Џон Џејкоб Астор

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Џејкоб Астор
Портрет Џона Џејкоба Астора, дело Џона Веслија Џарвиса, око 1825. године
Име по рођењуJohann Jakob Astor[а]
Друга именаЈохн Јацоб Астор
Датум рођења(1763-07-17)17. јул 1763.
Место рођењаВалдорф, Рајнски палатинат
 Свето римско царство
Датум смрти29. март 1848.(1848-03-29) (84 год.)
Место смртиЊујорк
 САД
ПребивалиштеЊујорк, САД
ДржављанствоНемачко, америчко
ЗанимањеТрговац, предузетник, инвеститор, трговац крзном
ДеловањеПрви мултимилионски бизнисмен у Сједињеним Државама[1]
Астор на слици аутора Гилберта Стјуарта, 1794.

Џон Џејкоб Астор (енгл. John Jacob Astor, рођен као Johann Jakob Astor, 17. јула 1763. - 29. марта 1848) био је немачко-амерички пословни магнат, трговац, инвеститор и први истакнути члан породице Астор, те први мултимилионер у САД. Он је творац првог повереничког фонда у Америци.

Астор је отишао у САД након Америчког рата за независност те изградио царство трговином крзном која се протезало до Великих језера и Канаде, а касније се проширило на амерички запад и пацифичку обалу. Он је такође био укључен у кријумчарење опијума. У раном 19. веку преусмерио се на трговину некретнинама у Њујорку, а касније је постао познати мецена.

Младост[уреди | уреди извор]

Асторови је преци били су валдензијанске избеглице из Савоје, а Астор је остао члан реформисане цркве током свог живота.[2] Рођен је у Валдорфу,[3][4] у близини Хајделберга у Старој Фалачкој која је године 1803. постала део Великог војводства Баден (сада у склопу округа Рајна-Некар у држави Баден-Виртемберг, Немачка). Он је био син месара Јохана Јакоб Астора (7. јула 1724. - 18. априла 1816) и Марије Магдалене Ворфелдер.[5] Син је каријеру започео радом у Немачкој као помоћник у очевој фирми као продавац млечних производа. Са 16 година емигрирао је у Лондон, где је учио енглески док је радио за својим братом Џорџом у производњи музичких инструмената.[6]

Астор је стигао у САД у марту 1784. одмах након краја рата за независност. Његов брат Хенри Астор је стигао пре њега у Њујорк, и основао месару у којој је Џон Џејкоб Астор је у почетку радио. Он је прешао на трговину крзна с Индијанцима, а крајем 1780. је започео трговину крзном робе у Њујорку. Он је такође постао њујоршки агент за братово пословање са музичким инструментима.[7]

Астор је оженио Сару Тод 19. септембра 1785. кћи Адама Тода и Саре Кокс.[8][9]. Иако му је донела мираз од само $300, поседовала је скроман ум и пословну способност расуђивања коју је он сматрао бољом од већине трговаца. Она му је помагала у практичним појединостима његовог пословања.[7]

Богатство од трговине крзном[уреди | уреди извор]

Астор је искористио Споразум између Велике Британије и САД године 1794, којим су отворена нова тржишта у Канади и регији Великих језера. Тада у Лондону, Астор је једном направио уговор са Северозападном компанијом из Монтреала и Квебека (тада магнатом канадске трговине крзном на северозападу). Он је увозио крзна из Монтреала у Њујорк, те их достављао у све делове Еуропе.[7] До 1800. је скупио готово четврт милиона долара, те је постао једна од водећих фигура у трговини крзном. Године 1800, следећи пример брода Empress of China (царица Кине), првог америчког трговинског брода у Кини, Астор је почео да тргује крзном, чајевима и обућом са Кантоном у Кини, и остварио је знатну зараду.

Амерички закон о ембаргу из 1807, међутим, пореметио је његово увозно / извозно пословање. Са допуштењем председника Томаса Џеферсона, Астор је основао 6. априла 1808. Америчку компанију крзна. Касније је формирао подружнице: Pacific Fur Company и Southwest Fur Company (у којима су Канађани имали одређену улогу), како би се контролисала трговина крзном на реци Колумбиа и Великиим језерима.

Његово трговачко средиште на реци Колумбија у Форт Асторији (основано у априлу 1811) је била прва америчка заједница на обали Пацифика. Он је финансирао копнену Астор експедицију током 1810-12 до утврђења. Чланови експедиције су открили Јужни пролаз, преко којег су прешле стотине хиљаде досељеника за Орегон и Калифорнију.

Асторова трговина крзном била је опет прекинута кад су Британци освојили његове пијаце током рата 1812. године. Астор се укључио у трговину опијумом 1816. године. Његова крзнарска фирма купила је десет тона турског опијума, затим достављала кријумчарену робу у Кантон. Астор је касније напустио трговину опијумом с Кином и продавао га искључиво у Енглеској.[10]

Асторово пословање се опоравило године 1817. након што је амерички Конгрес донео протекционистички закон којим забрањује пословање страним трговцима на подручју САД. Америчка крзнарска фирма је почела да доминира трговином у подручју око Великих језера. Године 1822. Астор је основао Астор хаус на острву Макино као седиште за реорганизовано крзнарско предузеће, што је то острво претворило у метрополу трговине крзном. Асторове трговачке руте су се протезале преко целог света, а његови бродови су били у сваком мору.[7]

Астор је године 1804. купио од Арона Бара оно што је остало од 99-годишњег закупа на некретнине на Менхетну. У то време, Бар је служио као потпредседник код Томаса Џеферсона. Закуп је за вредио до 1866. Астор је започео с поделом земље на готово 250 делова, те их је дао у поднајам. Његови су услови били да станар може да ради шта год жели са земљиштем на двадесет и једну годину, након чега се мора обновити закуп или вратити Астору.

Посао с некретнинама и пензионисање[уреди | уреди извор]

Астор је 1799. године почео да купује земљишта по Њујорку и формирао је знатно имање. Након почетка 19. века, на истом нивоу са профитом трговине са Кином, његов интерес на некретнинама постајао је све знатнији, амбициознији и прорачунатији. Године 1803. купио је 70 хектара фарме која се протезала западно од Бродвеја до реке Хадсон између данашње 42. и 46. улице. Те исте године као и следеће, он је купио знатне уделе од осрамоћеног Арона Бара.[11]

Током 1830-их Џон Џејкоб Астор је предвидео да ће следећи велики бум бити изградња Њујорка, који ће ускоро постати један од највећих светских градова. Астор се повукао из америчке крзнарске фирме, као и свих других послова и користио новац за куповину и развој велике површине Менхетна за некретнине. Астор је тачно предвидео брзи раст Њујорка на север у правцу Менхетна, купујући све више земљишта изван тада постојећих граница града. Астор је ретко градио на својој земљи већ је изнајмљивао другима на кориштење.

Након повлачења из посла, Астор је провео остатак свог живота као мецена културе. Он је подржавао орнитолога Џона Џејмса Одубона и председничку кампању Хенрија Клеја.

Опорука[уреди | уреди извор]

У време његове смрти 1848, Астор је био најбогатији човек у Сједињеним Државама, оставивши имовину чија се вредност процењује на најмање 20 милиона тадашњих долара. Његова процењена нето вредност, ако се упореди са америчким БДП-ом у то време, била би једнака 110,1 милијарде долара из 2006. године, чиме је постао пети најбогатији човек у америчкој историји.[12][13] Процена која се темељи на инфлацији од законом прописаног америчког златног стандарда по стопи од 21 долара по унци године 1850.[14] износи 1,272 милијарде долара у години 2011 [15] долара.

У својој опоруци, он је оставио 400.000 долара за изградњу Астор библиотеке за јавност у Њујорку (касније консолидоване са другим библиотекама у облику Њујоршке јавне библиотеке), те 50.000 долара за услуге дома за сиромашне и сиротишта у свом родном граду Валдорфу. Асторхаус је сада музеј у част градских предака и позната дворана за свадбе. Надаље Астор је донирао 25.000 долара за Немачко друштво Града Њујорка, чији је председник био од 1837 до 1841. Такође $30.000 који ће се користити за професора на катедри немачке књижевности на Универзитету Колумбија, али због несугласица у погледу деканата то је касније избрисано из опоруке.

Астор је оставио већину свог богатства свом другом сину, Вилијаму Бакхаусу Астора, старијем. Његов најстарији син, Џон Дејкоб Астор, Јр., био је душевно болестан, а Астор је оставио довољно новца да би се бринули о њему током остатка његовог живота.

Џон Дзејкоб Астор је сахрањен на гробљу Светог Тројства у Менхетну, будући да су многи чланови његове породице били чланови те цркве, иако је Астор остао члана локалне реформисане цркве до његове смрти.[16] Херман Мелвил је користио лик Астора као симбол најранијих богатстава у Њујорку у свом роману „Бартлеби, писар”.

Пар мраморних лавова који седе на улазу у Њујоршку јавну библиотеку на Петој авенији и 42. улици су изворно названи Лав Астор и Лав Ленокс, по Астору и Џејмсу Леноксу, који су основали библиотеку. Тада су се звали Лорд Астор и Лејди Астор Ленокс (оба лава су мужјаци). Градоначелник Фиорело Ла Гвардија их је преименовао у „Patience” и „Fortitude” током Велике депресије.

Године 1908, када је фудбалски клуб основан у његовом родном месту, добио је име Асториа у част њега и његове породице, а данас се зове ФК Асториа Валдорф.[17]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јацоб wас алwаyс wриттен wитх а 'ц' ин тхе рецордс оф Wаллдорф'с Реформед Цхурцх, бут Wаллдорф'с Рев. Георг Спеyер спеллед тхе наме wитх а 'к' ин хис лаудатио фор Астор'с 50тх деатх-церемонy. Фром тхен он тхат спеллинг wас усед ин Астор'с хометоwн Ебелинг 1998б, стр. 2.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Алл-Тиме Рицхест Америцанс”. Форбес.цом. 14. 9. 2007. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 02. 01. 2019. .
  2. ^ Реформед Цонгрегатион Јамес Партон, Лифе оф Јохн Јацоб Астор: То wхицх ис аппендед а Цопy оф хис ласт wилл (Тхе Америцан Неwс Цомп., 1865), стр. 81
  3. ^ Тхе Тwентиетх Центурy Биограпхицал Дицтионарy оф Нотабле Америцанс
  4. ^ Харпер'с Магазине, Волуме 30
  5. ^ Јохн Јацоб Астор: Ландлорд оф Неw Yорк
  6. ^ Херберт C. Ебелинг: Јоханн Јакоб Астор - Еин Лебенсбилд. стр. 63-69.
  7. ^ а б в г Апплетонс' Цyцлопæдиа оф Америцан Биограпхy, Астор, Јохн Јацоб
  8. ^ Тхе Тодд Генеалогy; Ор, Регистер оф тхе Десцендантс оф Адам Тодд
  9. ^ Херберт C. Ебелинг. Јоханн Јакоб Астор - Еин Лебенсбилд, стр. 141
  10. ^ Опиум тхроугхоут хисторy
  11. ^ Бурроwс, Едwин Г.; Wаллаце, Мике: Готхам А Хисторy оф Неw Yорк Цитy то 1898. Оxфорд Университy Пресс. 1998. ISBN 978-0-19-511634-2. стр. 337.
  12. ^ Тхе Алл-Тиме Рицхест Америцанс". Форбес.цом. Септембер 14, 2007.
  13. ^ „Тхе рицхест Америцанс”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2019. 
  14. ^ часопис Лифе, 12. просинца Децембер 1960, стр.16
  15. ^ Басед он а Неw Yорк спот прице $1,336 он Јануарy 31, 2011
  16. ^ Лифе оф Јохн Јацоб Астор: То wхицх ис Аппендед а Цопy оф Хис Ласт Wилл
  17. ^ "Wарум хеиßен дие со? Хеуте: ФЦ Асториа Wаллдорф" Архивирано 2014-01-22 на сајту Wayback Machine (језик: немачки). Фуссбалл.де. Децембер 8, 2011. Приступљено Децембер 9, 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

  •  Баyнес, Т.С., ур. (1878). „Јохн Јацоб Астор”. Енцyцлопаедиа Британница. 2 (9тх изд.). стр. 737. 
  • Цхисхолм, Хугх, ур. (1911), „Астор, Јохн Јацоб”, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 2 (11 изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 793—794 
  • Ебелинг, Херберт C. (1998а), Јоханн Јакоб Астор: Еин Лебенсбилд (на језику: немачки), Wаллдорф, Германy: Астор-Стифтунгсрат .
  • Ебелинг, Херберт C. (1998б), Јоханн Јакоб Астор зум 150. Тодестаг (на језику: немачки), Wаллдорф, Германy: Астор-Стифтунгсрат .
  • Јохнсон, Росситер, ур. (1904), „Јохн Јацоб Астор”, Тхе Тwентиетх Центурy Биограпхицал Дицтионарy оф Нотабле Америцанс, Бостон: Тхе Биограпхицал Социетy, стр. 159 .
  • Брандс, Х. W. Мастерс оф Ентерприсе: Гиантс оф Америцан Бусинесс фром Јохн Јацоб Астор анд Ј. П. Морган то Билл Гатес анд Опрах Wинфреy (1999)
  • Ебелинг, Херберт C.; Хорн, W. О. Јоханн Јацоб Астор - Еин Лебенсбилд аус дем Волке, фüр дас Волк унд сеине Југенд (ин Герман). Wаллдорф: Астор-Стифтунг, 2004.
  • Еммерицх, Алеxандер. Јохн Јацоб Астор анд тхе Фирст Греат Америцан Фортуне (2013)
  • Мадсен, Аxел. Јохн Јацоб Астор: Америца'с Фирст Мултимиллионаире (2001) еxцерпт
  • „Јохн Јацоб Астор”, Харпер’с Неw Монтхлy Магазине, Вол. XXX, Харпер'с Магазине Цо., 1865, стр. 308—323 .
  • Смитх, Артхур Доуглас Хоwден. Јохн Јацоб Астор, Ландлорд Оф Неw Yорк. Пхиладелпхиа: Ј.Б. Липпинцотт, 1929.
  • Yоунгман, Анна. "Тхе Фортуне оф Јохн Јацоб Астор," Јоурнал оф Политицал Ецономy, Парт 1: вол. 16, но. 6 (Јуне 1908), пп. 345–368; Парт 2: вол. 16, но. 7 (Јулy 1908), пп. 436–441; Парт 3: вол. 16, но. 8 (Оцт. 1908), пп. 514–530. Парт 1, Парт 2, анд Парт 3 ин ЈСТОР.
  • Wалдруп, Цароле Цхандлер. Море Цолониал Wомен: 25 Пионеерс оф Еарлy Америца. МцФарланд, 2004

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џон Џејкоб Астор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Džejkob_Astor&oldid=27675070”