Џон Барџ

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Барџ
Лични подаци
Датум рођења(1955-01-09)9. јануар 1955.(69 год.)
Место рођењаШампејн, Илиноис, САД
Научни рад
Пољесоцијална психологија
ИнституцијаЈејл Универзитет
Награде

Џон А. Барџ је рођен 9. јануара 1955. године, у граду Шампејну у америчкој савезној држави Илиноис где је и одрастао, у скромној породици са три сестре без оца. Похађао је Универзитет у Илиноису, а постдипломске студије завршио је на Универзитету у Мичигену, где је упознао пољског научника Роберта Зајонца. Завршио је докторат 1981. године и стекао звање социјалног психолога. Исте године је ангажован као асистент на Универзитету у Њујорку, где је радио 22 године. Данас ради као професор психологије на Јејлу, где је основао посебну лабораторију Automaticity in Cognition, Motivation, and Evaluation (ACME) Laboratory и један је од водећих социјалних психолога своје генерације.

Његов рад се фокусира на аутоматизацију и несвесну обраду, као метод за боље разумевање социјалног понашања, као и филозофских тема попут слободне воље. Већина његових дела истражује да ли понашање за које се сматра да је под утицајем воље, може бити резултат аутоматских тумачења и реакција на спољне стимулусе, као што су речи. Такође, из својих истраживања је закључио да се свака основна психолошка појава јавља без намере и свести особе, али ипак има толико снажне ефекте на одлуке и понашање човека као и на филозофска питања попут већ поменуте слободне воље, природе и сврхе саме свести. Пре тридесет година у Мичигену, иницирао је емпиријски приступ тим питањима применом примамљиве технике презентације како би покренули унутрашња стања као што су ставови и намере без свесне свести особе. Ово истраживање доследно је показало да ови спољни окидачи стварају друштвене процесе, друштвено понашање и мотивације у потпуно несвесном стању. Ови закључци упућују на то да свесни процеси нису неопходни за стварање виших менталних процеса, укључујући друштвено просуђивање и понашање и имају јасне импликације за та основна питања о слободној вољи и личној одговорности.

Велики утицај на рад Барга имао је његов ментор, Роберт Зајонц, који је био један од најутицајних психолога двадесетог века и чији рад се концентрисао на фундаменталне процесе основног понашања, са нагласком на афекту и когницији, као и на процесе који се јављају изван свесности. Рад Барга у аутоматизацији и несвесној обради истражује меру у којој се обрада информација одвија изван намере или свести. За разлику од америчке професорке са Харварда, Елен Лангер, која је сматрала такву менталну обраду „безумном”, Барг је био присталица оснивача прагматизма, Вилијама Џејмса, који је тврдио да аутоматизована обрада може бити корисна. Истраживање Барга се фокусира на утицај спољашњих стимуланса на перцепцију и понашање, аутоматску активацију, психолошке ефекте физиолошких стимулуса и имплицитну спознају.

Барг је истраживао и утицаје несвесно прихваћених подстицаја, односно како излагање стимулусима у окружењу може утицати на утиске појединаца. Насумично је доделио субјектима, који су били изложени, речи које су биле или повезане са непријатељством или неутралне, а затим су субјекти замољени да прочитају двосмислену причу о човеку и процене га. Субјекти који су подсвесно били изложени речима везаним за непријатељство, оценили су човека негативније од оних који су били изложени неутралним речима.

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2011 — изабрани члан, Америчка академија наука и уметности
  • 2007 — награда за научни утицај, Друштво за експерименталну социјалну психологију
  • 2006 — награда „Доналд Т. Цампбелл”, Друштво за развој личности и социјалне психологије
  • 2001 — „Гуггенхеим Феллоwсхип” — новчане награде 100 најутицајних људи на свету
  • 2001 — сарадник у Центру за напредну студију бихејвиоралних наука
  • 1990 — Годишња научна награда из друштва Макс Планк
  • 1989 — Награда америчког психолошког удружења за допринос психологији
  • 1982 — Друштво за експерименталну социјалну психологију

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Баргх, Ј. (2017). Бефоре Yоу Кноw Ит; Тхе Унцонсциоус Реасонс Wе До Wхат Wе До. Wиллиам Хеинеманн.
  • Морселла, Е., Баргх, Ј. А., & Голлwитзер, П. M. (2009). Оxфорд хандбоок оф хуман ацтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
  • Хассин, Р., Улеман, Ј., & Баргх, Ј. (Едс.). (2005). Тхе неw унцонсциоус. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
  • Голлwитзер, П. M., & Баргх, Ј. А. (Едс.). (1996). Тхе псyцхологy оф ацтион: Линкинг мотиватион анд цогнитион то бехавиор. Неw Yорк: Гуилфорд Публицатионс.
  • Улеман, Ј. С., & Баргх, Ј. А. (Едс.). (1989). Унинтендед тхоугхт. Неw Yорк: Гуилфорд Публицатионс.

Чланци[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]