Џенета Аговић
Џенета Аговић (Тутин, 16. марта 1970) феминисткиња и мировна активисткиња, једна од оснивачица прве организације цивилног друштва у Тутину – Импулса.[1]
Оснивањем Импулса, 2000. године, од мировног ангажмана кроз мрежу Жена у црном, и Мреже за приговор савести Србије, Џенета Аговић се бавила низом друштвених питања: фундаменталистичким тенденцијама у друштву, насиљем према женама, питањима безбедности и младих, и са интезивирањем ратова на Блиском Истоку – програмима намењеним мигрантима. Важан фокус њеног ангажмана је и повезивање жена како на локалном и регионалном, тако и на међународном нивоу.[1]
Током пандемије корона вируса ЦОВИД19, 2020. године, Џенета Аговић је прва проговорила и извештавала о драматичном стању у тутинском Дому здравља, у којем је запослена као лаборанткиња.[2][3][4]
Године 2017. мисија ОЕБС-а у Србији ју је прогласила за "личност године“.[5]
Биографија[уреди | уреди извор]
Џенета Аговић је завршила основну школу "Богољуб Чукић“, и у Средњошколском центру за усмерено образовање у Тутину, смер микробиологије.
Као лаборанткиња у тутинском Дому здравља почела је да ради 1994. године.
Активизам[уреди | уреди извор]
Рат и милитаризација друштва током и након ратова у бившој Југославији, определило је Џенету Аговић за мировни активизам – против насиља. Осим учешћа у протестима и кампанајма чији је циљ демилитаризација, и примена Резолуције Савета безбедности ОУН 1325 "Жене, мир и безбедност“, као последица истих ратова и економске девастације, почело је и јачање верског фунадментализма.
Као грађанка Тутина и регије Санџака, Џенета Аговић је била фокусирана и на анализу и фундаметалистичких кретања[6]: "на простору Санџака су присутне радикалне исламске тенденције које су довеле до брзог успона верског фундаментализма, који је захватио све сфере живота, радикално мењајући животе жена, док су животи мушкараца остали у основи непромењени.“[7] Као резултат ових тенденција "Жене више немају пун приступ здравственим услугама, образовању и тржишту рада, док се верски лидери претварају у политичке лидере, финансирају централне верске институције.“[7]
Један од фокуса рада групе Импулс и Џенете Аговић је сексулано насиље над децом. Организација Импулс је, заједно са београдским Инцест-траума центром спровела истраживање о сексуалном насиљу нада децом. То истраживање је показало, према речима Дзенете Аговић, да „у сваком школском одељењу у Србији постоји четворо деце која су преживела одређени вид сексуалног насиља. I још четворо која познају некога коме се то догодило.”[8]
Са интезивирањем сукоба на Блиском Истоку, од рата у Сирији, Дзенета Аговић је радила са мигрантима, али и са женама из Србије које су остале заробљење ратом у Сирији. Поједине су завршиле у логорима, и могућа су мета силовања и трговине људима.[9]
Ширина хуманитарног рад и друштвеног ангажман донели су Џенети Аговић и награду мисије ОЕБС-а 2017. године "...у области превенције насиља у породици у југозападној Србији, подизања свести о значају учешћа грађана у дијалогу о безбедности младих и интеграцији мигранткиња у локалне заједнице.“[10]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- · „Личност године“, награда мисије ОЕБС у Србији
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Про-Фемина 2015”. Про-Фемина 2015 / Шта жене желе. Приступљено 2023-12-14.
- ^ Лалић, Ана (2020-07-02). „Исповест из Тутина: Нема породице која није неког изгубила”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14.
- ^ „Исповјест из Тутина: Нема породице која није неког изгубила”. Сандзацке.рс (на језику: бошњачки). 2020-07-02. Приступљено 2023-12-14.
- ^ Аговић: У Тутину драматично, имамо осећај да смо препуштени сами себи (на језику: српски), Приступљено 2023-12-14
- ^ „Мисија ОЕБС-а у Србији доделила награду ,,Личност године””. www.осце.орг (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14.
- ^ „ФУНДАМЕНТАЛИЗМИ ДАНАС – ФЕМИНИСТИЧКИ I ДЕМОКРАТСКИ ОДГОВОРИ - Жене у црном”. зенеуцрном.орг. Приступљено 2023-12-14.
- ^ а б „Дзенета Аговиц – ХУМАН РИГХТС ДЕФЕНДЕРС WОРЛД СУММИТ 2018” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-14.
- ^ Бакрачевић, Славка. „Ћутање о силовањима не брише трауме”. Политика Онлине. Приступљено 2023-12-14.
- ^ Грухоњић, Динко (2022-02-05). „Држављанке Србије у Сирији: Ником оне не требају (ВИДЕО)”. Војвођански истраживачко-аналитички центар "ВОИЦЕ" (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14.
- ^ „Мисија ОЕБС-а у Србији доделила награду ,,Личност године””. www.осце.орг (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14.