Тутин
Тутин | |
|---|---|
Тутин | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Тутин |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| — густина | 15/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 59′ 21″ С; 20° 19′ 53″ И / 42.98913° С; 20.33135° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 867 m |
| Површина | 741 km2 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36320 |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | TT |
Тутин је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 11.169 становника.
Центар града представља Трг Сабахудина , место окупљања грађана и посетилаца и централна пешачка зона у граду.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Тутин се налази на 867 метара надморске висине, у општини Тутин, у централном делу Рашке области. Насеље се на северу граничи са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи. Кроз Тутин протиче река Видрењак, у коју се, готово у самом центру града, улива речица Печоница.
Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.
Историја
[уреди | уреди извор]Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред оних двадесетак насталих од друге половине 16. до краја 18. века. Сва села око њега имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен насеља – Штавица, налази се у писму калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли овуда и извештај упутили папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те, будући да је словенског порекла, извесно је да означава неки симбол.
Први познати писани документ о називу Тутин, насељу са седам кућа, налази се у путопису Енглескиња Мјур Макензи и Аделине Паулине Ирби из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће Хамзагића (то не значи да је тада Тутин настао и добио име).
До 1912. године, Тутин је био мало насеље са 20 кућа. Током 1920-их година, насеље се знатно развило, а у њему је било јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница. Средиште је Штавичког среза у Рашкој области 1922—1929. (средиште Чачак), затим у Зетској бановини (средиште Цетиње). Описан је као „најмања варошица” у земљи. Пред Други светски рат је имао око 400 становника, није било улица у месту, од зграда су се истицале среско начелство, основна школа и здраствена станица, а остало су биле „мале и ниске брвнаре”. Видрењак је био „необично богат пастрмком”.[2]
Име града
[уреди | уреди извор]Према једном предању, данашње име Тутин добија 1831. године приликом проласка Хусејин-Бега Градашчевића са војском преко Тутинске територије, да би ратовао против Турске војске и реформи које је спроводио султан Махмуд II. Како је Хусеинова војска била силна и бројна, до тада невиђена, народ је био изненадјен њеним проласком и тутњавом. По томе је место Доња Дмитрова (или Доња Митрова, како се тада звао Тутин), где је војска логоровала, добило име Тутин.
Друго предање говори да је последња илирска краљица Теута столовала на брду изнад града, те је по томе добио име Теутин град – Тутин.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011), а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника.
![]() |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 138 | 218 | 367 | 735 | 1.330 | 1.860 | 2.059 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 171 | 223 | 260 | 438 | 453 | 267 | 139 | 53 | 26 | 29 | 4,36 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.133 | 1.137 | 1.853 | 97 | 28 | 18 |
| Женски | 3.559 | 1.121 | 1.993 | 360 | 81 | 4 |
| УКУПНО | 6.692 | 2.258 | 3.846 | 457 | 109 | 22 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.143 | 68 | 0 | 9 | 230 |
| Женски | 564 | 10 | 0 | 7 | 82 |
| Укупно | 1.707 | 78 | 0 | 16 | 312 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 29 | 94 | 141 | 42 | 85 |
| Женски | 8 | 1 | 80 | 9 | 13 |
| Укупно | 37 | 95 | 221 | 51 | 98 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 8 | 15 | 144 | 136 | 72 |
| Женски | 9 | 6 | 60 | 114 | 132 |
| Укупно | 17 | 21 | 204 | 250 | 204 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 29 | 0 | 0 | 41 | |
| Женски | 11 | 3 | 0 | 19 | |
| Укупно | 40 | 3 | 0 | 60 | |
Познати људи из Тутина
[уреди | уреди извор]- Рамо Куртановић, познати геолог
- Касим Бајровић, генетичар, Универзитет у Сарајеву, ИНГЕБ
- Меџид Факић, ликовни умјетник и привредник
- Сафет Санџакли, турски фудбалер и политичар
- Шемсудин Кучевић, српски политичар и дугогодишњи председник Општине Тутин, у чак шест мандата
- Селма Кучевић, српска политичарка, народна посланица и председница Општине Тутин
- Шериф Хамзагић, српски лекар, политичар и народни посланик
- Богољуб Чукић, учесник НОБ-а
- Амар Јуковић, професор
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tutin uređuje pešačku zonu - Raspisan konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Šemsudin Kučević”. me.ekapija.com. 22. 5. 2018. Приступљено 2025-10-02.
- ^ "Политика", 9. авг. 1940
- ^ „Opština Tutin”. www.tutin.rs. Приступљено 2025-04-12.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983.
- Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
- Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
- Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
