Пређи на садржај

Тутин

Тутин
Тутин
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2022.Раст 11.169
 — густина15/km2
Географске карактеристике
Координате42° 59′ 21″ С; 20° 19′ 53″ И / 42.98913° С; 20.33135° И / 42.98913; 20.33135
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина867 m
Површина741 km2
Тутин на карти Србије
Тутин
Тутин
Тутин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36320
Позивни број020
Регистарска ознакаTT

Тутин је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 11.169 становника.

Центар града представља Трг Сабахудина , место окупљања грађана и посетилаца и централна пешачка зона у граду.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Тутин се налази на 867 метара надморске висине, у општини Тутин, у централном делу Рашке области. Насеље се на северу граничи са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи. Кроз Тутин протиче река Видрењак, у коју се, готово у самом центру града, улива речица Печоница.

Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.

Историја

[уреди | уреди извор]

Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред оних двадесетак насталих од друге половине 16. до краја 18. века. Сва села око њега имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен насеља – Штавица, налази се у писму калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли овуда и извештај упутили папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те, будући да је словенског порекла, извесно је да означава неки симбол.

Први познати писани документ о називу Тутин, насељу са седам кућа, налази се у путопису Енглескиња Мјур Макензи и Аделине Паулине Ирби из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће Хамзагића (то не значи да је тада Тутин настао и добио име).

До 1912. године, Тутин је био мало насеље са 20 кућа. Током 1920-их година, насеље се знатно развило, а у њему је било јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница. Средиште је Штавичког среза у Рашкој области 1922—1929. (средиште Чачак), затим у Зетској бановини (средиште Цетиње). Описан је као „најмања варошица” у земљи. Пред Други светски рат је имао око 400 становника, није било улица у месту, од зграда су се истицале среско начелство, основна школа и здраствена станица, а остало су биле „мале и ниске брвнаре”. Видрењак је био „необично богат пастрмком”.[2]

Име града

[уреди | уреди извор]

Према једном предању, данашње име Тутин добија 1831. године приликом проласка Хусејин-Бега Градашчевића са војском преко Тутинске територије, да би ратовао против Турске војске и реформи које је спроводио султан Махмуд II. Како је Хусеинова војска била силна и бројна, до тада невиђена, народ је био изненадјен њеним проласком и тутњавом. По томе је место Доња Дмитрова (или Доња Митрова, како се тада звао Тутин), где је војска логоровала, добило име Тутин.

Друго предање говори да је последња илирска краљица Теута столовала на брду изнад града, те је по томе добио име Теутин град – Тутин.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011), а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 600
1953. 870
1961. 1.536
1971. 3.458
1981. 6.233
1991. 8.840 8.709
2002. 9.111 11.053
2011. 10.094
2022. 11.169
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Бошњаци
8.428 83,5%
Муслимани
609 6,03%
Срби
572 5,66%
Горанци
55 0,54%
Роми
25 0,24%
Албанци
22 0,21%
Црногорци
7 0,07%
Југословени
4 0,04%
Македонци
4 0,04%
Бугари
2 0,02%
Мађари
1 0,01%
Руси
1 0,01%
остали
7 0,07%
неизјашњени
3 0,03%
непознато
354 3,50%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 138 218 367 735 1.330 1.860 2.059


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 171 223 260 438 453 267 139 53 26 29 4,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.133 1.137 1.853 97 28 18
Женски 3.559 1.121 1.993 360 81 4
УКУПНО 6.692 2.258 3.846 457 109 22
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.143 68 0 9 230
Женски 564 10 0 7 82
Укупно 1.707 78 0 16 312
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 29 94 141 42 85
Женски 8 1 80 9 13
Укупно 37 95 221 51 98
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 8 15 144 136 72
Женски 9 6 60 114 132
Укупно 17 21 204 250 204
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 29 0 0 41
Женски 11 3 0 19
Укупно 40 3 0 60

Познати људи из Тутина

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tutin uređuje pešačku zonu - Raspisan konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Šemsudin Kučević”. me.ekapija.com. 22. 5. 2018. Приступљено 2025-10-02. 
  2. ^ "Политика", 9. авг. 1940
  3. ^ „Opština Tutin”. www.tutin.rs. Приступљено 2025-04-12. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]