Дилоксанид фуроат
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | фуроате.хтмл Монографија |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 3 х |
| Излучивање | Ренално (90%) |
| Идентификатори | |
| CAS број | 3736-81-0  |
| ATC код | P01AC01 (WHO) |
| PubChem | CID 19529 |
| DrugBank | DB08792 |
| ChemSpider | 18400 |
| ChEMBL | CHEMBL1334860 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C14H11Cl2NO4 |
| Моларна маса | 328,147 |
| |
| |
Дилоксанид фуроат је органско једињење, које садржи 14 атома угљеника и има молекулску масу од 328,147 Da.[1][2][3]
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 3,2 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -4,9 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 59,8 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ McAuley JB, Herwaldt BL, Stokes SL, Becher JA, Roberts JM, Michelson MK, Juranek DD: Diloxanide furoate for treating asymptomatic Entamoeba histolytica cyst passers: 14 years' experience in the United States. Clin Infect Dis. 1992 Sep;15(3):464-8. PMID Williams and T.L. Lemke, Foyes Principles of Medicinal Chemistry (fifth ed), Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore (2002), pp. 872.www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1520794 1520794[мртва веза]
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
