Cucullia verbasci
| Цуцуллиа вербасци | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Натпородица: | Ноцтуоидеа |
| Породица: | Ноцтуидае |
| Род: | Цуцуллиа |
| Врста: | C. вербасци
|
| Биномно име | |
| Цуцуллиа вербасци | |
| Синоними | |
|
Схаргацуцуллиа вербасци (Линнаеус, 1758) | |
Цуцуллиа вербасци је врста ноћног лептира из породице совица (Ноцтуидае). [1]Распрострањена је од северозападне Африке, широм Европе до Централне Азије.
Биологија и екологија врсте[уреди | уреди извор]
Станиште и биљка хранитељка[2][3][уреди | уреди извор]
С обзиром на велики број типова станишта на којем се врста среће, од којих су многа урбана, Цуцуллиа вербасци се чешће среће у стадијуму гусенице него у стадијуму адулта. Станишта су често отвореног типа, падине и пропланци, кречњачки, шљунковити и песковити терени, ливаде, шумске чистине, осунчана и сува места, баште и паркови у којима расте биљка хранитељка из рода Вербасцум (дивизма). У зависности од доступности и географског подручја, Цуцуллиа вербасци се храни лишћем више врста из овог рода. У баштама широм Европе постоје налази гусеница на летњем јорговану (Буддлеиа давидии).[4][5]
Опис развојних стадијума[6][уреди | уреди извор]
Јаје су бледо-зелена, спљоштена и са многобројним усецима.Полажу се појединачно на основу наличја листа биљке хранитељке. Гусеницу достижу величину око 50мм. Интегумент младих гусеница прекривен је папилозним основама које носе појединачне црне сете. Како се гусеница развија, задобија свој карактеристични образац који чине бела, жута и црна боја, а папилозне основе сета бивају спљоштене што читавој гусеници даје гладак изглед. Главена капсула маркирана је по истом обрасцу као и интегумент. Интензитет маркација подлеже варирању, а могуће је и да гусеница избледи непосредно пред улуткавање. Време излегања из јајета зависи од географског подручја, па се у умереној клими то најчешће дешава у мају. Живе до краја јула. Лутка је најдужи развојни стадијум, смеђе је боје, глатка, и веома добро заштићена улепљеном материјом попут остатака лишћа. Цуцуллиа вербасци може остати у стадијуму лутке по неколико сезона, док сви спољашњи услови не буду задовољавајући.[7]
Одрастање[8][уреди | уреди извор]
Цуцуллиа вербасци има једну генерацију годишње, а адулти лете углавном у априлу и мају. Распон крила је до 50мм. Привлачи их вештачко осветљење. Основна боја предњих крила је смеђа, са тамнијим ободом.[9]
-
-
гусеница пред улуткавање -
гусеница пред улуткавање -
Вербасцум сп. -
-
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Цуцуллиа (Схаргацуцуллиа) вербасци (Линнаеус, 1758) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-11-21.
- ^ „Цуцуллиа вербасци | Алципхрон”. алципхрон.хабипрот.орг.рс. Приступљено 2020-11-21.
- ^ M. Г. Маw. (1980). Цуцуллиа вербасци ан Агент фор тхе Биологицал Цонтрол оф Цоммон Муллеин (Вербасцум тхапсус). Wеед Сциенце, 28(1), 27-30. Ретриевед Новембер 21, 2020, фром http://www.jstor.org/stable/4043159
- ^ Оwен, D. Ф.; Wхитеwаy, W. Р. (1980-02-01). „Буддлеиа давидии ин Бритаин: Хисторy анд девелопмент оф ан ассоциатед фауна”. Биологицал Цонсерватион (на језику: енглески). 17 (2): 149—155. ИССН 0006-3207. дои:10.1016/0006-3207(80)90045-2.
- ^ Wеир, Ј. Јеннер (1870). „XВИИ. Фуртхер обсерватионс он тхе Релатион бетwеен тхе Цолоур анд тхе Едибилитy оф Лепидоптера анд тхеир Ларвœ.”. Трансацтионс оф тхе Роyал Ентомологицал Социетy оф Лондон (на језику: енглески). 18 (3): 337—339. ИССН 1365-2311. дои:10.1111/ј.1365-2311.1870.тб01877.x.
- ^ Брацкенбурy, Јохн (1999-06-01). „Фаст лоцомотион ин цатерпилларс”. Јоурнал оф Инсецт Пхyсиологy (на језику: енглески). 45 (6): 525—533. ИССН 0022-1910. дои:10.1016/С0022-1910(98)00157-7.
- ^ Алба, Цхристина; Хуфбауер, Рутх (2012-12-01). „Еxплоринг тхе потентиал фор цлиматиц фацторс, хербиворy, анд цо-оццурринг вегетатион то схапе перформанце ин нативе анд интродуцед популатионс оф Вербасцум тхапсус”. Биологицал Инвасионс (на језику: енглески). 14 (12): 2505—2518. ИССН 1573-1464. дои:10.1007/с10530-012-0247-4.
- ^ Сингх Крити, Јагбир; А. Дар, Мудасир; Х. Кхан, З. (2014-03-30). „Биологицал анд Таxономиц Студy оф Агрицултураллy Импортант Ноцтуид Пестс оф Касхмир”. Wорлд Јоурнал оф Агрицултурал Ресеарцх. 2 (2): 82—87. ИССН 2333-0643. дои:10.12691/wјар-2-2-8.
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Цуцуллиа Вербасци”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-11-21.