Хематурија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хематурија
MicroHematuria.JPG
Микрохематурија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Нефрологија
Урологија
ICD-10 N02, R31
ICD-9-CM 599.7, 791.2
DiseasesDB 19635
MedlinePlus 003138
eMedicine ped/951
Patient UK Хематурија
MeSH D006417

Хематурија један од симптома болести, који се карактерише појавом црвене или црвенкасто браон боје мокраће због појаве крви (еритроцита) у мокраћи.[1] У односу на број еритроцита у мокраћи хематурија може бити микро и макроеритроцитурија (макроскопска хематурија). Како црвена или црвенкасто браон боја мокраће може настати због: хемоглобина или хемоглобина у мокраћи, порфирије (већине облика), хране (нпр. цвекле, рабарбара, понекад прехрамбених боја), лекова (најчешће феназопиридин, дифенилхидантоини, метилдопа, фенацетин, фенолфталеина, фенотиазин, итд), тек на основу лабораториских прегледа, а не на основу боје мокраће, може се са сигурношћу констатовати хематурија.[2][3]

Хематурија се никако не сме занемарити. Њена појава најчешће захтева хитно уролошко испитивање, јер може бити знак присуства уролошког малигнитета.[4] Ретко је такве природе да доводи до хеморагичког шока, али уколико траје дуго и није адекватно и правовремено лечена, може изазвати секундарну анемију.[5]

Етиологија[уреди]

Као могући узроци хематурије наводе се:[6][7]

Примарна хематурија

Ова врсте хематурије изазвана је патолошким променама у самом мокраћном систему и може бити узроковане:

  • Урођеним или стеченим аномалијама бубрега,[8]
  • Урођеним или стеченим обољењима крвних судова бубрега,
  • Калкулозом бубрега и мокраћних путева,
  • Примарним гломерулонефритисом и секундарним гломерулопатијама,[9]
  • Запаљењем мокраћних путева, укључујући и туберкулозу (урогенитална туберкулоза не ретко даје микрохематурију - повећан број свежих еритроцита у седименту мокраће, уместо макроскопске хематурије).
  • Неоплазмама бубрага и мокраћних путева.
  • Повреде урогениталног система
Секундарна хематурија

Узроци секундарне хематурије су бројни:

  • Хематолошка обољења (хемофилија, тромбоцитопенија, српаста анемија, таласемија)
  • Кардиоваскуларна обољења (декомпензација срца, тромбоемболијска болест)
  • Гастроентеролошка обољења (цироза јетре, холестазна колика, апендицитис, перитонитис)
  • Токсоалергијске реакције.

Патофизиологија[уреди]

Еритроцити (односно крв) могу доспети у мокраћу из било ког дела мокраћног система - почев од бубрега преко сабирног система и мокраћовода, простате код мушкараца, до мокраћне бешике и уретре.

Уколико је крварење присутно на почетку млаза мокраће (иницијална хематурија), она указује на лезију локализовану у уретри. Уколико је млаз крвав при крају мокрења (терминална хематурија) лезија је вероватно лоцирана у пределу простате, задње уретре или бешичног врата. Када је комплетно измокрена количина мокраће крвава при микција (тотална хематурија), разлог је вероватно смештен изнад нивоа бешике (уретера, бубрези). Посебан облик тзв. каприциозна хематурија (јавља се и нестаје без правила) и најчешће може да буде знак малигнитета.[10]

Клиничка слика[уреди]

Хематурија се може клинички манифестовати као:

Макроскопска хематурија, која је видљива голим оком. Макроскопска хематурија се карактерише смеђом или црвеном бојом мокраће, које не мора увек бити знак појаве еритроцита у урину (може се јавити после поједине врсте хране, нпр. цвекла).

Микроскопска хематурија, која није видљива глим оком већ само микроскопским прегледом мокраће. Како хематурија може бити; инцидентна (после трауме, тежак физички рад), интермитентна (код калкулозе, инфекције уринарних путева) или стална (код паренхимских обољења бубрега), у клиничкој слици најчешће доминирају знаци и симптоми болести, у којима је хематурија само један од пратећих симптома.[11]

Дијагноза[уреди]

Хематурија: изглед мокраће код повреде бубрега

Важани податаци о узроку хематурије добијају се на основу: анамнезе, клиничке слике, физичког прегледа, лсборатријских анализа и имиџинг тестова.

Анамнеза

У анамнези болесника са хематуријом, постоји удруженост са болом. Безболна хематурија упућује на малигнитета, док болна хематурија указује на камен у бубрежном системау.

Физички преглед

Овај преглед обухвата; палпацију и перкусију бубрега, ректални туше код мушкараца и гинеколошки преглед код жена.

Међу виталним знацима треба тражити температуру и хипертензију.

На срцу аускултацијом треба тражити шумове (који указују на ендокардитис).

У трбуху палпацијом треба тражити тумефакције. Обавезно треба обавити дубоку лумбалну палпацију и тражити присуство бол. У мушкараца дигиторекталним прегледом терба утврдити повећање простате, чворовитост и бол.

На лицу и екстремитетима треба тражити едем (који указује на болест гломерула) а на кожи осип (који указују на васкулитис, лупус итд).

Лаобарторијске анализе
  • Ове анализе обухватају поред стандардних анализа крви и мокраће.[12]
  • Патохистолошки преглед биопсијом узетих узорака бубрега.[13]
Имиџинг тестови

Од имиџинг тестова најшеће се користи нативна графија уротракта, уретропијелографије, МСЦТ урографија, артериографија бубрежног система.

Цистоскопију је обично потребно применити само код болесника старијих од 50 година, или код млађих болесника са факторима ризика за рак.

Диференцијална дијагноза[уреди]

Диференцијална дијагноза хематурије је јако опширниа и компликована,[14] јер разлози за појаву крви у мокраћи уопште не морају да буду уролошке етиологије, већ нефролошка или васкуларне природе:

  • Хематурија може да буде симптом код системских обољења (аутоимуне или реуматске етиологије),
  • Хередитамрна оптерећења (ензимски дефекти, хематолошке аномалије),
  • Хемолитички процеси,
  • Хемоглобинурија
  • Већина гломерулонефритиса може клинички да се манифестује хематуријом.
  • Хематурија после физичког оптерећења, која не представља знак болести нити потребу за болничким лечењем.

Постоје и ситуације када је мокраћа црвена, али не због присуства крви, већ због исхране намирницама које садрже фенолфталеин или родамин Б, или уноса куваних јела, колача сокова, освежавајућих пића. То се често дешава код деце.[15]

Терапија[уреди]

Терапија хематурије зависи од етиолошког фактора који је изазвавао,[16] и зато он мора да буде уклоњен, нарочито ако је реч о тумору.

Поред циљаног лечења атиолошког узрока хематурије, може да се сроводи и симптоматска терапија:

  • Надокнада крви, течности, електролита,
  • Примена аналгетика (ако је присутан бол).
  • Антибиотици (само уколико је разлог хематурије уроинфекција)
  • Хигијенско дијететски режим исхране

Извори[уреди]

  1. Higashihara E, Nishiyama T, Horie S, et al. Hematuria: definition and screening test methods. Int J Urol. 2008 Apr. 15(4):281-4.
  2. Gerber GS, Brendler CB. Evaluation of the urologic patient: History, physical examination, and the urinalysis In: Wein AJ, ed. Campbell-Walsh Urology. 10th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 3.
  3. Landry Dw, Bazari H. Approach to the patient with renal disease. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Cecil Medicine. 24th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 116.
  4. Nielsen M, Qaseem A, High Value Care Task Force of the American College of Physicians. Hematuria as a Marker of Occult Urinary Tract Cancer: Advice for High-Value Care From the American College of Physicians. Ann Intern Med. 2016 Jan 26.
  5. Tu WH, Shortliffe LD. Evaluation of asymptomatic, atraumatic hematuria in children and adults. Nat Rev Urol. 2010 Apr. 7(4):189-94.
  6. Seigel M, Lee ML. Hematuria. Semin Arthritis Rheum. 1974. 3:1.
  7. Yadin O. Hematuria in children. Pediatr Ann. 1994 Sep. 23(9):474-8, 481-5.
  8. Kashtan CE. Familial hematuria. Pediatr Nephrol. 2009 Oct. 24(10):1951-8.
  9. D'Amico G. The commonest glomerulonephritis in the world: IgA nephropathy. Q J Med. 1987 Sep. 64(245):709-27.
  10. Crompton CH, Ward PB, Hewitt IK. The use of urinary red cell morphology to determine the source of hematuria in children. Clin Nephrol. 1993 Jan. 39(1):44-9.
  11. Ward JF, Kaplan GW, Mevorach R, et al. Refined microscopic urinalysis for red blood cell morphology in the evaluation of asymptomatic microscopic hematuria in a pediatric population. J Urol. 1998 Oct. 160(4):1492-5.
  12. Ward JF, Kaplan GW, Mevorach R, et al. Refined microscopic urinalysis for red blood cell morphology in the evaluation of asymptomatic microscopic hematuria in a pediatric population. J Urol. 1998 Oct. 160(4):1492-5.
  13. Feld LG, Stapleton FB, Duffy L. Renal biopsy in children with asymptomatic hematuria or proteinuria: survey of pediatric nephrologists. Pediatr Nephrol. 1993 Aug. 7(4):441-3.
  14. Meyers KE. Evaluation of hematuria in children. Urol Clin North Am. 2004 Aug. 31(3):559-73.
  15. Roy S 3rd. Hematuria. Pediatr Rev. 1998 Jun. 19(6):209-12; quiz 213.
  16. Samuel S, Bitzan M, Zappitelli M, et al. Canadian Society of Nephrology Commentary on the 2012 KDIGO clinical practice guideline for glomerulonephritis: management of nephrotic syndrome in children. Am J Kidney Dis. 2014 Mar. 63(3):354-62.

Литература[уреди]

  • Phillips D. Clinical Guideline on Hematuria Released by ACP. Medscape Medical News. Available at [1]. January 28, 2016; Accessed: February 8, 2016.
  • Tu WH, Shortliffe LD. Evaluation of asymptomatic, atraumatic hematuria in children and adults. Nat Rev Urol. 2010 Apr. 7(4):189-94.
  • Quigley R. Evaluation of hematuria and proteinuria: how should a pediatrician proceed?. Curr Opin Pediatr. 2008 Apr. 20(2):140-4.
  • Diven SC, Travis LB. A practical primary care approach to hematuria in children. Pediatr Nephrol. 2000 Jan. 14(1):65-72.
  • Dodge WF, West EF, Smith EH, Bruce Harvey 3rd. Proteinuria and hematuria in schoolchildren: epidemiology and early natural history. J Pediatr. 1976 Feb. 88(2):327-47.
  • Friedlander DF, Resnick MJ, You C, Bassett J, Yarlagadda V, Penson DF, et al. Variation in the intensity of hematuria evaluation: a target for primary care quality improvement. Am J Med. 2014 Jul. 127 (7):633-640.e11.
  • Cruz CC, Spitzer A. When you find protein or blood in the urine. Contemp Pediatr. 1998. 15:89-109.
  • Cybulsky AV, Walsh M, Knoll G, Hladunewich M, Bargman J, Reich H, et al. Canadian Society of Nephrology Commentary on the 2012 KDIGO clinical practice guideline for glomerulonephritis: management of glomerulonephritis in adults. Am J Kidney Dis. 2014 Mar. 63(3):363-77.
  • D'Amico G. The commonest glomerulonephritis in the world: IgA nephropathy. Q J Med. 1987 Sep. 64(245):709-27.
  • Emancipator SN, Gallo GR, Lamm ME. IgA nephropathy: perspectives on pathogenesis and classification. Clin Nephrol. 1985 Oct. 24(4):161-79.
  • Feld LG, Waz WR, Perez LM, Joseph DB. Hematuria. An integrated medical and surgical approach. Pediatr Clin North Am. 1997 Oct. 44(5):1191-210.
  • Kalia A, Travis LB, Brouhard BH. The association of idiopathic hypercalciuria and asymptomatic gross hematuria in children. J Pediatr. 1981 Nov. 99(5):716-9.
  • Kincaid-Smith P, Fairley K. The investigation of hematuria. Semin Nephrol. 2005 May. 25(3):127-35.
  • Krieger I, Sargent DA. A postural sign in the sensory deprivation syndrome in infants. J Pediatr. 1967 Mar. 70(3):332-9.
  • Loo RK, Lieberman SF, Slezak JM, Landa HM, Mariani AJ, Nicolaisen G, et al. Stratifying risk of urinary tract malignant tumors in patients with asymptomatic microscopic hematuria. Mayo Clin Proc. 2013 Feb. 88(2):129-38.
  • Sargent JD, Stukel TA, Kresel J, Klein RZ. Normal values for random urinary calcium to creatinine ratios in infancy. J Pediatr. 1993 Sep. 123(3):393-7.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).