Цистометрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Цистометрија
Пример цистометрограма
ИЦД-9-CM89.22

Цистометрија или цистометрограм (ЦМГ) је уродинамска метода мерења у медицини којом се мери однос притисак-волумен у бешиц. На основу добијене разлика притисака током пуњења мокраћне бешике.[1] испитују се обе фазе микције, фаза сакупљања мокраће и фаза мокрења у циљу постављања праве дијагнозе и предузимања ефективног лијечења.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Цистометрограм је установљена у 20. веку кориштењем инкременталног пуњења и интермитентног мерења притиска преко воденог манометра. Међутим, са открићем поузданих претварача притиска, који омогућавају континуирано мерење притиска током пуњења њихова употреба је постала уобичајена.

Индикације[уреди | уреди извор]

Цистометријска анализа се користи за процену:[3]

  • капацитета мокраћне бешике
  • контрактилне способности мокраћне бешике[4]
  • пацијенатаових способности да контролише рад мокраћне бешике.
  • времена потребног пацијенту да почине да мокри
  • времена потребног пацијенту да испразни бешику

Тиме она помаже у одређивању извора уринарних проблема и ефикасно искључује примарну дисфункцију мокраћне бешике.[5][6]

Ова метода се користи и као компонента за дијагностику различитих поремећаја, укључујући и инфекције уринарног тракта, мултиплу склерозу, мождани удар, повреду кичмене мождине, опструкцију уретре и хиперактивну мокраћну бешику.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Због ризик од погоршања инфекција уринарног тракта, процедура је контраиндикована код сваког пацијента са активном инфекцијом мокраћног система тракта, јер резултати могу бити искривљени а инфекција се може проширити и довести и до сепсе.

Начин извођења[уреди | уреди извор]

Након што се пацијент постави у лежећи положај, кроз мокраћну цев, у бешику се уводи танка цевчица (катетер) пречника око 3 мм, док се још тањи катетер са балончићем на врху умеће кроз анус у дебело црево. Након пласирања катетера, пацијент се поставља у положај према потребама испитивања (лежећи, седећи, стојећи).[7]

Затим се мокраћну бешика пуни током 20-30 минута. Током пуњења, симултано се мере притисци у бешици и дебелом цреву.

Анализом измерених притисака долази се до значајних података за процјену стања бешику. Понекад је потребно поновити пуњење бешику и више пута бешике ако резултати мерење не дају поуздане резултате

Цистометрограм који показује високе фреквенцију осцилације карактеристичне за избацивање течности из бешике пацова

Током извођења теста могу се јавити одређене нелагодности, као што су:[8]

  • Осећај препуњености мокраћне бешике
  • Мучнина
  • Бол у бешици
  • Знојење
  • Хитна потреба за мокрењем

Резултати[уреди | уреди извор]

Примарни резултат цистометријске анализе је цистометрограм. X-оса је запремина течности, а Y-оса је интралуминални притисак бешике. Код здравих пацијентима, дијаграм је са низом шиљака чији локални минимуми формирају нелинеарну криву налик кривој експоненцијалног раста. Пикови одговарају контракцијама бешике и повезани су са рефлексом мокрења.[9]

Код нормалних пацијената, првих пар стотина милилитара протока урина је са минималним почетним притиском. Повећани притисак је неопходан да би се евакуисало 200-300 милилитара урина. Осим тога, притисак који је потребан да се избаци додатни урин нагло расте.[10]

Ненормални резултати могу бити последица:[11]

  • Повећања простате
  • Мултипле склерозе
  • Хипоерактивне мокраћне бешике
  • Смањеног капацитета мокраћне бешике
  • Повреда кичмене мождине
  • Инфекције уринарног тракта

Грешке при цистометрији[уреди | уреди извор]

Како се ради о нефизиолошком процесу, у страног медија, коришћење катетера, сам чин испитивања, омогућавају појаву грешке при цистометрији. Можемо их подијелити на_

Грешке мерења

Грешке при мјерењу најчешће су последица прекида везе између катетера и претварача притиска, због чега је потребно често понављати налог да се пацијент накашље. Препорука је да се на сваких минут понови налог. На тај начин испитивач прати испуњеност система и сваку промену која се одржава променом у крви.

Физиолошке грешке

Физиолошке грешке су резултат појединачних или вишестурких контракција ректума, током којих долази до промена у криви детрусора што може погрешно да се протумачи као нестабилност детрусора.[9]

Ризици[уреди | уреди извор]

Као и код сваке катетеризације, примарни ризик је инфекција мокраћних путева.[12] Такође постоји и могућност јатрогено изаване трауме мокраћне бешике и мокраћне цеви, што може довести до хематурије (нашта указује појава крви у мокраћи).[13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цyстометриц студy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  2. ^ Нитти V, Бруцкер БМ. Уродyнамиц анд видеоуродyнамиц евалуатион оф воидинг дyсфунцтион. Ин: Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Партин АW, Петерс ЦА, едс. Цампбелл-Wалсх Урологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 73.
  3. ^ „Цонсидератионс Ин:Цyстометриц студy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  4. ^ „Цистометрија Дијагностичке Методе у Урологији | Глобал Царе Сургерy” (на језику: српски). 14. 8. 2016. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  5. ^ Yеунг ЦК, Yанг С С-D, Хоебеке П. Девелопмент анд ассессмент оф лоwер уринарy трацт фунцтион ин цхилдрен. Ин: Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Партин АW, Петерс ЦА, едс. Цампбелл-Wалсх Урологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 136.
  6. ^ „Цистометрија”. Уродинамик. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  7. ^ „Хоw тхе Тест ис Перформед Ин; Цyстометриц студy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  8. ^ „Хоw тхе Тест wилл Феел Ин: Цyстометриц студy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  9. ^ а б Гуyтон, Артхур C.; Халл, Јохн Е. (2006). Теxтбоок оф Медицал Пхyсиологy. Пхиладелпхиа: Елсевиер Саундерс. стр. 312. ИСБН 978-0-7216-0240-0. 
  10. ^ Кирбy АЦ, Лентз ГМ. Лоwер уринарy трацт фунцтион анд дисордерс: пхyсиологy оф мицтуритион, воидинг дyсфунцтион, уринарy инцонтиненце, уринарy трацт инфецтионс, анд паинфул бладдер сyндроме. Ин: Лобо РА, Герсхенсон ДМ, Лентз ГМ, Валеа ФА, едс. Цомпрехенсиве Гyнецологy. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 21.
  11. ^ „Wхат Абнормал Ресултс Меан Ин: Цyстометриц студy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  12. ^ Фоxман, Бетсy; Броwн, Патрициа (2003). „Епидемиологy оф уринарy трацт инфецтионс”. Инфецтиоус Дисеасе Цлиницс оф Нортх Америца. 17 (2): 227—241. ИССН 0891-5520. дои:10.1016/с0891-5520(03)00005-9. 
  13. ^ Хигасхихара Е,; Нисхиyама Т,; Хорие С, (2008). „Хематуриа: дефинитион анд сцреенинг тест метходс.”. Инт Ј Урол. 15 (4): 281—4. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).