Тутин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тутин
Tutin.JPG
Панорама Тутина
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Рашки
Општина Тутин
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 10.094
Географске карактеристике
Координате 42°59′15″ СГШ; 20°19′32″ ИГД / 42.9875° СГШ; 20.3255° ИГД / 42.9875; 20.3255Координате: 42°59′15″ СГШ; 20°19′32″ ИГД / 42.9875° СГШ; 20.3255° ИГД / 42.9875; 20.3255
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 867 м
Површина 741 км2
Тутин на мапи Србије
Тутин
Тутин
Остали подаци
Поштански број 36320
Позивни број 020
Регистарска ознака TT

Тутин је градско насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 10.094 становника. Након саобраћајне несреће у којој је погинуо дугогодишњи председник општине Тутин, Шемсудин Кучевић, за председника општине је изабран Кенан Хот. [1][2]

Географија[уреди]

Тутин се налази на 867 метара надморске висине у централном делу Рашке области, која се у том делу државе назива Санџак, у општини Тутин. Насеље се на северу граничи са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи.

Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.

Историја[уреди]

Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред оних двадесетак насталих од друге половине XVI до краја XVIII века. Сва села око њега имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен Штавица налази се у писму калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли овуда и извештај упутили Папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те будући да је словенског порекла извесно је да означава неки симбол. За назив Тутин постоји неколико легенди. Једна од њих везана је за Хусеина, капетана Градашчевића, против Турака који је овуда протутњао у тутњу са војском 1831. године на путу од Босне ка Косову. Тутин је тада имао назив Доња Дмитрова (Доња Митрова). Први познати писани документ о називу Тутин, насељу са седам кућа, налазимо у путопису Енглескиња Мјур Макензијеве и А. П. Ирбијеве из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће Хамзагића. То не значи да је тада Тутин настао и добио име. До 1912. године, Тутин је био мало насеље са 20 кућа. 1920их година прошлог века, насеље се знатно развило, било је: јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница.

Демографија[уреди]

У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011. године), а у последњим пописима, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 600
1953. 870
1961. 1.536
1971. 3.458
1981. 6.233
1991. 8.840 8.709
2002. 9.111 11.053
2011. 10.094
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Бошњаци
  
8.428 83,5 %
Муслимани
  
609 6,03 %
Срби
  
572 5,66 %
Горанци
  
55 0,54 %
Роми
  
25 0,24 %
Албанци
  
22 0,21 %
Црногорци
  
7 0,07 %
Југословени
  
4 0,04 %
Македонци
  
4 0,04 %
Бугари
  
2 0,02 %
Мађари
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Остали
  
7 0,07 %
Неизјашњени
  
3 0,03 %
Непознато
  
354 3,50 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Погинуо први човек Тутина, Б92, 12. октобар 2017.
  2. ^ Нови председник општине Тутин је Кенан Хот, Званични сајт, 7. новембар 2017.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]