). „Предицторс оф морбидитy анд морталитy ин тхе сургицал манагемент оф хyдатид цyст оф тхе ливер”. Лангенбецкс Арцх Сург. 392: 35—39.
^ Поулосе БК, Холзман MD. Тхе сплеен. Ин: Тоwнсенд CM, Беауцхамп РД, Еверс БМ, Маттоx КЛ, едс. Сабистон Теxтбоок оф Сургерy. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 56.
^ Yан-Хонг Ф, Лин-Xуе Q, Хаи-Ма Г, Qинг З, Yу Г, Xиангдонг Х (август 2012). „Сцлеротхерапy оф симпле хепатиц цyстс бy репеатед аспиратион анд алцохол инстиллатион”. Турк Ј Гастроентерол. 23 (4): 359—65. .
^ * Онори, П.; Францхитто, А.; Манцинелли, Р.; et al. (април 2010). „Polycystic liver diseases”. Dig Liver Dis. 42 (4): 261—271. .
^ Djuricic, S. M.; Grebeldinger, S; Kafka, D. I.; Djan, I; Vukadin M; Vasiljevic ZV (јун 2010). „Cystic echinococcosis in children - the seventeen-year experience of two large medical centers in Serbia”. Parasitol Int. 59 (2): 257—61. .
^ Ernest E, Nonga HE, Kynsieri N, Cleaveland S. A retrospective survey of human hydatidosis based on hospital records during the period 1990-2003 in Ngorongoro, Tanzania. Zoonoses Public Health. 2010 Dec. 57 (7-8):e124-9.
^ Kneuertz, P. J.; Marsh, J. W.; de Jong MC, Covert K, Hyder O, Hirose K; et al. (август 2012). „Improvements in quality of life after surgery for benign hepatic tumors: Results from a dual center analysis”. Surgery. 152 (2): 193—201. .
^ Kim, K. W.; Lee, J. M.; Klotz, E.; et al. (фебруар 2009). „Quantitative CT color mapping of the arterial enhancement fraction of the liver to detect hepatocellular carcinoma”. Radiology. 250 (2): 425—34. .
^ aylor B.R.; Langer, B. (1997). „Current surgical management of hepatic cyst disease”. Adv Surg. 31: 127—148. .

Literatura

Damiani MF, Carratù P, Tatò I, Vizzino H, Florio C, Resta O (септембар 2012). „Recurrent pulmonary embolism due to echinococcosis secondary to hepatic surgery for hydatid cysts”. J Comput Assist Tomogr. 36 (5): 534—5.
Kim, K. W.; Lee, J. M.; Klotz, E.; et al. (фебруар 2009). „Quantitative CT color mapping of the arterial enhancement fraction of the liver to detect hepatocellular carcinoma”. Radiology. 250 (2): 425—34.
Kneuertz, P. J.; Marsh, J. W.; de Jong MC, Covert K, Hyder O, Hirose K; et al. (август 2012). „Improvements in quality of life after surgery for benign hepatic tumors: Results from a dual center analysis”. Surgery. 152 (2): 193—201.
Morino M, De Giuli M, Festa V, Garrone C (фебруар 1994). „Laparoscopic management of symptomatic nonparasitic cysts of the liver”. Indications and results. Annals of Surgery. 219 (2): 157—64.
Hansen, P.; Bhoyrul, S.; Legha, P.; et al. (јануар 1997). „Laparoscopic treatment of liver cysts”. J Gastrointest Surg. 1 (1): 53—47. .
Fabiani P, Mazza D, Toouli J, Bartels AM, Gugenheim J, Mouiel J (март 1997). „Laparoscopic fenestration of symptomatic non-parasitic cysts of the liver”. British Journal of Surgery. 84 (3): 321—2.
Martin, I. J.; McKinley, A. J.; Currie EJ; Holmes, P; Garden, O. J. (август 1998). „Tailoring the management of nonparasitic liver cysts”. Annals of Surgery. 228 (2): 167—72.
Katkhouda N, Hurwitz M, Gugenheim J, Mavor E, Mason RJ, Waldrep DJ; et al. (април 1999). „Laparoscopic management of benign solid and cystic lesions of the liver”. Annals of Surgery. 229 (4): 460—6.
Zacherl J, Scheuba C, Imhof M, Jakesz R, Függer R (јануар 2000). „Long-term results after laparoscopic unroofing of solitary symptomatic congenital liver cysts”. Surg Endosc. 14 (1): 59—62.
Fiamingo P, Tedeschi U, Veroux M, Cillo U, Brolese A, Da Rold A; et al. (април 2003). „Laparoscopic treatment of simple hepatic cysts and polycystic liver disease”. Surg Endosc. 17 (4): 623—6.
Robinson, T. N.; Stiegmann, G. V.; Everson, G. T. (јануар 2005). „Laparoscopic palliation of polycystic liver disease”. Surg Endosc. 19 (1): 130—2.
Konstadoulakis, M. M.; Gomatos, I. P.; Albanopoulos, K; Alexakis, N.; Leandros, E. (јануар 2005). „Laparoscopic fenestration for the treatment of patients with severe adult polycystic liver disease”. Am J Surg. 189 (1): 71—5.
Fabiani P, Iannelli A, Chevallier P, Benchimol D, Bourgeon A, Gugenheim J (мај 2005). „Long-term outcome after laparoscopic fenestration of symptomatic simple cysts of the liver”. British Journal of Surgery. 92 (5): 596—7.
Mazza, O. M.; Fernandez, D. L.; Pekolj, J.; et al. (децембар 2009). „Management of nonparasitic hepatic cysts”. J Am Coll Surg. 209 (6): 733—9.
Amendolara M, Bucca D, Barbarino C, Romano MF, Marino G, Zucchelli M, et al. Surgical management of symptomatic simple hepatic cysts. G Chir. 2012 Jan-Feb. 33(1—2):17-20.
Gall, T. M.; Oniscu, G. C.; Madhavan, K.; et al. (2009). „Сургицал манагемент анд лонгтерм фоллоw-уп оф нон-параситиц хепатиц цyстс”. ХПБ (Оxфорд). 11 (3): 235—41.
Сцхнеллдорфер, Т.; Торрес, V. Е.; Закариа, С.; et al. (јул 2009). „Polycystic liver disease: a critical appraisal of hepatic resection, cyst fenestration, and liver transplantation”. Annals of Surgery. 250 (1): 112—8.
Akbulut, S.; Senol, A.; Sezgin, A.; et al. (фебруар 2010). „Radical vs conservative surgery for hydatid liver cysts: experience from single center”. World J Gastroenterol. 16 (8): 953—9.
Delis, S. G.; Bakoyiannis, A.; Karakaxas, D.; et al. (2009). „Хепатиц паренцхyма ресецтион усинг стаплинг девицес: пери-оперативе анд лонг-терм оутцоме”. ХПБ (Оxфорд). 11 (1): 38—44.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Дарадкех С., Ел-Мухтасеб Х., Фарах Г., Сроујиех А.С., Абу- Кхалаф M (2007). „Предицторс оф морбидитy анд морталитy ин тхе сургицал манагемент оф хyдатид цyст оф тхе ливер”. Лангенбецкс Арцх Сург. 392: 35—39.

[2] Поулосе БК, Холзман MD. Тхе сплеен. Ин: Тоwнсенд CM, Беауцхамп РД, Еверс БМ, Маттоx КЛ, едс. Сабистон Теxтбоок оф Сургерy. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 56.

[3] Yан-Хонг Ф, Лин-Xуе Q, Хаи-Ма Г, Qинг З, Yу Г, Xиангдонг Х (август 2012). „Сцлеротхерапy оф симпле хепатиц цyстс бy репеатед аспиратион анд алцохол инстиллатион”. Турк Ј Гастроентерол. 23 (4): 359—65. .

[4] * Онори, П.; Францхитто, А.; Манцинелли, Р.; et al. (април 2010). „Polycystic liver diseases”. Dig Liver Dis. 42 (4): 261—271. .

[5] Djuricic, S. M.; Grebeldinger, S; Kafka, D. I.; Djan, I; Vukadin M; Vasiljevic ZV (јун 2010). „Cystic echinococcosis in children - the seventeen-year experience of two large medical centers in Serbia”. Parasitol Int. 59 (2): 257—61. .

[6] Ernest E, Nonga HE, Kynsieri N, Cleaveland S. A retrospective survey of human hydatidosis based on hospital records during the period 1990-2003 in Ngorongoro, Tanzania. Zoonoses Public Health. 2010 Dec. 57 (7-8):e124-9.

[7] Kneuertz, P. J.; Marsh, J. W.; de Jong MC, Covert K, Hyder O, Hirose K; et al. (август 2012). „Improvements in quality of life after surgery for benign hepatic tumors: Results from a dual center analysis”. Surgery. 152 (2): 193—201. .

[8] Kim, K. W.; Lee, J. M.; Klotz, E.; et al. (фебруар 2009). „Quantitative CT color mapping of the arterial enhancement fraction of the liver to detect hepatocellular carcinoma”. Radiology. 250 (2): 425—34. .

[9] ylor B.R.; Langer, B. (1997). „Current surgical management of hepatic cyst disease”. Adv Surg. 31: 127—148. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]