Црвено утврђење

Координате: 28° 39′ 21″ Н 77° 14′ 25″ Е / 28.65583° С; 77.24028° И / 28.65583; 77.24028
С Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Комплекс Црвене тврђаве
Назив на званичном списку светске баштине
Поглед на Црвену палату са Лахори капије
Локација Индија
ТипКултурно добро
Критеријумиii, iii, iv
Референца[хттп://wхц.унесцо.орг/ен/лист/231рев 231рев]
Унеско регијаЊу Делхи
Координате
28° 39′ 21″ Н 77° 14′ 25″ Е / 28.65583° С; 77.24028° И / 28.65583; 77.24028
Историја уписа у светску баштину
Упис2007. (? седница)
Угроженостне

Црвено утврђење (хиндуски: लाल क़िला, урду: لال قلعہ, Лал Qила) комплекс је утврђење могулског владара Шаха Џахана[1][2][3] из 16. века у Делхију (Индија). Утврђење је служило као краљевска резиденција могулских владара све до 1857. године када су Британци протерали последњег владара, Бахадура Шаха Зафара.[4] Уписана на Унесков списак места светске баштине у Азији и Оцеанији 2007. године.[5][6]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Црвена тврђава је превод са хиндустанског назива Лāл Qила,[7][8] који је изведен из боје црвених пешчаничних зидова објекта. Као резиденција царске фамилије, тврђава је оригинално била позната као „Благословљена тврђава” (Qила-и-Мубāрак).[9][10] Тврђава у Агри[11][12][13][14] је исто тако позната као Лāл Qила.

Историја[уреди | уреди извор]

Панорама унутарњег дворишта Црвеног утврђења
Накар Кана

Могулски цар Шах Џахан је започео изградњу масивног утврђења 1638. године, а довршена је 10 година касније (1648). Изгледом је Црвена тврђава реорганизовала и задржала интегритет старијег утврђења Салимгар (које је изградио Шех Шах Сури 1546. године), поред које је изграђена. Утврђење се налази уз реку Јамуна која испуњава опкопе који окружују већину њених зидина. Изворно је названа Qila-i-Mubarak („Благословљена утврда”), јер била резиденција краљевске породице, а касније је прозвана „Црвеном” због боје њених зидина од црвеног пешчара.

Црвено утврђење је било жариште средњевековног града Шахјаханабада (Стари Делхи), а њезин план и естетика представљају врхунац креативности Могула који су доживели врхунац за време владавине цара Шаха Џахана. Он је у њу преселио своју престолницу из Агре како би величао своју владавину амбициозним програмом изградње. Касније значајне фазе њеног развоја биле су за време владавине Аурангзеба[15] и каснијих владара.

Дана 11. марта 1783. године, Сики су накратко ушли у Делхијску Црвену тврђаву и заузели Диван-I-Ам (Дворану за пријеме). Задњи могулски цар који је становао у утврђењу је био Бахадур Шах II „Зафар”. Важне физичке промене су спроведене након Индијске побуне 1857. године, након које је постала војно британско утврђење. Чак и након независности, значајан део утврђења је остао под контролом индијске војске до 2003. године.

Данас је Црвено утврђење једна од најпопуларнијих туристичких одредишта у Делхију која привлачи хиљаде посетилаца сваке године. Утврђање је такође и место са којег се премиер Индије обраћа нацији 15. августа, на дан Индијске независности од Британаца.

Одлике[уреди | уреди извор]

Диван-и-Кас
Трем Диван-и-Ама

Црвено утврђење има врло висок ниво уметничког обликовања и декорације, које су синтеза персијске, европске и индијске уметности, а који је резултирао у развоју јединственог, тзв. „Шахџаханског стила” који је врло богат облицима и бојама. Поред тога, Црвено утврђење у Делхију је једна од најважнијих архитектонских комплекса у Индији, који представља дуго раздобље индијске историје и уметности.

Зидови утврђена глатко су обложени црвеним пешчењаком с украсним рељефима, док су горњи делови јаче артикулисани фризовима[16][17][18][19] и изражењим облицима торњева и торњића. Зидине су отворене на два главна портала: Делхијска врата и Врата Лахореа. Врата Лахоре су главни улаз који води до дуге покривене улице базара Чата Човк, чији су зидови обложени постољима за трговине. Чата Човк води до великог отвореног простора који пресеца улица у правцу север-југ, која је изворно делила војне функције утврђења на западу, и део с палатом на његовом истоку. На јужном крају ове улице су Делхијска врата.

У дворишту се налазе најважније грађевине Црвеног утврђења:

  • Диван-и-Кас је квадратна дворана за приватни пријем, потпуно обложена мрамором с великим тремом, и стубовима украшеним цветним резбаријама и инкрустацијама од полудрагог камења. С њене једне стране налазе се приватне просторије цара, док су с друге стране Краљевска купатила (хамам).
  • Западно од хамама се налази џамија Моти Масјид („Бисерна џамија”) која је изграђена 1659. године као приватна џамија цара Аурангзбега. Она је мала четвртаста грађевина с три куполе и тролучним прочељем које се степеништем спушта до дворишта.
  • Два најјужнија павиљона у дворишту су зенане, тј. „женске одаје”: Мумтаз Махал (данс музеј) и велики раскошни Ранг Махал који је славан по позлаћеном своду и мраморном базену.
  • Хајат Бакш Баг („Живототворни врт”) је велики формални врт који пресецају два унакрсана канала. На две стране има по павиљон, а у његовом средишту је посљедњи могулски владар изградио трећи.
  • Нахр-и-Бехишт („Рајски поток”) је континуирани канал с водом који повезује приватне просторије краљевске породице иза престоља. Он се опскрбљује водом из реке Јамун кроз североисточни угаони торањ утврђења, Шах Бурј („Шахов торањ”).
  • Иза делхијских врата налази се још једно двориште с павиљоном Диван-и-Аам који је служио као дворана за јавни пријем. Његови стубови на трему су осликани златом, а златна и сребрна преграда је делила јавни простор од престоља у облику украшеног балкона (јарока).
  • Украсни стубови у утврђењу
    Украсни стубови у утврђењу
  • Моти Масјид
    Моти Масјид
  • Ранг Махал
    Ранг Махал
  • Ранг Махал изнутра
    Ранг Махал изнутра
  • Престоље у Диван-и-Аму
    Престоље у Диван-и-Аму

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Схујауддин, Мохаммад; Схујауддик, Разиа (1967). Тхе Лифе анд Тимес оф Ноор Јахан (на језику: енглески). Лахоре: Цараван Боок Хоусе. стр. 121. ОЦЛЦ 638031657. 
  2. ^ Неципоğлу, Гüлру, ур. (1994). Муqарнас : ан аннуал он Исламиц арт анд арцхитецтуре. 11. Леиден, Нетхерландс: Е.Ј. Брилл. стр. 143. ИСБН 978-90-04-10070-1. 
  3. ^ Фенецх, Лоуис Е. (2014). „Тхе Еволутион оф тхе Сикх Цоммунитy”. Ур.: Сингх, Пасхаура; Фенецх, Лоуис Е. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Сикх Студиес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 46. ИСБН 978-0-19-969930-8. „Јахангир'с сон, понкуа, беттер кноwн ас тхе емперор Схах Јахан тхе Арцхитецт” 
  4. ^ Мукхерјее, Анисха (03. 06. 2018). „Wхосе форт ис ит анywаy”. Тхе Индиан Еxпресс. 
  5. ^ „Ред Форт Цомплеx”. Wорлд Херитаге Лист. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре. Приступљено 15. 11. 2009. 
  6. ^ „Ред Форт wас десигнатед а УНЕСЦО Wорлд Херитаге Сите ин 2007”. Лонелy Планет. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 04. 08. 2012. 
  7. ^ „qила | Меанинг оф qила ин Енглисх бy Схабдкосх Енглисх Хинди Дицтионарy”. Схабдкосх Дицтионарy |. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  8. ^ „qила | Дефинитион оф qила ин Енглисх бy Оxфорд Дицтионариес”. Оxфорд Дицтионариес | Енглисх. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 03. 04. 2018. 
  9. ^ Спеллман, Wиллиам M. 1000–2000 (01. 04. 2004). Монарцхиес. Реактион Боокс. ИСБН 978-1-86189-087-0. Приступљено 05. 08. 2012. 
  10. ^ Киа, Мехрдад; Оакес, Елизабетх Х. (01. 11. 2002). Социал Сциенце Ресоурцес ин тхе Елецтрониц Аге. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-1-57356-474-8. Приступљено 05. 08. 2012. 
  11. ^ „Агра Форт”. www.тајмахал.гов.ин. Приступљено 2022-02-23. 
  12. ^ „Агра Форт - Wорлд ХеритагеЦентре”. УНЕСЦО.ОРГ. Архивирано из оригинала 17. 7. 2010. г. Приступљено 26. 12. 2019. 
  13. ^ Каур, Гурмеет; Сингх, Сакоон Н.; Ахуја, Анувиндер; Сингх, Ноор Дасмесх (24. 5. 2020). Натурал Стоне анд Wорлд Херитаге: Делхи-Агра, Индиа. ЦРЦ Пресс. стр. 84. ИСБН 9781000040692. 
  14. ^ еxплорер, тхе индиа. „Агра Форт: А Глимпсе инто Мугхал Сплендор”. тхе индиа еxплорер. нисхи. Приступљено 3. 7. 2023. 
  15. ^ „Томб оф Аурангзеб” (ПДФ). АСИ Аурангабад. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 9. 2015. г. Приступљено 21. 3. 2015. 
  16. ^ Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 
  17. ^ Сенсенеy, Јохн Р. (2021-03-01). „Тхе Арцхитецтурал Оригинс оф тхе Партхенон Фриезе”. Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс (на језику: енглески). 80 (1): 12—29. ИССН 0037-9808. дои:10.1525/јсах.2021.80.1.12. 
  18. ^ Цоттерилл, Хенрy Бернард (1913). Анциент Грееце: А Скетцх оф Итс Арт, Литературе & Пхилосопхy Виеwед ин Цоннеxион wитх Итс Еxтернал Хисторy фром Еарлиест Тимес то тхе Аге оф Алеxандер тхе Греат (на језику: енглески). Георге Г. Харрап & Цомпанy. 
  19. ^ „Партхенон Фриезе”. www.мцах.цолумбиа.еду. Приступљено 7. 5. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Црвено утврђење на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crveno_utvrđenje&oldid=27674994”