Дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес
Руководиоци привредног друштва морају да воде рачуна да приликом пословања не дође до сукоба интереса. Сукоб интереса настаје онда када се у пословању појаве лични интереси који су изнад интереса друштва тако да могу да доведу до поступања које је супротно интересу друштва. [1]
Лични интерес руководиоца или члана друштва подразумева стицање материјалне или друге користи коришћењем свог положаја, за њега лично, његову породицу, блиске рођаке, пријатеље или друга правна и физичка лица са којима остварује приватни, пословни или политички контакт и сарадњу. [1]
Закон који уређује област личног интереса у Републици Србији је “Закон о привредним друштвима”, тачније чланови 65, 66, 67 и члан 68.
Дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес[уреди | уреди извор]
Чланом 65, „Закона о привредним друштвима“ дефинисана је дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес. Према поменутом члану, лице која има посебне дужности према друштву дужно је да одбор директора, односно надзорни одбор обавести о постојању личног интереса у правном послу који друштво закључује, односно правној радњи коју друштво предузима.[2]
Одобрење правног посла или радње у којој постоји лични интерес[уреди | уреди извор]
До закључивања правног посла у ком постоји лични интерес може доћи:
- Ако је ортачко или командитно друштво, већином гласова свих ортака односно комплементара, који немају лични интерес,
- У случају друштва са ограниченом одговорношћу, ако постоји лични интерес директора, обичном већином гласова свих чланова друштва, а ако постоји лични интерес члана надзорног одбора, односно члана друштва, обичном већином гласова свих чланова друштва који немају лични интерес, односно обичном већином гласова свих чланова надзорног одбора који немају лични интерес;
- У случају акционарског друштва, ако постоји лични интерес директора, обичном већином гласова свих директора који немају лични интерес а ако постоји лични интерес члана надзорног одбора, обичном већином гласова свих чланова надзорног одбора који немају лични интерес.
Оснивачким актом се могу другачије одредити лица која имају право да одобре овакве послове (послове у којима постоји лични интерес). Уколико одбор директора или надзорни одбор, акционарског друштва одобри правни посао у којем постоји лични интерес, о томе се обавештава скупштина на првој наредној седници.[3]
Тужба због повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес[уреди | уреди извор]
Ако није прибављено одобрење правне радње у којој постоји лични интерес или нису изложене све чињенице значајне за доношење такве одлуке, друштво може поднети тужбу [2] за поништај те правне радње и накнаду штете од лица које је имало лични интерес у тој радњи.
За штету друштву, поред одговорног лица, неодраничено солидарно одговарају:
- са њиме повезано лице, ако је оно било уговорна страна у том послу,
- треће лице, ако је знало или морало знати за постојање личног интереса у време закључења правне радње.
Међутим уколико треће лице, није знало нити је морало знати за постојање личног интереса у време закључења правне радње, радња неће бити поништена.[4]
Изузетак од постојања повреде правила о одобравању послова[уреди | уреди извор]
Неће се сматрати да је дошло до повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес, односно тужба ће бити одбачена уколико:
- је правна радња била у интересу друштва,
- нема доказа а да је постојао лични интерес у тој радњи. [5]
Казне у случају постојања личног интереса[уреди | уреди извор]
Ако лице које има посебну дужност према друштву, не пријави друштву правни посао или радњу у којој има лични интерес, односно не прибави одобрење правног посла или радње у случају постојања личног интереса а у намери да то друштво закључи уговор или предузме радњу у којој ће претрпети штету, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Ако је услед извршења радње друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара , учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, у складу са Кривичним закоником Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2011) . [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кодекс пословне етике (Службени гласник РС, бр 1/2006)
- ^ Закон о привредним друштвима, члан 65 (Службени гласник РС, бр 36/2011)
- ^ Закон о привредним друштвима, члан 66 (Службени гласник РС, бр 36/2011)
- ^ Закон о привредним друштвима, члан 67 (Службени гласник РС, бр 36/2011)
- ^ Закон о привредним друштвима, члан 68 (Службени гласник РС, бр 36/2011)
- ^ Закон о привредним друштвима, члан 582 (Службени гласник РС, бр 36/2011)